france - Rituali

CAPO ROSSO. RUŽIČASTI PLES NA KORZICI

KAJAK - KANU - SUP, BICIKLIZAM, FRANCUSKA

Mogućnost veslanja na Korzici je ogromna i umnogome zavisi od prirode vremena. Otvoreno more i slikoviti pejzaž Capo Rosso moguće je obići i agencijski, veoma atraktivnim i brzim gliserima koji paraju morsku površinu. Kraj ovakvih plovila imate osećaj da ste zaustavljeni u vremenu i da nikada nećete stići do odredišta mlaćenjem kajakaškim veslima.

Korzika se nalazi u Francuskoj ali nije Francuska. A ipak sve se dešava…

Tamo gde je rođen Napoleon.

Tamo gde dramatični vrhovi planina ne olakšavaju nikome jednostavan prelaz sa istočne na zapadnu obalu.

Tamo gde možete pronaći besprekorne šljunčane, peščane i nepristupačne stenovite formacije zarobljene nepredvidljivim morem.

Tamo gde možete u toku jednog dana da budete svedoci tri različite klime.

Tamo gde su putevi opasni a krivine ka ambisu ne praštaju nesmotrenost.

E baš tu sam jednog kratkog leta pronašao dovoljno visoku stenu i dovoljno duboko more da skočim u jednu od prostorno najvećih morskih avantura u mojoj životnoj pozornici.

Capo Rosso je najzapadnija tačka Korzike. Položajem između mesta Porto i sela Piana, ovaj visoki ružičasto crveni granitni vrh obrušava se vrtoglavo u vode Mediteranskog mora. Na njegovom vrhu se nalazi najvišlja đenovska kula na Korzici koja dominira krajolikom, kula Turghiu.

Plage d’Arone je duga peščana plaža sa odličnim sadržajem, obiljem peska koji te zaprosto guta i blizinom kampa koji završava svako dobro isplaniran put. Sve što je dovoljno za jedan godišnji odmor, bez okolisanja savršena početna logistička tačka i dovoljna za samu sebe.

U tom pogledu svako putuje kroz svoju dimenziju vremena, kroz vakuum iz kojeg izađete odmorniji ali sa manje slika ili savršeno umorni sa bezbroj tetovaža u očima koje se više nebrišu.

Veslanje uz litice je pomalo zastrašujuće, vetar koji je od podneva kontinuirano u pojačanju, dok tenziji dodaje i buka talasa koja nastaje u šupljinama stena.

Zatvaram oči i pokušavam da se povežem sa morem i liticama. Retke su uvale na koje možete pristupiti kajakom, ali kada se pojave to je onda zaista nešto posebno.

Piknik u jednom od takvih uvala iznad kojih vise stene preteći da se obruše u more i nije baš neki opušteni piknik. Ronjenje je veličanstveno, netaknuto i čini mi se zabranjeno, ali ko me pita za to, prisustvo ljudi u plesu vremena je nebitno.

Izvan opuštene uvale je toliko prometno da se osećam po malo i zanimljivo u očima turista u brzim čamcima koji prolaze. Oni fotkaju, snimaju i svakako uživaju na svoj način. Muzika je sa broda prava korzikanska polifonija koja favorizuje više udruženih ljudskih glasova a emocijama iskazuju ljudska osećanja u boli, radosti i tuzi.

Ispred pećina u kojima može da stane i čitav brodić sa turistima čekaju na red za ulazak. Ovo je mesto na kojem se svi zadržavaju, gde se dešava glavna magija i grupna drama i alhemija.

Pažljivo pravim manevre oko brodova i koncentrišem se za manje uvale u kojima nemogu da priđu brodovi. Previše je riskantno za čamce zbog oštrih i podvodnih stena.

Kajak Riot Edge je zaista stabilan kajak za more ali dosta nizak za veće talase iako ima prednji pramac za morske uslove i odlično seče talase, stim što i dosta vode ostaje na palubi gde mi se nalazi priručna torba sa mapom i semenkama.

Maštao sam mesecima da prevalim put do Korzike kako bi se povezao sa planinama i morem, da pređem na desetine kilometara u danu i da stanem na put ostrvskoj divljoj svinji.

Sve to sam uradio tiho, savršeno iz radoznalosti i da iskustvo podelim sa drugima. Dragi su mi sati koji su bogati sa neizvesnošću, čudnom logikom, verom da će zdravlje da dozvoli da u celoj toj vitalnosti odbranim novi dan sa novom idejom.

