Veslanje po ovoj želatinskoj masi je više nego neugodno, usput, sluzava tepiserija ispušta miris koji nije za podceniti. Prilikom kišnih perioda, preko reke Po sve nečistoće obogaćene sa pesticidima i hranljivim materijama dospevaju u severni Jadran koji su pravi uzročnici morskog zagađenja.
Aleksandar Bzdusok 15. juni 2024. god.
Slikoviti grad sa dva imena, Rovinj ili Città di Rovigno na italijanskom, oduvek je sa jedinstvenim bikulturalnim identitetom plenio posebnim prirodnim lepotama.
Istorijski, grad sveobuhvatno bogat za istraživanje. Zanimljivo je, da se nekada nalazio na ostrvu zaštićen gradskim zidinama koje su vidljive i danas.
Geografski, nalazi se na poluostrvu Istra koja se proteže i spaja teritoriju Italije, Slovenije i Hrvatske. Prostire se od uvale Milje (Muggia) sve do uvale Preluka uključujući i Opatiju.
Ono što me uvek više privlači od gradića sa uskim srednjovekovnim magičnim ulicama jeste njegov akvatorijum i priobalje. Smešten na zapadnoj obali istarskog poluotoka okružen je morem i uz dvadeset i dva ostrva, pored bogate istorije obiluje posebnim mestima za istraživanje morskim kajakom.
Jadransko more je mahom plitko, a dubine se značajno razlikuju duž obale. Na severu Jadrana, severno od Pule, maksimalna dubina ne prelazi 50 metara i prostor na kojem se danas nalazim kao i ostali deo koji ispunjava Jadransko more je za vreme ledenog doba bio na kopnu.
Tragovi bivših rečnih delta i drugih geoloških formacija kao i otisaka prastarih životinja koje datiraju iz vremena kada su ta područja bila kopno, dostupni su ljubiteljima podvodnih aktivnosti.
Najveća dubina Jadrana je na 80 km od Herceg Novog i iznosi 1330m i kako kaže Wikipedija taj deo se naziva južno-jadranska kotlina.
Istra se može podeliti na zapadnu obalu u kojoj dominira pliće more, razvedena obala i crvenkasto tlo po kojoj je i dobila ime. Središnji deo Istre obrazuju ravnice i plodonosna polja sa sivom glinastom podlogom i nju nazivaju “siva” Istra. Istočna strana Istre prostire se od podnožja Učke, karekteristična stenovita obala i nazivaju je i “bela” Istra.
Neobična situacija me je sačekala na parkingu Cuvi plaže kada sam shvatio da mi je usput, vraćajući se iz Fažane ispao poklopac od suvog tovarnog prostora na kajaku. Improvizacija je najvažnija, umesto poklopca postavio sam špricdeku i tako nastavio unapred osmišljenu rutu koja me je vodila ka ostrvu Sveti Ivan.
Gledajući iz vazduha Otok Sveti Ivan je u obliku znaka „beskonačnosti“, nenaseljen je, a jedan od vidljivih orijentira jeste i crkvica Sv. Ivana. Rovinježi ovaj otok nazivaju i San Giovanni i na ogromno iznenađenje, zamalo mi je trebala mačeta kako bih se probio kroz džunglu i pronašao crkvu u kojoj su živeli fratri još u 12 i 13 veku.
Do ruševina crkve može se doći iz dva pravca, do najviše tačke sam išao prvo uz more pa direktno kroz šumu a nazad do kajaka via normale, zakržljalom stazicom sa suprotne strane od onog mesta gde sam parkirao kajak. Ova crkva ima i svoj zvonik, urušena je ali sa fantastičnim položajem i pogledom na otvoreno more ka ostrvu Sveti Ivan na pučini koja je i moja sledeća destinacija.
Ovog puta nije izostao kupanjac sa južne strane ostrva Sveti Ivan dok me je sa severne uvale pratila opasna površinska sluzava napast od koje narednih dana nisam mogao da pobegnem.
