Veslajući pored ovog nenaseljenog ostrva mogli smo da zapazimo bunkere koji su bili na zaista strateškim mestima i skoro utopljeni u stene, prekriveni kamenjem na vrhu kako bi se dobro uklopili i bili nevidljivi iz vazduha. Ne tako baš davno od 1948 do 1988 godine ovde se nalazio kazneno – popravni dom za žene.

Aleksandar Bzdušok | 17.07.2014.

Polazak iz luke Lopar na Rabu preko Svetog Grgura do Golog otoka i nazad preko Rajske plaže.

Na poziv mog prijatelja iz Rijeke Zorana Grahovca kojeg sam bolje upoznao na Ironman trkama u Austriji i Mađarskoj, uputio sam se kolima opremljen kajakom u Rijeku gde smo upakovali njegovu opremu i krenuli u zanimljivu avanturu koju smo nazvali „ zatvorska odiseja“.

Plan putovanja jeste da se iz Rijeke preko otoka Krka trajektom iz mesta Valbiske prebacimo do otoka Raba u mesto Lopar. Od ukupno 1246 otoka u Hrvatskoj samo je jedan zlatan otok i to zahvaljujući Rimljanima koji su ga tako nazvali – Insula Aurea – otok Krk , zbog svojih prirodnih vrednosti.

Otok Krk je povezan sa kopnom preko Krčkog mosta (nekada Titov most ) dužine 1430 metara i koji se oslanja na otok Sveti Marko što je u vreme izgradnje 1976-1980 godine bio jedini takav most na svetu zbog dužine betonskog luka od 390 metara. Put ka trajektu u mestu Valbiska je fantastičan i vodi zapadnim delom otoka kroz bujno i živopisno zelenilo.

Uz otok Cres, Krk (lokalno Bodulija), je sa površinom od 406m2 najveći na Jadranu i ima najviše naseljenih mesta i to 68.

Automobil smo ostavili na plaćenom parkingu kraj same luke Velbiska na Krku i sa kompletno opremom i kajakom dvosedom smo se ukrcali na trajekt. To je odlična varijanta jer polazak ka našem krajnjem odredištu je odmah kraj same luke Lopar gde i pristaje trajekt na Rabu. Ujedno izbegavate nepotrebno plaćanje mesta za auto na trajektu.

Detalji foraminiferskih peščanih stena na Rabu.

Sveti Grgur je otok koji se nalazi u Kvarnerskom zalivu između Raba i Krka. Površine je samo 6,7 m2, i do kopna ka Velebitskoj strani je nekih 7 km, dok se na severoistoku nalazi otok Prvić koji je na samo 4 km.

Veslajući pored ovog nenaseljenog ostrva mogli smo da zapazimo bunkere koji su bili na zaista strateškim mestima i skoro stopljeni u stene, prekriveni kamenjem na vrhu kako bi se dobro uklopili i bili nevidljivi iz vazduha. Ne tako baš davno od 1948 g. do 1988 godine ovde se nalazio kazneno – popravni dom za žene.

Ukupno 42 bunkera na strateškim mestima kako zatvorenice ne bi mogle da pobegnu sa ostrva!

Nekako nam je iz ove perspektive sve to sumnjivo za potrebu tolikog broja bunkera i koja celu priču iz literatura čini malo neobičnom.

 Na severozapadnoj uvali Porat nalazi se restoran Arta u kojem smo napravili pauzu. Na ovom potezu mogu se obići delovi napuštenih zgrada ženskog logora Grgur-Goli u čijim je ruševinama i dalje zarobljen očajan vrisak zatvorenika obrastao zelenim tvrdolisnom makijom i zimzelenim hrastom crnikom.

Iza samog restorana mogu se iz ruke hraniti i jeleni lopatari čije je lovište na otoku nekada postajalo. Temperatura vazduha je bila toliko visoka da smo morali dopuniti rezerve vode koja ne postoji u izvornom obliku na ovim otocima izuzev flaširane u restoranu čija je cena zaista vrtoglava i nautičarska. Prolazeći kroz Senjska vrata koja su mi poznata od ranije kao epitet „nemilosrdna senjska bura“ , zavlačili smo se u netaknute uvale i plažice u razuđenom severoistoku ostrva Sveti Grgur.

Veslati u sit on top kajaku za dve osobe je zaista lako i kada se neko umori drugi može šamarati talase. Sazreli smo u ideji i svesni napora a cilj putovanja uvek vidimo kraičkom oka daleko na horizontu.

