Uz vazduh koji je prepun zvuka krava, slojevi prirodnih kamenih formacija u obliku krošnji drveća daju posebnu dramatičnost. Ovaj geomorfološki fenomen na visini od 1500 m.n.v. koji je nastao vekovnom erozijom i raspadanjem krečnjačkih stena čuči zavaljen između šume javora i hrasta.

Aleksandar Bzdušok 22.05.2022.

Veliki deo putnika za Grčku svodi svoja putovanja ka primorskim oblastima kao i u težnji da uživaju u mirnom ostrvskom odmoru. Prilikom putovanja za Albaniju i obilaska reke Vjosa u albanskom toku poželeo sam da napravim pauzu za istraživanje u jednoj od zaista neverovatnoj regiji. Potpuno operisan od zahtevnog lutanja za tanjirom dobrih lignji, posetio sam deo Grčke koji je dugo bio odsečen od preporučenih turističkih destinacija.

Zagori (na grčkom : Ζαγόρι), je region u planinama Pind u Epiru, u severozapadnoj Grčkoj sa glavnim selom Asprangeloi.

Skriven od pogleda turista koji hrle ka Jonskom moru, mističan Epir može da bude izvanredan usputni  predah na samo sat vremena od autoputa Egnatia.

Za sam obilazak izabrao sam posećenije mesto Monodendri gde sam i pronašao logistički smeštaj u hotelu Matzato za narednih 24h istraživanja.

Obilazak prirodnog fenomena, Kamene šume (Petrino dasos) bio je zapanjujuć jer takve formacije nisam dugo video na jednom mestu. Uz vazduh koji je prepun zvuka krava, slojevi prirodnih kamenih formacija u obliku krošnji drveća daju posebnu dramatičnost. Ovaj geomorfološki fenomen na visini od 1500 m.n.v. koji je nastao vekovnom erozijom i raspadanjem krečnjačkih stena čuči zavaljen između šume javora i hrasta.

U nastavku na samo 4 km od Monodendia dolazim do preporučenog vidikovca Oxia (Θέση Οξυά) . Kamena stazica vodi do nezaboravnog pogleda na najdublji deo klisure Vikos Gorge i Megas Lakkos. Ova duboka klisura u Pindskim planinama izdubljena i prosečena rekom Voidomatis je jedna od najdubljih na svetu računajući širinu i dubinu samog kanjona.

Ova klisura je srce Nacionalnog parka Vikos-Aoös i može se takođe panoramski videti sa vidikovca Beloi (na istočnom obodu), koji se nalazi blizu zaseoka Vradeto.

Ovaj krajolik Grčke se smatra jednim od najmanje naseljenim, ali se samo u području Zagorija nalazi preko 40 naselja poznatija kao sela Zagori ili Zagorochoria.

Kamene kućice sa krovovima koji su prekriveni kamenim pločama obrasle mahovinom predstavljaju pojedinačni istorijski spomenik. Sela su vizuelno okrenuta jedna ka drugom kako bi se „pratila“ što je ovim ruralnim i negostoljubivim predelima veoma bitno a povezanost između njih je podrazumevala kamene peščane kaldermi staze. Sela su toliko utopljena u prirodu da izgledaju kao izlomljeni deo stena i vrlo često su nevidljiva u šumskom – stenovitom krajoliku.

U ovim kućama se lako može pronaći jedinstven smeštaj i uživati u obilasku udaljenih sela.

Kanjon Vikos preseca zapadne i centralne delove Zagori računajući od sela Vikos pa sve do sela Cocoon. Ukupna dužina kanjona iznosi 12 km i dubine je do 1000 metara. U kanjonu protiče reka Voidomatis a njena pritoka Aoou ima vodu samo sezonski.

Mostovi iz 18 veka zvani gefiri su raspoređeni oko sela Kipi a imena su dobili po tradicionalnoj metodi samog finansijera odnosno donatora.

Jedan od usputnih mostova koji je kraj samog puta sa nazivom Gefiri Kokkori je jednolučni kameni most. Niže u kanjonu koji je potpuno bez vode nalazi se u čistom prirodnom okruženju most Misiou kraj kojeg su i atraktivne stene za penjanje (Toranj duhova i Toranj Misiou) pa se tu okuplja veliki broj zaljubljenika penjanja u suvoj steni.

Jedan od najlepših mostova u okruženju je i most Gefiri Plakida ili Kalogeriko, trolučni most 600 metara nizvodno od Kipija izgrađen 1865 godine. Njegovi ritmički lukovi premošćuju reku Bagiotiko.

Ovo je samo moj početak istraživanja ovog jedinstvenog dela Grčke, kojem ću se pozabaviti u narednim putovanjima.

Zagori imaju mnogo toga za videti, osetiti i pronaći.