Impozantna reka Tisa koja protiče kroz četiri istočnoevropske zemlje sa izvorom u Ukrajni na Karpatima u oblasti Bukovina, masiva Karmaroša. Njen tok kroz Rumuniju, graničnim delom Slovačke, duž cele Mađarske i Srbije nigde toliko impozantan koliko je to izraženo baš na području Mađarske.
Projekat brane od 1973 godine napravio je ekspanzivni vodeni tok i obdario istočni deo Mađarske prirodnom oazom biljnog i životinjskog sveta.
Iako postoje brojna mesta sa netaknutom prirodom njenih obala i pritoka Tise koja se mogu pronaći do njenog ušća kod Starog Slankamena, nijedan nije kao magično Tisa jezero koja je pronašla sebe u beskonačnoj panonskoj ravnici.
Nekada akumulacija pod imenom Kiskörei izrađena je radi kontrole poplava i pripremljena je i napunjena tiskom vodom 1988 godine.
Danas ovaj divlji vodeni svet jezera Tisa može se obići pešice, biciklom, na konju ili kanuom. Jedan deo jezera pripada zaštićenom području i moguće ga je posetiti isključivo sa sertifikovanim vodičem.
Pripremu za obilazak ove nekadašnje reke a sada jezera površine 127m2 započeo sam iz naselja Poroszló okruga Heveš.
Nedaleko od same marine okićene ribarskim limenim čamcima nalazi se i Eko centar jezera Tisa inače i najveći slatkovodni akvatorijski sistem koji prikazuje interaktivne prirodne vrednosti rečnog sveta.
Jezero Tisa se sastoji od četiri velike celine (Abádszalóki, Sarudi, Poroszlói, Tiszavalki), a kompletna teritorija je ustvari i zaštićeni lokalitet kao posebno područje.
Februar je mesec u kojem još uvek usluga turističkog centra ne radi, prostor je usnuo i još uvek bez radoznalih turista i sa tek nekoliko aktivnih pecaroša iz motornih čamaca i posebnih štekova u ševaru.
Za ovu avanturu izabrao sam stabilan i kratak “sit in“ francuski kajak Riot Edge 10,5 najviše zbog namere da se iz glavnih vodenih površina zavlačim po trščanim rukavcima a plan mi je i više izlazaka iz njega po močvarnoj i muljevitoj obali.
Februar je mesec kada je Tisa jezero bogata vodom, u letnjim mesecima ona je plitka, topla sa fantastičnim uslovima za razmnožavanje riba i vodozemaca.
Obilazeći močvarne rukavce u ovim krajevima, u potpunosti svestan da će se tek u aprilu probuditi priroda i da prikazati svoj divlji biljni svet.
Ovaj period koji tek nagoveštava kraj zime, ne nudi puno boja, živahne energije i ptičije euforije.
Za vreme leta ova plitka voda se brzo zagreva a posebno prijatna mlaka močvarna voda pogoduje da se u ovom veštačkom jezeru razvija i osnaži bogati eko sistem.
“Ništa ne postoji samo za sebe, već samo u odnosu na druge oblike života . ” napisao je Charles Darwin.
Jedna od najvećih ekoloških katastrofa u Evropi odmah iza Černobila jeste i izlivanje cijanida iz rumunskog rudnika zlata u gradu Baja Mare. Zagađena voda cijanidom nošena rekom Samoš završile su u Tisi i Dunavu a najveći pomor životinjskog sveta odigrao se baš na potezu severne Mađarske.
Koncentracija cijanida bila je 700 puta veća od dozvoljene, uništen je ogroman ribni fond a reke i pijaća voda bila je u potpunosti zagađena teškim metalima sa dugoročnim uticajem na životnu sredinu.
Obilazak Tisa jezera zbog njihovih ispresecanih kanala zahteva dobru orijentaciju i dobru koncentraciju sa prethodnom pripremom trase kojom bi se veslalo.
Posmatrajući Google mapu koja pokazuje snimak iz perioda kada je vodostaj reke bio na jednom nivou dok se trenutno obrisi takvih obala nije podudarao sa predstavljenim i sa mnogo većim brojem ostrva.
Najveća problematika veslanja po niskom vodostaju jeste to što se pojavljuju ostrva kojih na mapama nije bilo pa je moguće ući u lavirint uskih kanala koji ne vode u željenom smeru.