Ova sluzava materija je ustvari pojava cvetanja algi koje nisu ni otrovne a ni opasne, a radi se o organskom materijalu koju površinu vode boji zeleno, čini more mutnim i najmanje privlačnim za plivanje.
Uzrok ovog toksičnog cvetanja su organizmi iz grupe dinoflagelata, dijatomeja i modrozelenih algi.
Cvetanje algi na Jadranu nazvano je i kao masovno cvetanje mora, nimalo nije prijatna pojava za turiste na plažama. Previše hranljivih materija i soli antropogenog porekla koje su se slile preko reka sa kasnoprolećnih obilnih kiša dovode do proceza takozvanog eutrofikacija.
Sluz i pena, pratila me je na mahove sve do ostrva Sveti Ivan na pučini.
Napravivši krug oko otoka, pronašao sam najbezbednije mesto za izlazak iz kajaka. Moje prisustvo, primetila su dva psa, čuvara ostrva, ali sam pokušao da ih ignorišem pa su se i oni prilagodili i došli u vizitu u dobroj nameri.
Svetionik Sv. Ivan na pučini izgrađen je na istoimenom grebenu dimenzije 70m x 50m širine, a Rovinježi ga nazivaju La Lanterna. Osmougaonu kulu svetionika od 23m izgradila je austrougarska davne 1853. godine i čini ga najisturenijim sigurnosnim putakozom od svih u okruženju rovinjskog arhipelaga.
Na svetioniku je stalni svetioničar koji me je počastio flašom piva, kroz druženje smo zajednički pogledali tehnološko rešenje svetionika koji emituje beli bljesak sa intervalom od 10 sekundi sa dometom od 24 M (nautičkih milja) i pomoćnim svetlom od 12 M. Sa ovim svetionikom obuhvatio sam i tri najznačajnijih, gde pripada još i Porer na jugu i Savudriju na severo-zapadu poluotoka.
Na ovom malenom stenovitom otoku nalazi se i pristan sa dizalicom za manje brodice pa sam iskoristio momenat da sa novim prijateljem pođem u lov na jastoge.
Tokom poslepodneva, vreme se menja i kreće jak zapadni vetar koji me je sve sa želatinskim sluzavim muljem na palubi kajaka izbacio na sledeće ostrvo na putu ka Rovinju. Već sam pristojno ogladneo, grickalice sam zamenuo sa litrom vode bućkanja u stomaku.
Sveti Andrija je naseljeni otok na samo 1 km od rta Kurent. Veštačkim nasipom je spojen od dva ostrva i to otoka Maškin i Sveti Andrija, od skora nazvan kao Crveni otok. Dominira sa hotelom Istra, koji zaista ima fantastičan pogled na svetla Rovinja, ali u momentu mog kružnog obilaska, zatekao sam jedva par zbunjenih ljudi kraj obale koji pogledom žele da zaobiđu neprijatnu sluzavu pojavu.
Rovinj mi je pred nosem sa svim lavirintima popločanih ulica, raznobojnih kuća sa narušenim fasadama i brodićima natrpanom gradskom lukom. Proklizavanje kajakom po procvetalom moru sada mi se čini sasvim zabavno, dok tapkam vrhom lopatice od vesla i pravim oblike uvrnutog ljigavog puža.
Glavna crkva Sv. Eufemije zaista je jedno od najlepših baroknih ostvarenja u Istri i jedan od najvažnijih simbola grada. Ova impozantna crkva smestila se na uzvišenju u starom gradskom jezgru Rovinja i pruža spektakularan pogled na grad i more a u mom slučaju neprocenjiv ugao gledanja iz kajaka sa mora.
Statua svete Eufemije visoka je 3,5 metra i smeštena je na vrhu zvonika, i kao takva postala prepoznatljiv arhetip starog dela grada.
