Kada pomislim na putovanje, uvek spomenem frazu da ne postoji mesto gde ne možete dobiti inspiraciju i pokrenuti lavinu novih ideja. Stari su me upozoravali da ću jednog dana biti umoran od prekomernog posla na terenu i mislio sam da sigurno laprdaju i bulazne kako već obično brbljaju spodobe u generacijskom procepu.
Aleksandar Bzdusok 06.05.2024
Ispostavilo se da su u pravu. Pretvorio sam se u šum lišća, umirući od raznih napornih bolesti, ulegnut u požutelom dušeku koji je davno izgubio svoju formu.
Morao sam da se dobro rasanim od svega i umijem na novom izvoru, posebno hladnim i ljutim planinskim tokovima Karpata.
Sa ozbiljno prebranom sažetom opremom za kampovanje, znao sam da ovakve avanture puno ne zavise od mene samog. Slede događaji u okolini rumunskog grada Brasov i Piatre Craiului, jednog od impresivnih masiva slikovite istinske divljine.
Unutar kvake Transilvanijskih Karpata nalaze se i kapija Nacionalnog parka Piatra Craiului blizu nekadašnjeg industrijskog grada Zarnesti. Ovaj kraj nadaleko je poznat po zveckanju kanđzi najvećeg mesoždera, grandioznog mrkog medveda.
Duhovi Karpata
Zapenila je rečica Arges i pomahnitalo poremetila avanturistički kompas već prethodno izlupanu glavu sopstvenim razmišljanjima. Čovek ima pravo da sanjari….
Gotovo polovina evropske populacije mrkog medveda živi na obroncima Karpata, a najveća koncentracija ovih šumskih duhova je upravo na ovom području.
Ursus arctos ili mrki medved je već davno izumro u Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj i Mađarskoj. Nakon područja Rusije ovi predeli u Karpatima su utočište od preko 50 % evropske populacije ovih veličanstvenih životinja. Savršeno stanište i obilje hrane omogućilo je da se oni konkretno nesmetano umnožavaju i sada je ta brojka negde približno od 7000 jedinki što je jako teško utvrditi zbog njihovih migracija u potrazi za hranom.
Medvedi su u stanju da pređu za jednu noć preko 100 km planinskih predela.
Obožavam ove sirove i nepromenjene predele gde životinje slobodno lutaju ali se i teritorijalno ponašaju pa je neophodno biti na oprezu. Ne postoji sigurna šetnja ovim predelima i naravno bezbedna provedena noć u šumi. Ovde je sve tiho i napeto.
Magično mesto na kojem životinje hodaju slobodno stotinama godina unazad. Ljudi nisu još stigli da na ovim prostorima pokvare sklad divljači i samonikle prirode. Tako je ovako hiljadama godina, divljač nesmetano luta pa je respekt prema ovom primitivnom obliku krajolika daleko potreban.
Populacija mrkog medveda živi na teže pristupačnim obroncima Karpata i njegovim podnožjima pa sam za ovu avanturicu izabrao planinski bicikl sa suspenzijom kako bi lakše prolazio kroz šumu i to sa minimalno opreme jer je guranje bicikla kroz šumu bilo procentualno i do 40 % sa ozbiljnim usponima koje nisam mogao da iščupam na tehniku i mišiće.
Početkom aprila nakon duge ali ne tako hladne zime, medvedi su već u potrazi za hranom kako bi propušteni i srazmerno siromašniji period nadoknadili. Plodova ima tuda-svuda a potoci i rečice su čarobnice koje privlače sve vrste divljači.
Za neopaženi prolazak kroz šumu u slučaju da želite da se pritajite potrebno je da nosite dosadne i ne tako živahne boje odeće, skladnu obuću koja će vam sačuvati zglobove i na sebi gotovo nikakvo prisustvo parfema.
Medvedi su izuzetno oprezni i plašljivi na ljudsko prisustvo i koliko sam uvideo, treba vam baš luda sreća da primetite medveda pre nego on vas. Prisustvo čoveka uviđa kilometrima daleko i kako kažu medved ne napada čoveka bez razloga i njegova težnja je da ga izbegne. Pevanje i glasno pričanje završava posao. To će dati prostora da svako ide svojim putem.
Zadnjih godina prisustvo medveda je očigledno i na obroncima gradova, gde noću preturaju po đubretarskim kantama u potrazi za dostupnim otpacima hrane.