Kako bi ušao u susedni kanal neophodno je bilo veslati do drugog kraja obale ući u drugi po redu a zatim iz njega preći u glavni kanal.
Otvorile su mi se i tri tačke koje je zanimljivo obići a to su vidikovci na vodi Fattyúszerkő (Belobrada čigra ) , Bölömbika ( Bukavac ), Küzvágó cér (Crvenokljuna čigra ).
Šetalište na vodi
Predhodno, želeo sam da u jutarnjim satima obiđem šetalište na vodi, koji je izgrađeno na drvenim stubovima učvršćenim u muljevito dno. Do ovog šetališta se može doći isključivo čamcem odnosno vodenim putem pravcem iz Poroszló-a .
Prolaz pored same staze nekoliko dana pre je bio raskrčen isecanjem bujne vegetacije i guste trske pa sam nesmetano veslao do mesta gde sam izašao iz čamca i proteglio noge. Šetalište je po sredini jezera dugačko 1500 metara i na nekim mestima nalazile su se edukativne slikovne table i interaktivne igre.
Ovu poučnu stazu koja predstavlja umanjenu verziju sveta na Tiskom jezeru, kreirala ga je uprava Nacionalnog Parka Hortobađ i u periodu intezivnih aktivnosti ptica, ovde se može zaista posmatrati sa vidikovca dešavanja iz prve ruke.
Idealno privezište za vodene planinare na Tisi je vidikovac, koji je dobio ime po pticama vodenim pticama koje se gnezde u blizini, a dostupan je samo sa vode.
Koliba za posmatranje ptica je zaključana, a tokom sezone sa tog mesta se može posmatrati razmnožavanje artičkih čigri gde se ptice gnjezde na veštačkim jezerskim ostrvcima na vodi.
Vidikovac je postavljen na kraju edukativnog šetališta koje prolazi kroz poplavljenu šumu. Za koju nedelju biti okićeni kormoranima koji imaju i štetnih efekata po granama drveća jer ih intezivno oštećuju svojim izmetom i sasušuju ih.
I petnaestometarski vidikovac sa pogledom na Kis Tisu je zabravljen kapijom pa malo lutam ostatkom šetališta do jezera zvanoj Görbe, šunjam se unaokolo i na posletku odlučujem da se vratim i ovo prikradanje bez ulaznice završim nazad u kajaku gde mi je i mesto.
Vidikovac Fattyúszerkő
Do ovog vidikovca stiže se takođe vodenim putem, a pristup je sa delimično uređenog mola koji ima nekakvu drvenu konstrukciju sa ležanje na mreži a meni je poslužila za privezivanje kajaka. Visine ovog vidikovca je 9 metara i na poslednjoj platformi sa ogradom može se videti veliki deo vodene površine bazena Poroszlói protkanu zlatnom i još uvek uspavanom trskom.
Nalazi se na povećem ostrvu sa visokim drvećem i odlučujem da tu popijem pivce i provedem ostatak vremena na promaji u potpunoj samoći u kojoj mi ništa nije nedostajalo. Boravak u prirodi na ovakvim mestima jeste privilegija. Za takvu vrstu zalaska sunca potreban je poseban sklop svesti da se prebrode noćna iskušenja uz poigravanja mozga sa svakim mogućim šuškanjem kroz suvu trsku i sitnim koracima glodara preko drvene platforme vidikovca.
Kao i ostali vidikovci u ovom području, dobio je ime po nekoj zaštićenoj ptičijoj vrsti a imenjak ovog masivnog tornja od ariša je u slobodnom prevodu belobrada ili brkata čigra, koja se gnezdi po vegetaciji koja pluta po vodi.
Vidikovac Bölömbika
Neobičnost ovog putovanja je u tome što se do posebnih punktova koje sam izabrao može doći isključivo vodenim putem.
Sledeći vidikovac se nalazi između Saruda i Poroszlóa izgrađen 2021 godine a njega je izgradilo udruženje Békatutaj. Četvorospratni vidikovac nalazi se usred trščanog okruženja i savršeno je odmorište za izviđanje okoliša. Ova drvena kula pruža fantastični pogled na oba bazena sa jedne strane ka močvarnom delu Poroszló i bazena Sarudi u druge strane.
Vidikovac Bölömbika je dobio ime po ptici močvarici Bukavac ili vodeni Bik koja se gnjezdi u okolnom području bogatoj trskom. Za mužjake je karakterističan povik ove zanimljive vrste čaplji za vreme parenja i nalik je morske sirene koja se čuje u magli. Bukavac se može videti od kraja marta pa do sredine oktobra.
