Ovo je tužna priča o jednoj luksuznoj olupini, koja se danas ogleda u mediteranskom moru u Saronskom zalivu, odbačena polako naočigled trune i nestaje. Oblast Saronskog zaliva je jedna od najtrusnijih u Evropi a posebna je i osetljiva na vulkanske aktivnosti.
Aleksandar Bzdusok 10.07.2024
Položaj broda “Mediterranean Sky” je zaista nezavidan, potopljen do idealne polovine, potpuno položen na plitko morsko dno u Elefsinskom zalivu. Delom u surovoj stvarnosti sa prozorima koji kao da mašu nebu, a drugom polovinom u mraku i tišini morskog dna koje ga je prisvojila kao magnet i plavom venčanicom prikovala zauvek.
Na području Elefsine, morskog područja nedaleko od glavne Grčke luke Pirej uronjen kao da sanja na boku, nalazi se olupina broda koja me je zaista svojom čeličnom dušom u potpunosti rašrafila. Moj kajak je lagano klizio kraj spasilačkih čamaca koji kao da žele nešto reći, dok se jeziv oblik olupine prostirao sa svojih nepunih 165 metara. Struja kao da me je povlačila u dimnjak broda i neverovatno usisavala, morao sam pristojno da se vadim veslima izvan kako se ne bi naslanjao na potpuno zarđalu i od farbe razlistanu površinu broda.
Pet sasilačkih čamaca u nizu kao da su spremni da se otisnu u more, oni su netaknuti i učvršćeni stegama ostali na vidljivoj suvoj strani broda. Ironično ali su bar oni mogli biti spaseni od katastrofe.
Daske na palubi su davno izgubile svoje mesto, razvaljene i pogubljene negde po moru.
Nekada davno, još 1953 godine ovaj brod bio je jedan od 4 izgrađene lepotice nastale u Britaniji, vlasništva kompanije Ellerman, predviđene da krstare na relaciji prema Južnoj Africi. Sa prvobitnim imenom City of York u istom brodogradilištu Vickers Armstrongs iz Newcastlea, nastala su još 3 istovetna broda City of Port Elizabeth, City of Durban, City of Exeter.
Brodovi sa motorima ukupne snage oda 12650 konjskih snaga, imali su samo luksuzni prvorazredni smeštaj i mogli su preneti i do 11000 tona tereta.
Njihova putničko – teretna namena je trajala je približno 20 godina kada su rasprodani zbog manjka zaiteresovanosti na toj ruti. Novi vlasnik svih ovih brodova postala je Grčka kompanija Karageorgis Lines koja preurešuje dva broda za trajektnu namenu na relaciji Grčaka -Italija a za dva broda, tačnije brod City of Port Elizabeth i brod City of Durban nameravala preurediti u luksuzne kruzere.
Oba broda nikada nisu bila preuređena, nikada nisu zaplovila i završili su na Tajvanu isečeni na komade za staro gvožđje.
Brod City of Exeter jedno vreme plovi između nekoliko destinacija Patrasa, Brindisija i Ancone, služi kao utočište u Luandi i na kraju sa sasvim drugim imenom isečen u Turskoj i položen takođe kao metalni otpad.
I konačno nešto o brodu i sadašnjoj priči, o olupini Mediterranean Sky koji je danas napušten i ostavljen da napola tone i trune.
Ovaj brod ima zanimljivu istoriju koju sam sažeo u nekoliko detalja a informacije sam prikupio sa Wikipedije. Sa prvobitnim imenom City of York, plovio je iz Londona prema Africi za gradove Cape Town, Port Elizabeth, Durban, Las Palmas na Kanarskim otocima kao i za dva grada u Mozambiku. Kada je prodat 1971 grčkoj kompaniji, preuređen je kao putnički trajekt pa je poslovao na relaciji Patras – Brindisi – Ancona.
Imao je i ulogu 1995 god da bude transportni vojni brod u Američkim akcijama u Somaliji. Od 1996 godine je usidren u luci u Petrasu a od 1999 g u zalivu Eleusis ispred Pireja. Kroz tri godine zbog oštećenja, voda prodire u njega, namerno ga posada nasukava blizu obale gde polako tone u san gde se i na dan moje posete nalazi.