Prvi dan obilazio sam obronke nacionalnog parka Piatra Craiului, koristeći planinarske stazice i lokalne puteve. Uopšteno, u Evropi, Rumunija prednjači u broju pasa lutalica. Više me ne može iznenaditi da me usred nekog sela pojuri ovčarski pas ili neka grdosija od pasmine slična šarplanincima. Tako je i na ovim zabačenim predelima. Psi su teritorijalni i veoma korisni za odbranu svog stada a za medvede izvrstan alarm za uzbunu.
Karpatski ovčari jesu miroljubivi za ljude i veoma oštri za odbranu svog stada kojeg čuvaju, najčešće i do 5-6 pasa po stadu. Ali neki ovčarski psi koji su preneti iz Azije imaju visoku netoleranciju i na ljude a posebno na bicikliste pa je taktika neophodna. Ne možete psu pobeći biciklom koda vas napada, neophodno je stati i sačekati intervenciju pastira ili samilost pasa koji su u prvih nekoliko minuta nesnosno agresivni.
Medveđi trag je prisutan u svakoj kaljuzi i lako se prepoznaje sa 5 prstiju obdarenih kandžama. Izmet je vremenski pokazatelj o skoroj ili davnoj prisutnosti.
Pun mesec je savršen za scenu kraj zamka grofa Drakule, a moj lonac u kojem sam spremao pastu sa bolonjeze sosom krčkao je kraj reke koja je žuborila, verovatno nikada glasnije. Scena u kojoj svaki šum može biti potencijalno od medveda koji se prikrada. Odlične su električne ograde sa visokim naponom na baterije. To može poboljšati san jer čepići u ušima ne dolaze u obzir.
Ostatke hrane i đubreta sam okačio dalje na drvetu i ništa nisam uneo u šator što privlači nekim svojim mirisom.
Nakon najsvetlije moguće noći provedene u šatoru, zakrpio sam i prednju gumu koja je popustila tokom jutra. Taman kako sam pripremio doručak, moj skromni kamp kraj reke je postao magistrala rastrčalim ovcama koje su krenule na jutarnju ispašu. Dok sam pokušavao da dođem do kamere i zabeležim zanimljivu situaciju, za nekoliko sekundi moj doručak postaje plen ovčarskim psima. Olizali su šerpicu sa doručkom….
Za nastavak istraživanja sam već iskreno opušteniji, samim tim što sam uvideo da je moja aktivnost vožnje bicikla kroz ovaj deo poprilično bezbedan uz odsustvo interakcije sa divljim životinjama.
Kroz misli mi prolaze razne objave planinara i njihove susrete sa medvedima. Retki su oni sa kobnim završetkom, ali ovog puta ipak imam nameru da nekako i iskoristim priliku, kada sam već u ovim krajevima da i uživo ali sa bezbedne daljine posmatram medveda u potpuno prirodnom okruženju.
Medveda ne možete tek tako pronaći u šumi, i eventualno uslikati. Simbioza sa ovim opreznim životinjama je svedena u divljini na minimum. Istraživajući uzroke napada medveda na ljude jeste u samom iznenadnom susretu planinara i strahu kod koje se ispoljava sa obe strane. Moguć napad medveda je i lutrija života koju igrate.
Najviše napada se dešavalo baš kod trail trkača koji zamišljenim ili retko posećenim stazicama kroz šumu nalete na medveda, pogotovu sa mečićima i tu je svaki susret u potpunosti koban. U stočarskim naseljima je uveliko njihovo prisutno a u potrazi za hranom ostavljaju fatalne posledice po stoku a ne tako često i po čuvara.
Nakon dosta napornog pentarnja po vrletima i šumskim putevima, menjam taktiku i pozivam agencijskog vodiča koji se profesionalno bavi bear watching-om.
Kako bi ipak osigurao viđenje medveda u prirodnom okruženju i doživeo tu napetu atmosferu i eventualno napravio neku fotografiju ovom odlukom pravim veliki iskorak.
Nekoliko ljudi iz zapadne Evrope u džipu sa vodičem iz Brašova me je u popodnevnim satima pokupilo ispred vizitorskog centra nacionalnog parka. Kolskim putevima i duboko kroz šumu stižemo do posebno obeleženog područja gde vodič podiže rampu. Put još vodi nekoliko kilometara sve lošijim od kiše ispranim kolskim putem.
