Savršeno vedra noć i niska temperatura od -15 C dovoljna je bila da opušteno napadnem doručak u planinarskom domu Vrelo u Tušilu, porazgovaram sa Tonijem koji se pripremao za alpinistički zimski kurs i krenem oko 9h preko livade ka vrhovima Visočice.
Aleksandar Bzdušok | 11.11.2021.
Ambicije nisu visoke, dan za februarsko turno skijanje obećavao je sunčano vreme, a prvenstveni plan je da ispenjem sigurniji vrh i da provedem ceo dan u planini.
Livada se pretvara u listopadnu šumu, kroz koju se postepeno probijam, računajući da će i povratak biti poprilično nezgodan za manevrisanje između drveća.
Nakon malo strmijeg uspona izlazi se na granični pojas šumske vegetacije i proplanak koji otvara pogled i dalje se račva u željenom smeru i vrhu .
Tu nailazim na veću grupu planinara koji se odlučuju da nastave cik-cak penjanje ka Velikom brdu a ja hvatam samostalno smer ka vrhu Malo brdo.
Odluka da uhvatim perspektivu sa vrhova Drstva (1808 m nv) , Malo (1830 m/nv) i Veliko brdo (1884 m/nv) sasvim se otvorila i potpuno izgledala izvodljiva.
Samo grebenarenje nije bilo bezbedno sa skijama pa sam nedaleko od vrha na samo 50 metara stavio dereze na pancerice, skinuo skije i lagano popeo na vrh.
Vetar nije duvao, sunce je sijalo, a u daljini planinari su se penjali sićušni kao mravi u odnosu na amfiteatarsku gromadu Visočice.
Šetnja grebenom do Velikog brda sa laganim usponom kao i u smeru ka Drstvi u opreznom modu u retko idealnim uslovima ispunilo je moja očekivanja.
Punih 2 sata sam se zadržao na grebenu. Naposletku nakon svih planinarskih rituala stavljam opremu u ski mod i krećem zajedno sa mini lavinom koja me je nosila tridesetak metara dok nisam zaokrenuo ka desnoj strani i tu zaustavio. Debljina gornjeg sloja snega koji sam pogurao sa sobom bio je oko 15 cm debljine, taman toliko, koliko je i bila nova količina snega koja se nije slegla od pre par dana zahvaljujući izuzetno hladnom vremenu.
Nastavak spusta je prošla oprezno ali sa fantastičnom oslobađajućom energijom u nogama. Na samom proplanku se zaustavljam i uživam u pogledu ka vrhu odakle sam se spustio. Začin koji nudi turno skijanje nije uvek isti. Znanje se stiče sa svakim novim danom i sa svakom novom planinom i novim vremenskim uslovima. Zato i volim moj život u nepreglednim mogućnostima učenja sa bezbroj situacija i iskustava.
Visočica je planina koja te vrlo često u zimskim uslovima ne pušta lako u svoj zagrljaj. A kada se to desi da se oboje nađete dobro raspoloženi, to je onda za posebnu priču.
0 Comments