Pre polaska bili smo svesni da se ogromna energija nalazi u jednom čamcu od 4 metara. Ni jednog trenutka nismo pomislili na neuspeh jer ipak zajedno imamo blizu 50 ozbiljnijih trijatlonskih trka i mentalni sklop kakvog čine većina individualaca u sportovima izdržljivosti.

Na Goli otok smo stigli nakon dva sata veslanja preko Rta Blažna i zaštićene uvale Vele Drage gde su bili smeštajni kapaciteti muškog zatvora. Iskrcali smo se u luci Tetina „parkirali” kajak ispred konobe Pržun u nameri da obiđemo čitav kompleks koji je dosta prepušten zubu vremena i kao zanimljiva turistička atrakcija iznenađujuće u raspadujećem stanju.

Deo tih objekata uništen je u vremenu kada je zatvor prestao sa svojom funkcijom pa su ga zatvorenici napuštajući ostrvo revoltirani i konačno na slobodi ruinirali i uništili. Sigurno da je dosta invertara počevši od prozora i opreme nestalo i razvučeno i od samih meštana okolnih ostrva, pa su samim tim objekti bili prazni, grafitima išarani i ogoljeni.

Prvi podaci o tradiciji ovog ostrva je Prvi svetski rat u kojem je  Austrougarska na Golom Otoku čuvala ruske zarobljenike sa Istočnog fronta.

Pravi politički zatvor je osnovan 1948 godine i služio je za smeštaj zarobljenika sa Istočnog fronta i kao neistomišljenika režima usled sukoba između Tita i Staljina. Politički zarobljenici su služili svoju kaznu gde su ih „prevaspitavali” na Golom otoku do 1956 g a kasnije je to bio zatvor za kriminalce sve do 1988 godine.

Većina zgrada na ostrvu bila je smeštena između uvala Mala Tetina i Melna. Sredinom pedesetih godina zatvor je sa saveznog nivoa prešao na republički, pa je Hrvatska tu do 1988. čuvala obične kriminalce ubice i silovatelje. Tačno se ne zna broj zatvorenika koji su prošli ovim paklom ali se pronalaze podaci u literaturi da je oko 30000 ljudi od kojih se oko 7000 zatvorenika vode kao nestali. Ipak u zvaničnim podacima umrlo je na otoku oko 300 ljudi i uglavnom od tifusa koji se pojavio 1951 godine.

U ovim morskim vodama za vreme funkcionisanja ovog zatvora bila je strogo zabranjena plovidba a obronke i isturene punktove “krasili” su bunkeri sa otvorima iz kojih je nekada virilo stražarsko oružje.

Od objekata na izgled prepoznao sam administrativnu zgradu koja je nekada služila za prijem i otpust zatvorenika. Goli otok je zamišljen kao rehabilitacioni centar koji koristeći torturu i odricanje logoraša od svojih stavova sa kojim su primljeni u zatočeništvo.  

Goli otok je imao čitav niz različitih proizvođačkih pogona a jedan od njih je i razrađen legalni biznis proizvodnje Teraco pločica koje su se raznim tokovima izvozile za Italiju.

Takođe sa Velebita je jedan deo zatvorenika sekao stabla i prevozio na ostrvo gde su se nalazile pilane i pravila kvalitetna građa. Od drvne industrije i proizvodnje nameštaja, tabakera, do proizvodnje šljunka uz pomoć velike drobilice kamena, popravka manjih brodova, izrada čeličnih konstrukcija…

Svi ti pogoni su se nalazili na različitim lokacijama a sam Goli otok nije nikada imao živog rastinja zbog velikih vrućina a do 1988 godine pred zatvaranje,  bilo je pošumljeno oko 60 ha ostrva i da su za to isključivo zaslužni zatvorenici.

Iza fabričke hale je zgrada sa ćelijama koje su u fazi urušavanja, ali u kojima pronalazimo i krevete, tuševe, na čijim zidovima se nalaze potpisi i razne ugravirane izjave zatvorenika.

Idejni tvorac ovog Otoka bio je Josip Broz koji nikada nije kročio na ovo ostrvo.

Na samoj obali mora, bela zgrada nazvana Hotel bila je zgrada u kojoj su živeli čuvari i sa mnoštvo prostorija boravili čak i sa svojim porodicama koje su tu dolazili na letovanje. Bilo je i perioda kada su zatvorenice sa Svetog Grgura dovodili na Goli Otok i u tom Hotelu bile silovane i zlostavljane kroz lumperaj i alkohol.