Kako se primičem Porat Oti, za mene tek otkrivenoj lepoti i autentičnim šarmom, shvatam da je obala zapadne Korzike nešto što nema granicu u opisu lepote. Krajolik oduzima dah, zaboravljam da sam u kajaku, da veslam, da dišem. Sve je tako prirodno i automatizovano kao jednostavan život, kao ovo maleno putovanje koje me opija dok ostajem žedan. Tako je neobična i lepa ova daleka destinacija i naseljena tišina.

Uvala Porto je zaista najlepsi mogući prikaz lepote svog postojanja.

KORZIKANSKI KANJONING. KANJON PURCARACCIA

FRANCUSKA, AKTIVNOSTI, DESTINACIJE, KANJONING

Kanjonig mi dozvoljava da na licu nosim masku savršenstva. A i uvek mi zasladi razglednice kao mamac da nadvlada kada krene zaborav.

Smešten u Aiguilles de Bavella, nedaleko od Zonze, Solenzare i Lecci u mitskom okruženju nalazi se kanjon Purcaraccia. Možda jedan od najlepših kanjona Korzike otkriće svoju lepotu jedino onima koji se potrude da uđu u masiv Bavella i izlože se okomitim pritokama doline Solenzare.

Pišem iz pogleda avanturiste koji obilazi kanjone već pune dve decenije. Ovaj kanjon je namenjen osobama sa približno srednjom kondicijom, i razlog što spada u malo zahtevnije jeste to, što je za pristup neophodno oko 90 minuta penjanja uz sam kanjon što čini nepripremljenim osobama i najveći teret. Prilikom penjanja u potpunosti se može pratiti kanjon i njegova prelepa smaragdna boja vode i izvajanih bazena.

Pristup počinje sa samog prašnjavog parkinga odmah nakon Col de Larone na putu D 268 sa ogromnim parkigom koji može da primi na stotine automobila sa naknadom od 5 eur. Auto će biti na sigurnom i na kraju sa prekriven obiljem prašine što će vas kasnije na putu činiti domaćim i prgavim.

Ulaz je obeležen sa leve strane puta gde se nalazi početak staze koja kamenitom stazom vodi sve do potoka Purcaraccia. Računajući da se samo penjete, potrebno je pratiti markaciju i čak nekoliko puta neophodno je preći preko potoka koji s vremena na vreme otvara karte i prikazuje šta će vas čekati u povratku.

Neoprenska odeća je za penjanje smeštena u rančevima a strmi usponi su potpomognuti konopcima za lakše penjanje bez posebno izloženih mesta.

Sama grupa sa kojom sam ušao u kanjon sastavljena je od ljudi sa pristojnim iskustvom za prolazak kanjonom, svi su imali predhodne obuke što je bilo i neophodno zbog silazaka niz vodopade visine 40 metara u vertikali.

Zelena voda, kristalno čista, nije bila u potpunosti hladna za neopren od 5 mm pa sam nosio samo donji deo sa gornjim, bez rukava.

Pokazalo se vremenom da je bolje ipak imati neopren sa rukavima ne zbog hladnoće u samom kanjonu već zbog čestih tobogana i udaraca koji mogu napraviti povredu.

Skokova u duboke bazene ima dovoljno za svačiji ukus i posle svakog sledećeg, postoji dodatna instrukcija vodiča na koji način je bolje postaviti telo radi bezbednog doskoka. Korzikanska škola kanjoninga se u nekim detaljima osiguranja razlikuje od onoga kako smo mi to naučili.

Veliki deo spuštanja nije u suštini kao kod klasičnih kanjona, otvoreniji je i moguće je zaobići prepreku a da i ne uđete direktno u tok reke. Svrstao bi ovaj kanjon više kao prirodni akvapark sa bezbroj adrenalinskih sadržaja u neopisivoj nepristupačnoj prirodi, daleko sakriveno od očiju običnih turista.

Zadnje dve godine čak je i zabranjen prolaz ovim kanjonom bez licenciranog vodiča zbog nesretnih pogibja instagram zvezda koja su bez odgovarajuće opreme i veština stradali u bespuću ne tako naivnog kanjona. Ovakav kanjon ne prašta nesmotrenost a klizava površina svakog trenutka određuje sudbine.

Prolazak, skakanje, abzail i sve radosti uz tobogane kroz kanjon traje oko 2,5 časa sa svim pripremama za spuštanje i kratkom pauzom za marendu.

Za ovu divlju lepotu kao i ostale kanjone obavezno pripremite sve kao i za standardni kanjoning, s tim što je možda bolje imati neopren od 3 mm jer je voda oko 16 stepeni a leti je nema u izobilju i bez puno isplivavanja.

