U Veneciji kažu da su Mlečani u detinjstvu prvo naučili da voze čamac ili da plivaju pre nego što su uopšte prohodali.
A. Bzdušok | 23.05.2015.
Manifestaciju Vogalonga posetio sam nekoliko puta ali 2015 godine sam odlučio da nekoliko dana uživam u obilasku Venecije pre i nakon samog festivala.
Za razliku od ranijih kombinacija sa smeštajem u Mestreu i dosta stresnije organizacije parkinga i upuštanja kajaka u more ovog puta sam odlučio da kampujem na jedinstvenoj obali i kupalištu Cavallino-Treporti u auto kampu Miramare.
Logistički odličan potez jer se nisam gužvao sa prostorom u centru grada, skupim hotelom, preskupom hranom da bi bila toliko ukusna i parkingom koji me je uvek neprijatno iznenadio kada se svedu svi troškovi višednevnog boravka.
Kamp Miramare se nalazi vrlo blizu terminala Punta Sabbioni sa kojeg možete vrlo brzo stići do Venecije i ostalih zanimljivih otoka.
Prijavu za Vogalonga manifestaciju završio sam vrlo brzo u njihovom prijemnom centru.
Ostatak dana odlučujem da provedem istraživački pa sa već pripremljenim morskim RTM kajakom uplovljavam u mnogobrojne kanale. Krećem se oprezno jer se iza svakog ugla malo prometnijeg kanala može pojaviti motorni čamac ili gondola.
Kako zabućkam veslima po površini dobijam šamar oštrog mirisa plesni i mokraće. Malo deluje frustrirajuće ali Venecija nema kanalizaciju ali poseduje improvizovane sisteme za prečišćavanje koje opet prečišćenu vodu vraća u kanale. Otud i specifičan miris jer potiče najviše od raspadajuće žive materije.
Ovo je moj treći put sa kajakom u Veneciji i gotovo da sam navikao na venecijanske ulične meandre koji podsećaju na supu od algi koji se čiste dva puta dnevno tamo-vamo putem plime i oseke kada se voda iz kanala prirodno izliva u Jadran.
Gledajući sa vode mogu zaključiti da stanari prizemlja kuća u mnogo slučajeva više i ne koriste, kao da su vlasnici odustali od čestih poplava pa uglavnom žive na gornjim spratovima.
Prilikom veslanja izbegavam da se približim drevnim nagrizlim zidovima od soli jer se iz otvora cevi iz kamenih struktura vrlo često desi pljusak vode. Miris trule vegetacije, sa blagim slanim mirisom na ribu nije u svakom delu isti, srazmerno da li u nekom delu su samo stambeni objekti ili restorani čija cena nikako ne opravdava dosta loš kvalitet hrane.
Venecija je jedna od najpopularnijih destinacija i nalaze se na itineraru svake agencije koja organizuje putovanje Mediteranom. Ja izbegavam velika krda turista načinom da se krećem putevima koji nisu toliko laki za pristup običnim šetačima. Uvek se trudim da u urbanim avanturama na neobičan način pronađem skrivene dragulje u gradskim slagalicama.
Pre odlaska u Veneciju pročitao sam nekoliko različitih knjiga o njoj kako bi je lakše doživeo. Nekako je lakše razumeti poduhvat da se ovakav grad sagradi na nestabilnim blatnjavim i peščanim obalama na temelju stubova od drveta. Da bi se sagradile zgrade Mlečani su zabijali drvene stubove i do 4 metara u dubinu pa preko njih se pravila takođe drvena platforma na kojoj se gradilo tradicionalnim materijalima.
Drvena stabla su korištena najviše iz područja današnje Slovenije i Dalmacije koja su dopremana vodenim putevima.
Drvo jeste daleko manje izdržljivo ali delovanjem slane vode bez prisustva kiseonika ova stabla su postala okamenjena jer pod vodom duboko zakopano u mulju nije moglo da dođe do truljenja i propadanja.
Danas se susrećemo sa nikada bržim promenama u vidu poplava usled globalnog zagrevanja pa se i manifestacija Vogalonga koja se dešava u nedelju ovog vikenda okrenula ozbiljnoj promociji trenutnog problema. Venecija lagano tone ali znatno brže raste nivo mora. Ogroman projekat MOSE koji se već više od dvadeset godina realizuje pokušava da sa mobilnim barijerama ublaži sve češće poplave koje u potpunosti uništavaju neprocenjivo venecijansko blago.
Obilazeći Veneciju i sagledavajući situaciju sa vode, mislim da za nju ne postoji praktično rešenje.
Sutra dan u poseti Buranu zatekla me je dosadna kišica ali ni to me nije sprečilo da uživam u predivnom ambijentu.
Narednog dana ustajem nešto ranije i kolicima spuštam kajak na samu peščanu plažu i krećem u 7h ka Veneciji ka zalivu San Marco koja je udaljena oko 8 km od kampa.
Uspevam da stignem na vreme nasuprot Kneževe palate i na kratko delim prve redove sada već formirane dugačke kolone po preceni više od 2000 plavila i preko 8000 učesnika.
Malo se šunjam unaokolo kako bih video deo učesnika pa se odmah po početku manifestacije držim leve strane obale kako me ne bi pregazile ozbiljne veslačke krstarice, takmičarski kajaci i „dragon“ čamci sa bubnjarem na čelu koji razvijaju fantastičnu brzinu.
Staza zaobilazi prvo ostrvo Sant’Elenu a zatim i ostala ostrva Vigole, Sant’Erasmo i San Francesco del Deserto. Negde na 15 km sa južne strane prolazi južno od ostrva Burano. U Buranu pravim pauzu jer ne želim da se žurim, pokušavam da uhvatim neki lep kadar ovog šarmantnog grada. Burano je poznat po zanimljivo oslikanim kućama a za to je zaslužna gradska uprava koja za tu kuću ili parcelu daje tačno kolorit koji će se upotrebiti za krečenje kuće.
Nakon slikovitog Burana obilazi se ostrvo Mazzorbo i Mazzorbo , Madonna del Monte i San Giacomo in Paludo. Nakon toga ulazi se u Veliki kanal u Muranu i ponovo nazad za Veneciju gde se kroz tesnac u Kanalu Cannaregio koji se spaja sa Velikim kanalom do mesta na Punta della Dogana preko puta San Marca gde se primaju medalje za uspešno završen poduhvat.
Za mene još sledi nekih 8 km do kampa pa se izvlačim iz gužve i krećem poprilično načet.
U vazduhu se osetilo kidisanje meštana kojima je dobar deo dana bio blokiran za grad za motorne čamce a ovaj skup je i usmeren ka plovilima koji polako i sigurno svojim aktivnostima dodatno kruni već ozbiljno narušene zidove kuća u venecijanskim kanalima.
Gotovo da sam siguran da ću ponovo posetiti Veneciju, vreme brzo prolazi i mozda ona jednog trenutka neće biti otvorena za pristojan život. Sve građevine što je napravio čovek u različitim epohama mogu da se nadograđuju do jednog trenutka. Onda ostaju prazni spomenici koje će ti isti ljudi zaobilaziti.
0 Comments