Postoje putovanja za koja su vrlo važna pažljiva pripremanja i planiranja.
Čitajući razne putopise, sanjarite o posetama i ozbiljno dalekih destinacija koja vas vuku kao magnet i opijajućim fotografijama mame da izvučete poslednju ušteđevinu i utonete duboko u beskrajno plavetnilo okruženo tropskom vegetacijom.
Aleksandar Bzdušok 28.08.2022 god
Za većinu svih koji čitaju moje blogove, najčešći komentari uključuju prepreke u vidu novca i potrebnog vremena. Ukoliko se desi da vas dotiču i jedno i drugo, spas su lokalne mikro avanture koje sam lično praktikovao godinama unazad a nazivao sam ih vikend izleti ili dnevni odmor.
Ali kada bolje razmislite, avantura je ta koja se računa, a ne daljina i novac, zar nije tako?
Tajland jeste danas sve dostupniji i nikada lakši za posetu, ali dok čekate na taj trenutak, možete pronalaziti i jeftinije verzije svog sna.
Ovog puta bih vas slikom sproveo po srpskom Koh Chang ostrvu, nadomak Sremskih Karlovaca. Peščani sprudovi sa sitnim belim peskom na prostranim plažama odaju iluziju da ste na nekoj egzotičnoj destinaciji. Kajakom veslam decenijama po vodama Dunava, reklo bi se češće nego na bilo kojoj drugoj reci, ona mi dopunjuje veliki deo praznog vansezonskog i nestabilnog perioda kajakaškog veslanja po moru.
Nedaleko od Sremskih Karlovaca, jednog od najlepših malih gradića jugoistočne Evrope na blagim obroncima moje omiljene ostrvske planine Fruške Gore, nalazi se mali pristup i marina za rečne čamce na obali Dunava.
Kajakom se od tog mesta uzvodno do ostrva stiže za nekih 25 minuta računajući kad-kako na prisustvo vetra i rečnih šlepera. Peščani sprud obrastao gustom šumom i neobičnim rečnim rastinjem i strništem na prvi pogled skriva potpunu pitomo rajsko ostrvo ušuškano između Dunavca i Kopačkog rita.
Plitka voda oko celog ostrva i pristup na ostrvo je izmišljena i bezbedna. Izlazeći iz kajaka imao sam prvenstveno osećaj kao da sam doživeo brodolom i da sam se našao u raju.
Nakon pripreme baznog kampa kraj same obale u suvljem delu peščane oaze, obilazim ostrvo najpre gušćim delom šume gde zatičem savršena mesta i sve vrste višednevnih kombinacija za bivakovanje. Nekoliko drvenih kućica, privremeni sezonski restorančić i grupica ljudi koji se sasvim domaćinski baškarilo po klupicama ispijajući viski uz praseće pečenje.
U razgovoru sa prosvećenim i zanimljivim ljudima koja su ličili na zaštitnu zajednicu svetog kraljevstva takozvanog „Majmunskog“ ostrva, uviđam da ovde ipak postoji uređena hijerarhija usmerena u očuvanju prirode. Izgrađeno je domaćinsko ophođenje i briga stanara prema ovdašnjim pticama i životinjama. Dragi Hogare, čuvaj ovo ostrvo, prijalo mi je druženje sa vama!
Potpuna ekološka svest posetioca i korisnika Karlovačkog ostrva, doprinelo je da se ono održi kroz relativno kratko postojanje od svega 2 decenije. Smeće se pakuje i nosi nakon kampovanja jer ne postoji nikakva higijenska služba koja to obavlja umesto vas. Majmunsko ostrvo čine divlje peščane plaže bez spasioca, uživa se na sopstvenu odgovornost.
Labudovi, rode i čaplje nisu retkost na obalama, posebno su naviknuti prisustvom ljudi koji poštuju ovakav način vezivanja sa prirodom. Svi dele na svojstveni način vojvođansku džunglu okruženom toplim peščanim bazenčićima. Koviljski rit koji sam takođe obišao kajakom nalazi se preko puta ostrva pa se različite ptice okupljaju oko plaža nadajući se nekom zanimljivom izletničkom delikatesu.
Hodanjem po plaži temeljno masiram stopala dok potanjaju po pesku. U plićaku se prćakam u pretoploj vodi i češkam se od sreće. Kao pocrveneli dlakavi majmun.
Nisam zapazio da mi je ovog puta zasmetalo to što Dunav nije slan. Bio je i neobično proziran i naočigled pitak. U pozadini, ovog leta nesnosni smrad se direktno osećao po keju od potpune dominacije kanalizacione mreže koja se na dva mesta direktno sliva u Dunav. Jedan izvor se nalazi kod Cepelina a drugi kod Žeželjevog mosta.
Veslanje nizvodno je lagano, prelazim između malih rečnih virova i pozamašnih drvenih panjeva koje pritajeno nosi voda. Katran i muljevite cipele ostavljam za sređivanje kod kuće, a kajak lagano cedim na kosoj betonskoj rampi kraj restorana Pasent.
U povratku na kopneni deo, nezaobilazna romantična šetnja kroz Karlovce, malu evropsku riznicu kulture. Kombinacija današnje egzotično-romantične avanture za dušu i telo daje poseban paraf ovoj mikroavanturi.
Ulazeći u vozilo, potapšao sam se po leđima i napanjio muziku. Da ne čujem sebe kako falširam.
0 Comments