I pred toga što bi svi voleli da u divljini budu delimično sami, u vreme sezone čak i na Korzici u kanjonima nije lako pronaći kutak u kojem baš nema nikoga. Korzika je specifično odredište, na njemu ne dolaze lenji ljudi ili oni koji bi samo želeli da se fotografišu, objave i da idu dalje.

Neophodno je dosta truda, logistike i posebne energije koja će vam omogućiti da stignete na neku od savršenih lokacija. Ovakve oaze su udaljene od puteva i hotela, vrlo često morate funkcionisati autonomno ili bivakovati. Na sreću koliko sam ja lično primetio na Korzici je vrlo lako da se izoluješ ukoliko je to potrebno, postoje destinacije koje su prenatrpane turistima u avgustu i njih je vrlo lako izbeći.

Od opreme za kanjoning pripremite duboke cipele za kanjoning, neoprenske tanje čarape, neoprensko odelo od 3 ili 5 mm, kacigu, sigurnosni pojas, karabiner, disender-osmicu, suvu vreću sa stvarima za presvlačenje, prusik, sigurnosno uže i zviždaljku, lagani obrok, vodu, čeonu lampu, prvu pomoć i dovoljno dugačko uže i obavezno rezervno uže.

Ostalu tehničku opremu objasnio sam u posebnom blogu o kanjoningu.

Kanjoning na Korzici je nešto posebno, veoma je popularan ekstremni sport i tražen od strane posetioca. Veštine orijentacije i prolazak kroz kanjone bez obeleženih staza ima na pretek, ovde je sve predodređeno uživanju u prirodi i ne treba kritikovati one koji obeležavaju i probijaju staze.

Nešto treba da ostane i za nas koji volimo i sami da istražimo, da odemo tamo gde ne postoje preporuke već samo indicije da nešto postoji kao naznaka.

Obilje vode i kanjona koji samim tim i nastali čini Korzikom raj na planeti, ovo ostrvo treba voleti da bi došao na njega.

Kanjonig mi dozvoljava da na licu nosim masku savršenstva.

A i uvek mi zasladi razglednice kao mamac da nadvlada kada krene zaborav.

SCANDOLA PRIRODNI REZERVAT. SELO GIROLATA

AKTIVNOSTI, FRANCUSKA, KAJAK - KANU - SUP

Girolata je malo fotogenično ribarsko naselje usađeno u crvene stene sa južne strane prirodnog parka Scandola. Do ovog sela ne postoje kolski putevi, može se prići sa morske ili sa kopnene strane stazicom poznatoj kao Le Sentier du Facteur.

Aleksandar Bzdušok 11.09.2023 god.

Kakva je samo radost pakovati osnovne stvari u vodonepropusnu torbu i slagati ih u bunker u kajaku po svom praktičnom rasporedu? A kakva je to radost ako to radite na šljunkovitoj obali Korzike?

Korzika nije samo ogledalo najvećih turističkih centara kao što su Bastija, Saint-Florent, Calvi, Ajaccio, Propriano, Bonafacio ili Porto-Vecchio. Jedno mesto čini posebni dragulj zapadne obale koju ovog puta istražujem jeste potez od i zaliv Porto i mesta Ota pa sve do prirodnog rezervata Scandola.

Ova uvala, jedna od najvećih na Korzici ali nesumnjivo i najveličanstvenija, prati nezaboravni pogled sa južnih vrata Capo Rossa na ušće rečice Porto pa sve do prirodnog rezervata Scandola na severu, staništu neviđenih formacija crvenih stena.

Nadahnuto mestašce, sa plažom od sitnog i krupnijeg granitnog šljunka ispod planinskog vrha Capo d’Ortua, stenovite gromade sa kojeg se pruža pogled cele regije i uvale Porto.

Nakon spektakla koju mi je ponudio Capo de Rossa kao da se sve stišalo sa više od stotinu metara dugačkom pitomom plažom.

Međutim, crvene granitne stene i neobična pravougaona đenovačka kula iz 16 veka Torra di Portu koja dominira marinom i selom sa vrha stene podiže mi zelenu zastavicu kao saglasnost da će dan biti savršen za novo sanjarenje iz kajakaške perspektive.

Mamac koji nadvladava svaki razum jesu svakako detalji zapadne obale i nešto zbog čega se pogledi zamrzavaju na prizore koji nisu baš česti.

Napušam ušće rečice Porto i istoimenu marinu za manje turističke čamce okruženu brojnim restoranima.

Moral za veslanje mi je visok, talasi me ne ugrožavaju i posle Capo Rosse ne moram da tražim nešto spektakularno. Danas ću pustiti da tišina začinjena pećinama, obrušenim crvenim stenama i pustim plažicama ostavi neki svoj trag.

