Belegišku adu sam „napao“ sa Banatske strane i kod atara Padinske skele, pronašao prigodan pristan za kajak. Dunav je gostoljubiv ako ga pratite i poštujete pravilo prirode.
Aleksandar Bzdusok 30.08.2022
Lepi plavi Dunav, kako bi se već reklo krije mnogo lepih destinacija za avanturu kajakom. Sama naselja koja su uz Dunav, imaju ogroman potencijal i sve uslove za razvoj nautičkog turizma kroz razvoj pristana i marina. Uz njih, uvek je pratio sadržaj koji se ogledao u izgradnju sportskih terena, kupališta sa uređenim plažama, za koje veliki deo populacije ljudi uopšte ne prepoznaje. Belegiška ada je dobila naziv po istoimenom mestu u istoćnom delu Srema na desnoj obali Dunava na samo 35 km od Beograda.
Belegiš pripada opštini Stara Pazova i na samom donjem toku Dunava postoji nekoliko rečnih ostrva ili ada, koje nastaju usled smanjenja kretanja reke i taloženja transportovanog materijala.
Reke na takvim mestima talože pesak, šljunak ili mulj i pravi podvodni sprud koji se nakon povlačenja vode pojavi iznad reke u vidu ostrva. Ovom akumulacijom materijala nastalo je mnogo ostrva u ravničarskim rekama i fluvijalnim oblicima koji mogu biti i nekoliko stotina hektara kao poznata Ada Ciganlija.
Na reci Savi bih pomenuo i ostrvo Sprud Baričku adu – kod Bariča jedan pravi čisti i neuprljani dijamant kojeg su najviše svesni Obrenovčani .
Na Dunavu su najveće Pančevačke ade Čakljanac sa preko 280 vikendica, Forkontumac ( sa prelepom peščanom plažom Bela stena ) i Štefanec na mestu gde se uliva Tamiš.
Kod Grocke sa nalazi fantastična ada Gročanska koja je poznata i po tome da se pomera i za godinu dana je „prešla“ čak 200 metara a na svojoj adi se nalazi i hrast star 150 godina. Tu je i Brestovačka ada koja je nenaseljena i omiljeno mesto ljubitelja prirode i pecanja.
Na samom ušću Save u Dunav nalazi se i Veliko i Malo ratno ostrvo sa omiljenom plažom Lido na severu ostrva na kojoj se najviše okuplja populacija iz Zemuna ali iz ostalih delova Beograda.
Ne treba da putujete daleko od kuće da bi doživeli avanturu. Kada priđete sa Banatske strane od Opova ka Prelivu nalazi se prelepa oaza na Dunavu i pravo lokalno otkriće za uživanje sa kajakom.
Belegišku adu sam „napao“ sa Banatske strane i kod atara Padinske skele, pronašao prigodan pristan za kajak. Dunav je gostoljubiv ako ga pratite i poštujete pravilo prirode. Prvo sam obišao Deda Gavrovu adu koja je sa Banatske strane bila dosta vetrovita jer je sa obalske Banatske strane potpuno isečena šuma ali sa puno zanimljivim mestima za pristajanje. Takođe i strana gde se nalazi glavni plovni put ima zanimljivih lokacija za kampovanje.
Severna strana plaže Velike ade je idealna za pravljenje pauze. Šetnja po peščanoj obali sa divljom prirodom daje posebnu esenciju. Nakon šetnje pored mog kajaka su stala jos 3 čamca sa muzikom iz pravca Krčedina. Hteo-ne hteo, postao sam deo svadbenog protokola i predivnog venčanja na samoj peščanoj obali koja ni malo nije zaostajala za onim sa tropskim morskim motivima.
Ostrvo sa peščanim dnom, drveće koje pravi obilnu hladovinu i celo prostranstvo kao podijum za ples. Potpuno neobavezna odeća bez lakovanih cipela i vriska i treska samo za vas.
Velika Belegiška ada je kao i ostale izdužena u smeru kretanja tj oticanja reke i nema veliku visinu, do nekih 3 metara.
Vođen pozitivnom energijom odveslao sam nekih 300 metara zapadnom stranom ade i tu prilegao na predivnoj peščanoj plaži koja je okupila nekoliko nautičara koji su roštiljali i kupali se u bistroj i toploj vodi.
Peščane muve ulazile su mi u nozdrve i uvlačile se po izgorelim ušima.
U dubini ostrva Belegiške ade nalazilo se neko seosko gazdinstvo a po tragovima koje sam pronalazio svuda unaokolo, bile su to sigurno stade ovaca, prasića a krave su se nadzirale u jednoj manjoj močvari unutar ostrva.
Male Belegiške ade su ustvari skupine manjih ostrva takozvane Formoze koje imaju prelepe peščane plažice koje su prepune rečnih školjkica i u kojima možete videti kampere sa stolicama i suncobranom u vodi .
Za razliku od leve obale koja je pitoma, puna niskog rastinja i sa mestima gde možete da hodate po vodi koja je duboka svega nekoliko desetak centimetara, desna strana Dunava ( strane se određuju nizvodno ) je oštro isečena, sa visinom od nekoliko desetina metara. Savršen osećaj da više niste deo istog filma već pripadate sasvim novom.
Tu se nadziru Novi Banovci i gradska crkvica koja liči na toranj. Vertikalne odsečene stene prepune su rupa od ptičica Bregunica koja se gnjezdi u kolonijama na peščanim obalama. Gnjezdo je prokopano čitav metar u zemlju sa blagim nagibom, kako voda ne bi mogla ući u unutar tunela u slučaju prodiranja sa spoljašnje strane.
Ovog puta veslao sam bez cilja, ponajviše prateći neke posebne kružne putanje. Bio sam tu, kod kuće na Dunavu, uživajući uz nespretno brujanje teških letećih buba. I samo toliko je bilo dovoljno za još jedan predivan san na vodi.
0 Comments