U letnim mesecima mnoge grčke plaže postaju domaćini morskim kornjačama (Caretta Caretta). Baš na plaži kraj nasukanog broda Dimitrios ove ugrožene vrste polažu jaja u svoja gnezda, čemu sam i ja bio svedok, bar u jednom segmentu.
Aleksandar Bzdusok 15. 07.2024
Pejzaži Peloponeza su otvoreni i impresivni, u veličanstvenom sloju mora, peska, planina i šume, pronašao sam mesto koje je posebno dominiralo svojim krajolikom.
Za Peloponez se može reći da je poluostrvo koje je obraslo drvećem duda pa je od milošte nazvan Moreas, što u prevodu sa grčkog znači dud. Današnji naziv, Peloponez, je takođe staro ime u prevodu Pelopovo ostrvo, odnosno ostrvo legendarnog kralja Frigije.
Plaža Valtaki u regiji Laconia, smeštena u zalivu na južnom delu poluostrva, nadovezana na plažu Stelinica.
Ističe se svojom prirodnom lepotom i sa svojim zlatnim peskom koji se prostire uz obalu i primorskim belim narcisom, ovog puta pružilo mi je utočište na svom putu ka kući nakon dvonedeljne kajakaške putešestvije po Jonskom moru.
Duga i divlja obala sa kristalno čistom vodom zahvaljujući mešavini kamenih rasutih ploča nafilovanih kvarcom dodatno doprinose dramatičnom pejzažu.
Iznad ove plaže severoistočno od Gytheioa upravo na samom brdu kao čuvar i svedok burne istorije, stražari tvrđava Valtaki ili kula Trinise koja ne pripada ustanicima Maniotima. Ovo vojno utvrđenje izgradili su Turci u 18 veku kao poseban vidikovac ka zalivu od Trinise do Giteja kako bi čuvalo granice nezavisnoj regiji Mani.
U poređenju sa drugim urbanim turističkim mestima i popularnijim plažama u okolini, obala Valtakija je divlja i posve tiha i netaknuta, što je čini savršenim odredištem za one koji traže mir i opuštanje u prirodi. Ovdje svi mogu polagati pravo na blagoslov i uživati u tišini, bez gužve, u svim lepotama koje ova plaža nudi.
Besplatni parking sa prirodnom hladovinom na kojem sam se stacionirao „na crno“ između dva kampera nalazi se između opremljene plaže Glifada i olupine Dimitrios. Baš na ovom mestu se mogu videti ruševine drevne građevine uz ostatke zida koji je vidljiv pod vodom na dohvat ruke od obale.
Uz plažu sa krajolikom niskog žbunja i bujnog, teško prolaznog rastinja, izraslih na peščanim dinama može se stiži do nasukanog čeličnog broda Dimitrios. Olupina se nalazi na ovom mestu više desetina godina i još uvek prkosi snažnim talasima otvorenog Sredozemnog mora.
Dimitrios ( grčki : Δημήτριος ) je naziv broda koji je doživeo misteriozan brodolom, poznat po svojoj slikovitoj lokaciji o kojem kruže različite glasine. Razlozi njegovog nasukavanja davne 1981 godine na peščano kamenitoj obali plaže Valtaki jeste neka vrsta misterije, ali se sumlja da je brod korišten za šverc cigareta izmešu Italije i Turske. Nakon njegove zaplene u luci Gythio brod je iskraden iz luke i odvučen nekoliko kilometara dalje, tu nasukan i zapaljen kako bi se uništili svi dokazi spornog tereta i šverceskih ambicija. Čest kliše i već viđen scenario u kojoj ljuštura broda sudbinski ostaje kao atrakcija i bez nekog izbora zauvek osuđena na propast.
Olupina Dimitrios čini upečatljiv orijentir duž ove zlatne obale, svojim čelikom dominira i privlači turiste kao posebnu poslasticu. Ova plaža na kojoj je nasukan brod Dimitros je ujedno najpoznatije utočište kornjača koja na ovoj obali gnjezde jaja pa je i ekološki ovaj krajolik od posebnog značaja.
Pažljivim obilaskom olupine dužine 67 metara uviđam da su rupe na stranicama broda tolike da se može ući kajakom u njegovo središte. Stranice zjape potpuno izložene ka moru ali njegov stojički stav ne pokazuje da će tek tako lako da se preda i ubrzo raspadne u delove. Ipak ova čelična igraonica za morski svet postala je i umetnička instalacija za ronioce na dah a fotogeničan izgled izlistane ljušture omogućuje instagram zvezdama savršenu pozadinu.