Vidikovac je izrađen od Ariša, veoma izdržljivog materijala koji se vrlo često koristi u ekstremnim uslovima pa i u saunama.
Vidikovac Küzvágó cér
Podignut na močvarnom tlu 2021 godine a navedeni devetometarski vidikovac dostupan je takođe sa vode. Dobio je ime po zaštićenoj evroazijskoj selici, Crvenokljunoj čigri, koja se gnjezdi u ovim područjima.
Postavljen je u prolazu između Lapos–morotva i Csapói – mrtve Tise u Silaš foku (Szilas-fok).
Ovo je i treći, poslednji vidikovac koji sam izgustirao i odvojio mu posebnu pažnju . U beskrajnoj tišini, kao da se priroda poigrava samnom, a muk koji je prisutan predznak je ponovnom sezonskom žagorenju svih mogućih odomaćenih vrsta ptica koje se uskoro vraćaju u ove krajeve.
I ovaj amfiteatarski vidikovac veoma podseća na ostala dva koje sam predhodno obišao, Fattyúszerkő i Bölömbika vidikovce.
Veoma moderan, sa pravim linijama, moćni i stabilni drveni vidikovac se sasvim uklapa u sredinu ovog jezera.
Izgradnja posmatračkih tornjeva sigurno nije jednostavna jer se ne grade na čvrstom tlu već u vodi na močvarnom dnu. Donji deo vidikovaca je izrađena od pocinkovanog čelika a gornji deo od drveta ariša.
Vraćajući se kanalom male Tise nailazim na labudove koji su se kretali mojom desnom stranom. Na iznenađenje, ipak je jedan od njih kao avion tapšajući po površini vode odlučio da poleti kao sa piste.
Neki kanali i delovi jezera koji su deo Nacionalnog parka Hortobagy su u sezoni potpuno zabranjeni za prolazak a ispunjeni su mrtvim granama, gorčicom, jezerskim ružama i plutajućoj žabljoj lozi.
Sa obale, potpuno diskretno, pratili su me pogledom i dogledom čuvari ovog prirodnog rezervata. Crveni kajak je u potpunosti bio očigledan i najmanje maskiran u ovoj februarskoj usnuloj tiskoj idili. I ovog puta uspeo sam da se pomešam sa stvorenjima koja su bila radoznala. Obala je stidljivo mamila moj pogled a poslagane kanue su posećivali cele zime samo ptice.
U krstarenju kajakom po različitim prolazima nailazim i na mnoštvo plutajućeg đavoljeg ili kako ga zovu šišmiš oraha. Ovaj plod oblika romba ili crnog zvezdastog dijamanta najviše poseća na znak Mitsubishi-ja kao da me prati prolazeći kroz vodeni korov.
Drugi dan na tajanstvenom rezervatu koji se polako budi iz sna. Savršenstvo ovog perioda krstarenja jeste odsustvo vodenih insekata koji će se vrlo brzo revitalizovati i u celosti osloboditi prostor i sigurna staništa. Ogoljena stabla teško se oporavljaju od izmeta kormorana koji su i ovde kao i u mom kraju Ečki kod Zrenjanina prisutni u velikom broju. Njihov izmet koji je pun fosforne kiseline isušuje i spaljuje stabla i grane. Takav pečat prirodi daju halapljivi kormorani i količinski obilne obroci ribe kojom se oni hrane i kiseline koju poseduju. Varenje ribe kod tih brojnih ptica već započinje u kljunu.
Spoljašnja odbrambena obalna strana jezera Tise je osamljena, nekoliko raznobojnih poslaganih kanua posećuju samo ptice a živo blatnjavo dno kao čuvara i zaštitnika prekriva potpuno bistra voda.
Reka je moj svakodnevni kovčeg snova. Avantura na njoj nije tako bajkovita, već šta više pomalo deluje i otužnija zamena za kamenu i peščanu obalu mediteranskog mora. Miris reke treba voleti, navikavati se intezivno na nju.
Dok lutam dubinom kroz uzanu krivudavu močvaru između suve trske, nestrpljenje raste za ponovnom posetom ali onda kada se priroda razbudi a ptice ponovo vrate u svoj rodni kraj. Tada će i procvetali lokvanji postati dominantni i zatvarati puteve uskih skrivenih prolaza.
0 Comments