Znam, putovaću celu noć, veslati ceo dan i na kraju umoran sedeću prepariran i zadovoljan na nekom pritajenom mestu koje će mi pružiti novi zalazak sunca.
Aleksandar Bzdusok 05. avgust 2022 god
Moje avanture moraju imati elemente rizika i nepoznatih detalja. Istraživanja prolaze iz prethodnog smislenog izazova i uvek imam u planu da postoji velika šansa za uspeh. Prepuštam se dubokom istraživanju sebe kroz lično zalaganje i fizički napor ali potajno prepuštam neke stvari i sudbini.
Ovonedeljni produženi vikend se dešava na Pelješcu, poluostrvu na jugu Hrvatske koje pripada Dubrovačko-neretvanskoj županiji.
Do Pelješca sam zvanično odlučio da otputujem odmah nakon otvaranja mosta kojeg sam obilazio u toku izgradnje i znao sam da će to biti odličan projekat. Nakon putovanja preko Sarajeva, Mostara i Opuzena, ova rukotvorina me je sačekala u potpunoj euforiji, ne toliko zbog mosta, već zbog samog osećaja da sam značajno skratio put i dao vremenskog prostora glavnoj poslastici zbog koje sam i došao na Pelješac.
Jedino što menja jeste sada već tradicionalna pauza na odbrambenim zidinama koji spajaju Mali Ston sa Stonom, dva srednjovekovna gradića. Pauza na tom čarobnom mestu je ovog puta izostala.
Svaka kajak avantura zahteva bar približni plan pa se za bazu odlučujem da bude kamp Paradiso na jugozapadnoj strani poluostrva u mestu Postup nedaleko od mesta Orebić, gde sam pripremio sve stvari za putovanje i bivakovanje sa kajakom. Bilo kakva formacija kampova čini mi putovanja dosta lakšim, organizovanijim, kvalitetan reset nakon težeg veslanja i dobro mesto za dopunu baterija. Naravno tu je uvek neka osoba kojoj poverim moj plan kretanja za narednih par dana i razmenim telefone iz bezbednosti.
Avantura i jeste iskustvo sa nepoznatim ishodom.
Vreme na moru se menja iznenada a pogoršanje uslova na vodi i dobra komunikacija sa meštanima je ključna za oblasti koje posećujem.
Obala Pelješca je mistična, šljunkovita i stenovita…..
Lokacija posebnog mesta za ronjenje nailazim blizu uvale Trstenica čiji je pristup i dubina na kojoj je brod potopljen gotovo savršena. Kajak sam mogao da ostavim na samo 20-tak metara udaljenom uređenom doku jedne kuće na samom rtu i tu koristim gotovo idealne uslove za presvlačenje i pripremu za zaron i lokalno istraživanje. Olupina „Boka“ je u rasutom stanju, sa vrlo vidljivim delovima broda, propelerom sa glavne osovine i delom komandne kabine koji je izvirivao iz vode. Veliki deo broda nedostaje, isečen je.
Nastavak veslanja je uz turističko mesto Orebić koje je i najveće na poluostrvu Pelješac. To su ujedno i ulazna vrata za Korčulu čiji kanal nije širi od 4 km.
Kroz par kilometara je i Viganj iako već nadaleko izvikano mesto, ovo je raj za surfere i za sve prateće aktivnosti na vodi.
Ovakav ritual putovanja i bivakovanja koji danas praktikujem je star stotinama godina. U mojim zasoljenim očima izliva se bujica različitih priča i doživljenih avantura. Odmor i posvećenost dok nameštam ušuškano mesto kraj obale jeste isto deo mog istraživanja i pomicanja granica svega onogo što mislim da postoji.
Sledeće jutro u nastavku avanture rasklanjam rudimentalno sklonište i veslanjem po potpunoj bonaci klizim do malog pristaništa, naselju zvanom Lovište koje leži na samom kraju otoka Pelješac, nasuprot otoka Hvara. Savršeno mirno mesto, gde se od tišine čuje ilustrovani šapat žena ispod cvetova bogumila na glavnom šetalištu.
Nedaleko od Lovišta, tačnije samo 5 km nalazi se napušteno arheološko mesto Nakovana. Za sve koje vole istoriju, ovo antičko mesto koje se sastoji iz dva mala sela i to Gornje i Donje Nakovane zaslužuje da ga obiđete i eventualno posetite ilirsko svetilište iz 4 veka pre Hrista. Upravo se mesto Lovište i formiralo težnjom stanovništva za boljim i lakšim izgledom za život kraj obale. Tako je i Nakovana danas gotovo sablasno prazna.
Zanimljivo je to da je Nakovana dobila ime po braći kovačima koji su osnovali 3 sela, Viganj (kovački meh od kože za rasplamsavanje vatre), Kućište i Nakovanj.
Severna strana otoka Pelješca od Lovišta je gotovo nenaseljena i rasterećena windsurferima čija šarena jedra para maestral koji se podjednako pojavljuje svakog dana od prvog sata popodneva, posebno darovit u kanalu izmešu Korčule i Pelješca.
Savršene oaze severnog dela Pelješca jesu nekoliko prelepih dugačkih šljunkovitih plaža sa imenom Salpa kao i plaža Duba Pelješka sa belim kamenčićima. Posebno mesto je i kamp sa istoimenom plažom i ostrvcetom Perna na kojom provodim ostatak dana a gde i završavam dvodnevnu kajakašku misiju ovog dela otoka. Plaža Divna je zaista posebno prijatno mesto iako sa dosta kupača, po mom mišljenju možda i jedno od 10 najlepših oaza na Jadranu.
Dok sam skenirao okolinu i mesto gde ću da zabodem kajak a da ne smetam kupačima planinski povetarac mi je pomogao da progutam što više vazduha. Dugo sam zurio u gotovo neobičnu pejzažnu sredinu ovog mesta koja nije još uvek zagađena savremenim urbanistističkim trendovima.
Noć u kampu sam proveo na samoj obali uz flašu domaćeg Plavca, ponosa čuvenih pelješačkih vinogorja. Nedaleko od mene grupa od 7-8 starijih kampera iz Slovenije svirali su na gitarama i pevali jugoslovenske pesme. U daljini su se svojim jaukanjem i zavijanjem oglašavali šakali kojih je u zadnje vreme baš dosta u neposrednoj blizini kampova i naselja. Vino je dodatno uticalo na euforiju u mojim mislima.
0 Comments