Dimitrios je brod koji je izgrađen 1950. godine u Poljskoj i prvobitno je nosio ime Klintholm. Bio je to teretni brod, konstruisan za prevoz različitih vrsta roba, uključujući cement, čelik i drvo. Ovaj brod je uglavnom prevozio po Mediteranu, transportujući teret između različitih luka. Vlasnici nikada nisu pokušali da ga spasu. Samo oni znaju zašto.
U letnim mesecima mnoge grčke plaže postaju domaćini morskim kornjačama (Caretta Caretta). Baš na plaži kraj nasukanog broda Dimitrios ove ugrožene vrste polažu jaja u svoja gnezda, čemu sam i ja bio svedok, bar u jednom segmentu.
Kalimera na plaži Stelinica. Na improvizovanom tušu blizu restorana kraj same obale ispiram lice od najfinijeg segmenta kvarca sa jutarnjeg plivanja u neobično toplom moru. Kajak je već spreman od sinoć i nastupam ka otvorenom moru samouvereno bez nekog preteranog pakovanja, malo tehničkih stvari, samo voda i dosadni čajni kolutići koji su mi još ostali kao zaliha hrane.
Nakon ponovnog razgledanja broda sa morske strane, primetio sam dvoje mladih na plaži kako nešto razmeravaju i otkopavaju po plaži. Još sa Marathonisi ostrva kornjača kraj Zakintosa upoznao sam se sa principom rada Archelon-a agencije za zaštitu kornjača u Grčkoj. Prepoznatljive plave majice otkrio je da su oni ogranak te agencije stacioniran na ovom području.
Nakon upoznavanja sa mladim volonterima iz Archelon-a, zamolio sam ih da prisustvujem u zajedničkom iskopavanju bar jednog lokaliteta gnezda kornjača. Lokacija je vrvela od svežih ritmičkih tragova nakon noćne aktivnosti ovih neverovatnih bića.
Archelon je organizacija koja je osnovana 1983. godine u Grčkoj i posvećena je zaštiti glavatih morskih kornjača (Caretta caretta) na njihovim prirodnim staništima. Organizacija se bavi zaštitom ovih kornjača na plažama i u vodi širom Grčke, s ciljem očuvanja i obnove njihovih staništa, kao i promocije očuvanja vrste.
Ciljevi ove prirodnjačke organizacije je prvenstveno zaštitu glavatih morskih kornjača i njihovih staništa kroz naučna istraživanja i praćenje. Statistički obrađivanjem podataka i implementacija strateških koraka u zaštiti plaža na kojima kornjače gnezde jaja, ova volonterska ekipa bavi se i prenosom znanja i edukuje lokalne zajednice kako bi se smanjio negativni uticaj ljudi na njihova staništa.
U opisu njihovih aktivnosti je i rehabilitacija povređenih kornjača i njihovo vraćanje u prirodi. Prijatnim i nenametljivim pitanjima saznajem i mnogo o životnom ciklusu morskih kornjača.
Sezona gnežđenja glavatih morskih kornjača u Grčkoj traje od kraja maja do početka avgusta. Tokom ovog perioda, ženke kornjača dolaze na plaže kako bi položile jaja. Fascinantna karakteristika ovog procesa je da se ženka može vratiti na istu plažu, ili obližnju, više puta tokom iste sezone kako bi položila do tri grupe jaja.
Svako gnjezdo može sadržati između 50 i 150 jaja.
Ovakav taktički način polaganja jaja na više mesta, povećava verovatnoću da mlade kornjače prežive i omogućava bar nekoj šansu za opstanak.
Za mene veoma fascinantno jeste i da kornjača koja najveći deo života provede u moru, u svojim migracijama ipak se vraća na istu plažu na kojoj se nekada davno tu i izlegla.
Prepoznavanje magnetnih polja, prirodnih markera i karakteristika određenih plaža pomažu navigaciji kornjačama da se ponovo pojave na istom mestu.
Inkubacija jaja morskih kornjača povezana je s jedinstvenim procesom poznatim kao određivanje pola srazmerno o visini temperature (TSD), koja je ključna za određivanje pola mladunaca. Temperatura peska na kojem se inkubiraju jaja ima presudan uticaj na to da li će se iz jaja izlegnuti mužjaci ili ženke. Ako je temperatura inkubacije ispod 29,0°C, većina mladunaca će biti mužjaci, dok će više temperature, iznad ove ključne temperature, dovesti do rođenja uglavnom ženki. Ovaj prirodni fenomen je široko rasprostranjen i među gmizavcima, a posebno je karakterističan za morske kornjače.
Ženke morskih kornjača polažu svoja jaja po peskovitim plažama i više nikada nemaju kontakt sa svojim potomcima. Ova jaja formiraju grozdove jajašca koji se inkubiraju u toplom pesku oko dva meseca.