Obilazeći nekadašnje ostrvo a sada sastavni deo kopna na kojem počiva današnji grad Rovinj, pronalazim mesto kraj gradske pijace gde pravim pauzu, na konačno zasluženu marendu. U celodnevnim kajakaškim pohodima obroke konzumiram kada se ukaže prilika, nemam pravila niti navijam sat za pravilnu i vremenski podešenu ishranu. Hrana iz nepropusne vreće na palubi je uvek prisutna, semenke, sušeno voće i poneka banana završava posao neprekidnog veslanja po otvorenom moru.
Nakon skromnije pauze i čaše piva sa zanimljivim ljudima kraj same obale, krećem ka istaknutim Zlatnim Rtom, kako ga još nazivaju Punta Corrente koji sa južne strane štiti Rovinj i njegovu luku. Prolazim i pored uvala Lone i Muline. Stene su uz obalu oštre i klizave, nafilovale sluzavim organskim materijalima.
Tik uz obalu nalazi se na prvi pogled samo obična borova šuma, ali ona krije jednu fantastičnu agrikulturnu jedinstvenu celinu zahvaljujući Grofu Georgu Huetteroth. On je početkom 20 veka uspeo da formira jednu od tada najpoznatijih šuma Mediterana, sačinjenog od retkih stabala drveća donete putem pomoraca iz Meksika, Japana i Amerike. Aleja sadrži himalajske kedrove, drvorede čempresa, kamenog i alepskog bora. Projekat nikada nije završen ali je rezervat prirode zeleni dijamant u Rovinjskm arhipelagu.
Na obali kraj nanizanih kamenih oblutaka, sedeli su turisti na svojim peškirima, zureći duboko u sluzavu nečistoću koja je nekima i ostavila teško raskidivu vezu morskog cvetanja i zamazanih kupaćih kostima.
Razumem i razočarenje tih ljudi koji su došli u ovom momentu na letovanje a verujem i da su neki sigurni da su u pitanju fekalije zbog sluzavih makroagregata različitih boja i oblika.
Sluz se ne pojavljuje prvo na plićim, već baš naprotiv u dubljim delovima mora, a kasnije isplivavaju na površinu, vetrovi i talasi ih usmeravaju na obalu i tu se sloj meri na desetine centimetara, zadržavajući se u uvalama i zalivima.
Rok balancing kraj obale u Rovinju.
Ova vandredna pojava je sve češća, zadnjih godina u više navrata početkom juna i jula meseca i traje do dve nedelje dok ga bura ne rastrese i prirodnim putem prečisti vodu .
Cvetanje toksičnih fitoplanktonskih organizama, koji svojim masovnim razmnožavanjem povećano troše kiseonik, može biti uzrok masovnom trovanju riba, ptica pa čak i ljudi, danas privlači sve veću pažnju naučnika širom sveta.
Veslanje po ovoj želatinskoj masi je više nego neugodno, usput, sluzava tepiserija ispušta miris koji nije za podceniti.
Korišćenje pesticida u poljoprivredi koji nesumljivo sadrže fosfor i azot je jedna od mogućih razloga pojave algi u moru. Prilikom kišnih perioda, preko reke Po sve nečistoće obogaćene sa pesticidima i hranljivim materijama dospevaju u severni Jadran koji su pravi uzročnici morskog zagađenja.
Proučavanjem sluzi koja podseća na želatin, dolazi se do sastava u kojem se nalaze raznovrsne čestice koje su magnet za fitoplanktone i zooplanktone sa smesama larvi i jajašca raznih insekata, ostataka biljnih i životinjskih ćelija, polena i mineralnih čestica kopnenog porekla.
Tepih od algi je neugodan na koži, može stvoriti iritaciju i peckanje a rezultat cvetanja jesu kopnene biljke, uglavnom četinari kao što su bor, smreka i čempres.
A posle sluzi, kažu meštani, nastupaju meduze kojih je već bilo u ogromnom broju. Plivanje kroz njih nije opuštajuće, silikonske lopte koje se odbijaju od tela i mrse u kosi, iako bezopasne, ne pričinjavaju oduševjenje.
0 Comments