U entuzijazmu ostale ekipe, osetio sam da postoji sigurnost i visok procenat da ćemo imati priliku da u večernjim satima vidimo medvede na mestu gde su godinama unazad čuvari parka sporadično hranili životinje i noćili u šumskom skrovištu. Medvedi su u toj oblasti navikli na ljudsko prisustvo, i prilagodili se situaciji jer vrlo često mnogo lakše dolazeći do neke poslastice koje su čuvari parka pripremali. No, niko ne garantuje njihovo prisustvo.
Na mestu gde je bilo pogodno da ostavimo vozilo krećemo pešice kroz šumu i nedugo zatim stižemo do potpuno integrisanog skloništa, drvene barake sa ogromnim staklenim prozorom okrenutoj ka proplanku.
U kućici je već bilo lakše jer se spuštao mrak a i osetio se hladniji vazduh i sve ono što prati noć koja u šumi dolazi mnogo brže nego van nje.
Šumar je već pripremljenu posudu sa neodoljivim voćnim desertom odneo na sam obronak šume na nama vidljivo mesto.
Počela je neizvesnost. Mnogo puta se desilo da se medvedi ne pojavljuju, da nisu zainteresovani za hranu jer je šumskih plodova obilno po celoj šumi.
Generacijski mlađi medvedi u grupama podeljeni po samo njima ucrtanom prostranstvu, borbom proteruju starije do tada dominantnije medvede čineći tako da poraženi moraju da napuste njihovu oblast i tako dolaze do mesta u kojima lakše pronalaze hranu a to su najčešće već manja stočarska naselja i prigradske oblasti.
Prolazili su minuti, osetio sam puls i otkucaje srca ostalih u ekipi. Svi smo tu zbog iste stvari a to podrazumeva videti medveda na što spontaniji način.
Nakon 20 minuta meškoljenja na drvenim klupama, duh iz šume izvirio je iz žbuna i uputio se oprezno jarugom do mesta gde je samo mogao uzbrdo do našeg mamca, nazvao bih to kao hranilice.
Za njim vrlo oprezno ali daleko sigurnije, stigli su još dva pozamašna medveda koji su dolaskom proterali ovog prethodnog. On je pronašao utočište na samo 10 metara od glavnih izjelica jabuka i šljiva.
U periodu novembra pa sve do marta medvedi su u stanju sasvim prirodne hibernacije. Spuštanjem njihove temperature i smanjenjem vitalnih funkcija gotovo neshvatljivo ulaze u višemesečni period sanjarenja, duboko u šumi, u svojim skloništima. Klimatske promene se menjaju iz godine u godinu i njihova aktivnost je znatno izraženija i u periodu blage zime pa je i za početak njihove sezonske godine izostao period prilagođavanja a ishrana bez prekida uravnotežena.
Nakon samo sat vremena koliko je i trajao vidljivi deo dana, iz šume je izmigoljilo ukupno 9 medveda, nekoliko njih se nije primaklo hranilici i samo je kružilo, lenjo čeprkalo i potkopavalo zemlju tražeći korenje.
Medved je divlja životinja bez logike i ni u kakvom slučaju mu ne treba verovati a njegovo ponašanje se ne može na vreme proceniti. Izrazito je brz, čovek nema nikakve šanse i na nijedan način se ne možete izboriti sa njim.
Istraživajući zapisane susrete po netu zaključio sam da se odbrana može svesti u možda nekoliko dobrih trikova.
Ukoliko naletite na medveda imate opciju da se postepeno povučete bez naglih poteza.
Dobar potez je vaš ranac koji možete skinuti i odbaciti ga dalje od sebe i medveda kako bi dobili na vremenu i pobegli dok se on zanima sa sadržajem.
Nikako nemojte legnuti na pod kao da se pravite mrtvim. Medved je nepredvidljiv i oseća puls i toplinu vašeg tela, možda vas odbaci kao pretnju ka putu na koji je naumio ali šta ako ipak ima nameru da vas dokusuri, ostaćete uskraćeni života bez učešća i pokušaja borbe.
Primetio sam dosta planinara sa psima, oni su uglavnom uz vlasnika, nisu pušteni sa povoca i dobar je potez dok se krećete ovim predelima.
Ukoliko je tokom susreta medved stao na zadnje noge i uspravio se, to nemora da znači da je ljut i da vas želi napasti. On tako posmatra situaciju i bilo bi dobro ukoliko mu stojite na putu ili stazi, da se pomerite negde sa strane u šumu i bukvalno da ga propustite. Možda mu upravo stojite na stazi gde je hteo da pobegne i to je stvar procene.
Medvedi napaduju kada su povređeni a ukoliko slučajno naletite na njega i on vas mirno nezainteresovano posmatra, vrlo verovatno je da će vas ostaviti na miru i otići dalje.
