Unutar ovih olupina a ponajviše u ratnim brodovima koji nisu vidljivi, nalaze se i danas preostale mine pune eksploziva zarasle u rečnu vegetaciju, koje ponajviše ometaju vađenje ovih potopljenih rečnih nemani iz Dunava.
Aleksandar Bzdušok 30 avgust 2022 god.
Ovo leto imao sam priliku veslajući u više navrata raznim deonicama toka Dunava da upoznajem predele koji se prilikom povlačenja vode otvarali u nekom drugačijom svetlu.
Posmatranje otkrivenih peščanih sprudova, starih istorijskih građevina i potopljenih zaboravljenih detalja iz prošlosti kroz perspektivu sedišta u prvom redu partera čini posebno emotivno povezivanje sa prirodom.
Šta kriju tajne Dunavskog vilenjaka u području Prahova?
Nizak vodostaj je krajem avgusta otkrio nekoliko olupina potopljenih brodova crnomorske flote nacističke Nemačke iz daleke 1944 godine. Preko 200 olupina nalaze se u muljevitom i peskovitom dnu a samo nekoliko dobije vazduh i priliku za svetlost dana kako bi svedočili „poslednjom neispričanom misterijom Drugog svetskog rata”.
Tokom niskog vodostaja Dunava, minirani brodovi a sada umirovljene olupine ometaju bezbednu plovidbu na plovnom putu od Crnog mora do luke Prahovo koji se nalazi nedaliko od Negotina.
Zadnjih desetak godina u više navrata sam veslao kajakom kroz Đerdapsku klisuru i imao prilike da se ukrstim sa prelepim predelima, nepredvidljivom rekom sa dosta opasnih virova i prebrzim rumunskim turističkim gliserima.
Jedan deo ovih potopljenih brodova koji su pripadali Crnomorskoj floti napravljen je u rumunskom brodogradilištu Konstanca, a veliki deo je stigao Dunavom iz Nemačke ka Crnom moru. Nakon poraza na Istočnom frontu, nemačka vojska odlučuje da svoju flotu brodova nekako provuče kroz Đerdap i 1000 km dugačkim vodenim putem spase svoju flotu od sada udružene a nekada savezničke invazije. Ovi brodovi su vrlo verovatno mogli biti lak plen za sve ujedinjene zemlje koje su osetile nemoć nemačkih trupa u povlačenju.
Operacija Dunavski vilenjak
Nekoliko pokušaja prolaska kroz gvozdena vrata, vrlo aktivni napadi dojučerašnjih saveznika Rumunije a sada odlučnih neprijatelja i ranije veliki gubici kod jugoistočnog rumunskog grada Černavoda kao i kod bugarskog grada Vidina rezultiralo je neobičnoj odluci nemačkog admirala Ziba.
Brodovi su u razmaku od nekoliko kilometara potapani jedan preko drugog i time sprečavali proboj sovjetske armije plovnim putem.
Prilikom prvog pokušaja vađenja brodova 80-tih godina od strane Jugoslavije i Rumunije eksplozija je sprečila dalje radove gde je stradalo 10 ljudi pa se za ovakvim sličnim izazovom moralo sačekati nekoliko decenija kasnije. Danas nikada bliži pregovori i evropski fondovi, pomoći će konačnoj realizaciji u osposoljavanju ovog važnog plovnog puta.
Danas, kada padne nivo Dunava i usled njegovog niskog vodostaja, kraj same obale ostaju zarobljeni mnogobrojni čamci koji su bili vezani za obalu a čiji vlasnici nisu na vreme reagovali i ispratili reku. Prizori koji su otvoreni na Dunavu kod Prahova i olupine koje su izronile na svetlost dana unose nemir i jezu kako im se približavate. Dunav je brz, nosi kajak kako već on hoće pa se trudim da se približim i uđem u olupinu, sasvim se prilagodim i pritajim. U odsustvu bilo kakve škripe metalne olupine i u sablasnoj tišini, može se samo čuti poneki žustar potez perajima neke ozbiljnije veće ribe.
Peščana dina prepuna rečnim školjkicama koja je izvirila kako se „povukao“ Dunav. Savršeno je mesto za sanjarenja. Miris reke je svuda oko mene, para mi nozdrve i pluća, inhalira na sebi svojstven način.
Lepi plavi Dunav je muška reka, i potrebno je vreme da se naviknete na njega.
Ovi široki peščani sprudovi su naši Maldivi, naša Ada Bojana i odišu istinskom slobodom. Koliko smo mi kreativni na ovim privremenim plažama zavisi samo od nas. U njihovim istraživanjima sam našao i sebe, poistovećujem se sa njima, nekada sam otvoreniji a nekada potpuno skriven i pod svojim nebom i svetom.
0 Comments