Pored fabrike nalazio se i bioskop u kojim su se gledali podobni i propagandni filmovi koje su zatvorenici budno morali da prate i to sve u procesu konačnog izlečenja. Nešto nalik na zloglasni zatvor Guantanamo u Američkoj bazi na Kubi i približno nalik na koncentracione logore totalitarnih režima dvadesetog veka ovo mesto prevaspitavanja kroz društveno korisni rad bila je neka mešavina ljudske patnje koja nije imala ni pravedno suđenje ni objašnjenje.

Jeza me hvata kroz samu pomisao da je sasvim bila dovoljna izjava svedoka da si rekao neku reč, uputio pogled ili komentar ka nekom funkcioneru i da zaglavite višegodišnju robiju na Golom otoku i naučite se pameti kroz različite vrste rituala.

Velika patnja tih ljudi i ono što je ostajalo iza njih prenosi u nama izuzetno veliko emotivno uzbuđenje i osećaj kada napustimo ovo ostrvo da ćemo više ceniti slobodu koju imamo .

Istočna strana Golog otoka je vrlo nepristupačna sa izraženim liticama sa najvišim vrhom Glava od 223 metara.

Nekih 300 metara od puta naišli smo na cisternu takozvani veliki naplav koji je služio za skupljanje kišnice s obzirom da nema izvora pitke vode na otoku.

Od logorskih objekata postajala je Žica, Mala Žica, Petrova rupa i Radilište. Svaka priča za sebe i koga zanima više o tome, pregršt je objavljenih knjiga o ovom jezivom mestu.

Pred samo veće krećemo nazad ka otoku Rab i suvih i ispucalih usana veslamo prepuni emocija.

Ćutimo i veslamo. U uvali Podpećine na Rabu pravimo na šljunkanoj plaži bivak i pripremamo hranu ali sve bez vatre kako ne bi privukli obalsku stražu. Nekako nam je današnji preživljeni logor još dodatno povećao opreznost pa smo samo kroz mirnu i tihu noć slušali do kasno nekoliko ljudi koji su se cerekali na jahti koja se parkirala na 300 metara od samo naše šljunkovite plaže sa hiljadu zvezdica.

Na otoku Rabu smo se nasukali i na prestižnu peščanu Rajsku plažu sa plavom zastavicom koja je taj epitet dobila zbog kvaliteta i čistoće vode, ali sem velikog broja turista, plitke peščane plaže sigurne za malu decu nisam video ništa posebno. Ipak to nije prava definicija pod kojem mi podrazumevamo idealnom plažom pogotovu nešto što ima dužinu 2 km i koju CNN stavlja u top listu svetskih plaža.

Obilazak malih uvalica koristimo da stignemo na popodnevni trajekt. Ono što ću sigurno zapamtiti jesu opekotine 2 i 3 stepena na svojim stopalima koje sam zaradio usled preteranog izlaganja sunca. Glavu i gornji deo sam savršeno zaštitio od nemilosrdnog prženja sunca ali gornji deo stopala sam zapostavio tako da sam ih naredne 3 nedelje držao u zavojima kao danak dnevnom veslanju i izlaganju na najvećem suncu.

Sit on top kajak fabrike Rotomod je zaista ispunio sva naša očekivanja, a izlaganja celog tela suncu jedina je mana kod višednevnog veslanja. Ulazak u vodu sa kajaka je zaista savršen i lak, pa se na taj način može lako osvežiti, zaroniti u pećinu i ući nazad na kajak bez pristupa obali.

Povratak je tradicionalno preko trajekta u  Lopar (Rab)  do Valbiske (Krk).

Drago mi je da sam uživao sa mojim prijateljem na ovakvom putovanju. Za razliku od većine ostrva koja sam obišao ova dva otoka i njihova jedinstvena topografija su ostavila u meni posebno mesto. Takođe kada pomislim na ovu avanturu i pogledam naše fotografije i slike sa ovih otoka mogu jasno i da zamislim jauke i drhtaje izmrcvarenih zatvorenika u potrazi za pravdom.

Kako doći na Goli Otok i Sveti Grgur ?

Brojni turistički brodići  su jako dobro pokrili ovu destinaciju, polasci su iz Baške, Lopara i mesta Krk.

Ukoliko dolazite kolima na Rab, trajekt kreće sa otoka Krk iz mesta Valbiska do Lopara na Rabu i zatim je najlakše iznajmiti čamac ili turistički brodić.

U zatvorskoj odiseji učestvovao je Zoran Grahovac moj dragi prijatelj iz Rijeke i višestruki IronMan.