Filmovi u kojima se prikazuju scene uspešnog sučeljavanja čoveka sa ovakvim grdosijama daju ljudima pogrešnu projektovanu sliku. Želja da budemo dominantni u eventualnom sučeljavanju sa medvedom prikazuje u svesti veliki mentalni hendikep.
Milosrđe ili etika kao i neka ljudska osećanja ne postoje u ovoj sirovoj na prvi pogled i simpatičnoj kreaturi. Medved nema svog predatora u šumi, kreće se vođen svojim instinktom. Ukoliko ga sretnete, ne postoji idealni plan i mnogo zavisi od vaše svesti koja se može tog trenutka zamrznuti od straha, pa je i samim tim izuzeta svaka reakcija koja je planski osmišljena ranije.
Ove oportunističke zveri je moguće zaustaviti sa biber sprejom namenski proizvedenom za medvede uz blagovremeno aktiviranje uz dozu samokontrole. Nikakav nož ili alatka ne igra u karmičkom sučeljavaju sa njima. Ništa ne pomaže… medved jednim udarcem šape može polomiti kičmu svakom biću koja mu stane na put.
Ukoliko kampujete na mestima gde se medvedi često pojavljuju, nemojte kuvati u šatoru ili pored njega jer miris može ostati u stranicama šatora i tako privući znatiželjnog posetioca.
Broj medveda u okolini Zărneştija koji se pojavio u ovom, može se reći izazvanom susretu, govori o mnoštvu ovakvih šumskih duhova koji su trenutno prekobrojni na malom prostoru šumovitih Karpata.
Način kojim sam posmatrao medvede duboko u šumi, bio mi je sasvim dovoljan.
Medvedi su znali da smo u blizini i ponašali su se tako. Jedan nam je pozirao i gledao nas direktno u oči.
Nova noć pre povratka za Brashov. Spavanje u šatoru nakon susreta sa tolikim brojem medveda i nije toliko relaksirajuća. Vetar je od ponoći zavijao kroz granje a psi u daljini su zavijali celu noć. Ušuškan u vreći, trpeo sam da izađem iz šatora na wc do samog jutra a oko očiju na koži sam osećao lišaj koji mi nije dao mira dok ga nisam raskrvario.
Pre podne sam biciklom nastavio do još jedne odlične destinacije, ovog puta više organizovana za turiste a to je prihvatilište za medvede sa imenom Bear Sanctuary Libearty u Zarnestiu.
Na ovom organizovanom mestu uz ulaznicu možete čuti tužnu priču o medvedima koji su proveli deo života u zatočeništvu ili u malim ZOO vrtovima širom Evrope. Ovde se rehabilituju, vraćaju u normalni život i to u prirodnom okruženju, doduše ograđeni na dovoljno velikom prostoru.
Na samom startu obilaska, prikazuje se kratak film o svrhi utočišta, zatečenim medvedima i njihovim sudbinama, tretmanu pod kojim su živeli dok nisu bili spašeni.
Kružna tura sa ozbiljnim ogradama pod električnim napononom, prikazuje medvede u nekim prilagođenim situacijama, gde imaju i svoje jezerce, penju se po stablima drveća ili hodaju tamo-vamo po svom trenutnom prebivalištu.
Medvedi koji su ovde preneti iz zatočeništva, imaju vidljive traume i nisu bitno zainteresovani za ljude a utočište Libearty broji oko 100 mrkih medveda.
Svi oni su iz svog prirodnog okruženja, možda dok su bili mečići, prisvojeni u sredinama i godinama zlostavljani, učeći razne trikove u cirkusima ili kao posebna atrakcija raznih ugostiteljskih objekata.
Na ovom mestu dobili su drugu šansu i kvalitetan tretman.
Zadivljen prirodnim lepotama Karpata polako razvlačim napuklim zubom poslednji napravljeni sendvič koji sam iskopao u rancu. Rumunija sadrži mnoga prirodna okruženja koja me višestruko zadovoljavaju otvarajući potpuno novu perspektivu.
Strah od istraživanja nečeg nepoznatog a vrlo opipljivog podstiče moju kreativnost. Prvih dana delovalo je sve paralizujuće ali tako se puni moj snažan katalizator rasta samopouzdanja.
Iako na mnogim mestima postoje jasna crvena svetla i upozoravajuće table, ja sve vidim ipak zeleno.
Uživam u svom slobodnom vremenu.
0 Comments