Njegov raskošni izgled sa luksuznim kupeima i sa ekskluzivnim restoranima i barovima i sa dva bazena na brodu ostaje samo šapat prošlosti.
Veslajući, moja senka kajaka se podudara sa linijama broda, a iz mračnih otvora kao da se mogu čudi zvuci luksuza, slave i smeha stotina sudbina. Ne pokušavam da se privežem za brod niti da se prošetam po stranici broda jer mi deluje previše trulo i nesigurno za hodanje. Nemam baš dobar osećaj da se upustim u avanturu obilaska olupine. Ovo je moj 10 dan u kajaku nakon višednevnog obilaska ostrva Zakintos i mentalni i fizički umor me svakako sustiže, poigrava se sa mnom.
Zadnja strana broda je u ozbiljnoj fazi raspadanja i dobro je izbeći taj deo zarđale utrobe. Pramac broda je na plićem delu obale dok je krma u dubljoj vodi.
Pod palube broda je ustvari sada zid broda a po zidovima se može hodati. Pravo ludilo i koketiranje sa umom.
Na pramcu još vidljiv natpis broda osakaćeno razlistalom rđom. Jezivo je veslati pored njega.
Na brod Mediterranean Sky koji je nekada bio pun života, može se pristupiti ali je potpuno neobično biti na njegovim stranicama a ne uredno na palubi kako bi bio u uspravnom stanju. Na čeličnoj olupini vidljivi su grafiti jedinstvenih urbanih umetnika”Jedna ujedinjena moć”, ekipe nastalih u Berlinu.
1UP su jedni od najpoznatijih majstora za grafite na svetu koji svojim umetničkim slikama i vandalskim potpisima na najneverovatnijim mestima prkose policijskom moralnom kompasu. Njihove nezakonite ambicije poznate su svima, ali niko ne zna autore slika niti se oni javno predstavljaju. Maskirani, pored iscrtavanja javnih objekata, visokih zgrada, pasaža i kontigentova vagona u metroima, na „Mediteranskom nebu“ iscrtali su i njihov logo 1UP a slika je jasno vidljiva i sa Google Eartha.
Obala u zalivu Eleusis je prenatrpana smećem i plastikom a ulice sa zgradama podsećaju na kataklizmične scene iz filma 28 dana kasnije Dannyja Boylea. Dosta utiče i industrijska zona brodogradilišta i blizina glavne luke. Sve je tako mutno i podseća me na more u Hong Kongu i vožnju kajakom po južnom Kineskom moru.
Vetar koji me je neprestalno gurao ka olupini nije stajao već je samo jačao pa sam odmor pronašao nedaleko na obali.
U kratkom opisu dela obale, zakržljala borova stabla, zeleno grmlje i bodljikavo šiblje koje me napada sve sa sklepanom kućom od raznog materijala sa najmanje ekološkim pogledom na morsku pučinu.
Ovaj brod ne leži u zalivu sam. Dobar deo morskog dna oko zaliva Eleusis je nekoliko decenija važio za groblje brodova, sa jecajem prošlosti od preko 50 opasnih plovila i olupina koje se sistematski čiste ubog narušavanja ekologije. U senci Mediteranskog mora ova olupina je zaboravljena, zaražena vremenom i stotinama nesuđenih putovanja zapisanih u slojevima peska i soli.
Sve lošiji izgled broda govori da će dan za danom da bude sve brže propadanje. Zanimljivo je moje interesovanje za olupinama brodova, napuštenim vojnim objektima i starim propalim dvorcima.
Mediterranean Sky me je opojno zavlačio nekoliko sati. Njegov trup je ležao na dnu mora samo 11 metara a isto toliko je preslikano virilo iz vode, čineći sa odsjajem jednu kompletnu sliku.
Ovakve scene brodskih olupina me uvek rastuže. Vreme od mog pozdrava Mediteranskom nebu i trenutka kada sam rekao zbogom je moja gorka avanturistička hrana. Traje kratko ali to je svakako samo deo života koji sam izabrao.
0 Comments