BAJKA NEPOZNATOG AUTORA

Frustriran savremenim životom, okrećem se tišini i vedrini dubine koja pruža slobodno ronjenje. Dok prilagođavam telo prirodnim hemijskim reakcijama pratim da ne budem protivnik samom sebi. Potrebna je hrabrost biti bučan u tako jednoj gluvoj sredini i pretvoriti prazan kalendar u uzbudljivi dnevni napredak.

SRCE MI KUCA. ZNAČI IMAM JOŠ VREMENA…

Putujem uz samo jedan dah i tonem u intezivan san kroz koji gradim mostove prolazeći kroz mentalne i fizičke barijere. Telo vrišti i pokušava da sputava istinski potencijal u pronalaženju vlastitih granica. Neznanje je blaženstvo dok ne shvatite koliko telo može da napreduje u vlastitim standardima.

Pročitajte iz drugih kategorija:

Pin It on Pinterest