Tokom tog vremena, temperatura peska igra ključnu ulogu ne samo u određivanju pola, već i u uspešnosti inkubacije. Vrlo često i drugi faktori utiču na konačni ishod.
Nakon što se mladunci izlegnu iz jaja, oni prokopavaju tunele kroz pesak, uglavnom tokom noći, kada je pesak hladniji, kako bi se izdigli na površinu. Mladunci potom žure prema moru, obično u grupama, i brzo plivaju ka otvorenom moru prateći odsjaj meseca u površini mora. Nažalost, samo manji deo mladunaca, manje od jednog od hiljadu, doživi punu zrelost i preživi sve opasnosti s kojima se susreću na svom putovanju, uključujući predatore i zagađenja mora.
Oni koji prežive i odrastu, jednog dana se vraćaju na istu plažu na kojoj su se izlegli, kako bi se razmnožavali i nastavili ciklus života morskih kornjača.
Fenomen u kojem mladunci morskih kornjača, odmah nakon izleganja, uspevaju locirati najkraći put do mora, godinama je bio predmet divljenja i istraživanja.
Iako su tek izlegli, mlade oklopne figure koriste svoju urođenu sposobnost orjentacije prema svetlu kako bi pronašli more. Na prirodnoj, tamnoj plaži, horizont iznad mora je obično svetliji od horizonta iznad kopna. Mladunci prepoznaju ovu razliku u svetlosnoj polarizaciji i koriste je kao vodič ka moru. Ova prirodna orjentacija pomogla im je da prežive milionima godina.
Kako u razgovoru saznajem, svetlosno zagađenje je sve prisutnije i ona direktno smeta kornjačama radi orjentacije, a dešava se da se mladunci zabune iskrive prirodnu percepciju i krenu u suprotnom smeru od mora u pravcu gradske rasvete i tako kruže izgubljeni po plaži udaljeni od samog mora.
Na dubini od nekih 30-40 cm položena u grupi nalaze se bela okrugla jajašca koja najviše podsećaju na ping-pong loptice. Kada se dođe opreznim iskopavanjem dlanovima do prvog reda, postavlja se opisni kamenčić sa imenom i datumom. Ono gnezdo koje smo zajedno iskopali nazvao se Valos 4 a kamen obeležava mesto i datum gde su jaja zakopana.
Kikoćući se od empatije, nisam mogao da ne sakrijem moje oduševljenje. Siguran sam da bi mi prijalo da ceo dan iskopavam i istražujem obalu.
Nakon vraćanja peska na svoje mesto, utvrđivanja GPS koordinata i merenja od same obale postavlja se žičana rešetka a prostor se obeležava bambusovim stabljikama u krug kako bi se jasno obeležio prostor kako zbog predatora tako i zbog turista kako ne bi gazili po tom području. Nakon fotografisanja, tragovi na pesku ovih neverovatnih vodenih buldožera se brišu stopalima kako bi se za sutrašnji dan pripremio teren za ponovna istraživanja na osnovu novih tragova.
Nedaleko od gnezda koje smo obeležili, nalazilo se i jedno tužno mesto koje su tokom noći posetili predatori, rekao bih psi lutalice koji su se poslužili proteinima pod sjajem neba.
U sledećem iskopavanju, naleteli smo na ćorak, tragovi kornjače su lepo vodili do istumbane humke peska ali ispod nje i na dubini od 50 cm nismo našli ništa. Malo flustrirajuće ali nekada kornjača ne završi svoj posao i ne ostavi ništa, samo tragove, možda iz nekog pretrpljenog straha ili već iz nekog drugog razloga. Tragovi koji su nastali pomeranjem peraja kornjače i sveža humka su bili zbunjujući i na očigled samo lažno gnezdo.
Ako je gnezdo položeno preblizu vode, ispod linije plime, jaja ostaju u vodi, natapaju se i gube vazduh a sudbina im je tužna.
Peloponez je jedno od najvećih područja za gnežđenje kornjača u Grčkoj.
Morski talasi i slani sprej u nozdrvima ima nečeg zaraznog. Ovi dani krstarenja kajakom su me još više vezali za obalu Mediterana.
Imao sam plan da se probudim noću i da se došunjam do obale i nekako doživim izlazak kornjača iz mora u njihovom ritualu. Premoren, potpuno ušuškan u šatoru nedaleko od obale, nisam se probudio u sred noći kako sam planirao. Magija ostaje za neki drugi put, bilo je možda i previše događaja na ovom putu.
Sunce je ovog puta izašlo bez najave pozdravljajući moj odlazak. Pogled na zidić koji deli dve peščane plaže, jedne urbane i jedne sa magičnim noćnim aktivnostima mojih dragih morskih stvorenja.
0 Comments