Prolazak pored savršene i dugačke šljunčane plaže Bussaglia oivičene strmim stenama, najavljuje lučnu granitnu stenu Arche de Purtellu. Pokusavam da pronađem malo bolji pristup za izlazak iz kajaka ali se more poigravalo sa talasima pa zbog opreme koju nisam dobro zaštitio od eventualnog prevrtanja, odustajem i peglam veslima dalje.

Ja sam ustvari sve ono što moju pažnju privuče, upijam svaki susret sa spektakularnom prirodom.

Plaže su retke ali kada se otvore onda je to potpuno nekontaminirana izolovana sredina sa kravama koje leže na plaži i uživaju umesto ljudi.

E takva je plaža Tuara.

Ovaj puteljak koji povezuje, ne tako davno, magareće stazice, dobio je po dostavljaču pošte maratoncu Guyu Ciccaldiju koji je tom rutom dostavljao pisma retkim stalnim stanovnicima Girolate. Tim putem iz Girolate dolazite do Col de la Croix-a i Osane.

Istaknuta đenovljanska kula izgrađena je u periodu od 1552 – 1611 godine u tri faze i služila je kao odbrana od pirata. Nije otvorena za posetu, iskreno se nisam ni potrudio dodatno da se približim poluostrvu na kome se ona nalazi.

Pa ne moram ja baš sve da vidim, pa ni tvrđavu koja moćno zuri u more.

A lagani predah uz šetnju kroz ruralno naselje, uživam uz gratis panoramski pogled na predeo prirodnog rezervata Scandola.

Pored plaže i malih prodavnica suvenira, krave se opušteno izležavaju i poziraju a u samoj uvali je mnoštvo luksuznih jahti na svom vezu koje su promašle mirno utočište na ne tako stabilnoj zapadnoj obali.

Izgled Korzike na mapama podseća na siluetu lica koje je okrenuto ka zapadu sa perom zaglavljenom u glavi. Položajem po kojem upravo veslam je upravo jedan od tih obrisa lica, rekao bih na gornjoj usni tog prepoznatljivog i jedinstvenog lica.

Ipak kao maštovitog tumača oblaka ponajviše kumulusa, mene oblik Korzike podseća na šaku leve ruke sa ispruženim kažiprstom ka Genovi.

Prirodni rezervat Scandola se može obići samo morskim putem, a posebna pravila kretanja su definisana strogim regulativama. Poluostrvo i rezervat Scandola čine neobične kamene skulpture koje su formirane i oblikovane vekovnim uticajem vetrova i morskih talasa.

Očaravajuće su forme riolitskih struktura i malih pećina u kojima je jedino moguće ući sa kajakom.

Crvene litice se duboko nastavljaju i ispod morske površine i u ovoj prečistoj vodi lako je uočiti dubinu magmatskih stena.

Table sa posebnim informacijama označavaju svaku posebnu oblast, zabranjeno je ronjenje a mogu se videti različite veće ptice grabljivice, orlovi, sokolovi kao i kormorani.

Plavo more, penušanje korala zelene i zlatne boje i intezivne palete boja zidova pećina obeležavaju natprirodnost rezervata Scandola. Napoleon je za vreme izgnanstva patio za neverovatnim mirisom makije koja raste na Korzici i daje posebnu herbalnu teksturu ovog dela Mediterana.

Velika udaljenost od grada umnogome štiti ovu prirodnu celinu, livadska morska trava igra se sa stenovitim travnatim liticama obraslim mediteranskom makijom.

Klima na Korzici je raznolika u priobalnom pojasu je dosta suva ali i pored toga obiluje poljima lavande, arbustusa i mirte kao i ostalog rastinja.

Kraj avgusta i nije neko vreme za preporuku obilaska Korzike, temperature su iscrpljujuće, vetrovi i nagla promene vremena su uvek moguća sa planinskih vrhova i sa mora a gužve na trajektima i lukama su izražene jer se dobar deo turista preko Korzike prepuštaju drugačijem konceptu uživanja na Sardiniji.

Koliko treba sreće da se na putovanjima sve poklopi i uspete da u svojoj zamisli, istražujete deo zapadne obale Korzike?

Mreškanje u mojim očima odaju masna stakla od sunčanih naočara. Nozdrve su prepune mirisa koje donose planine od cvetanja mirte i divlje smokve.

To su sastojci koje daju esenciju ovog mediteranskog univerzuma.

CAPO ROSSO. RUŽIČASTI PLES NA KORZICI

KORZIKANSKI KANJONING. KANJON PURCARACCIA

SCANDOLA PRIRODNI REZERVAT. SELO GIROLATA

Recent Posts

Recent Comments

Archives

Categories

Meta

Pin It on Pinterest