Girolata je malo fotogenično ribarsko naselje usađeno u crvene stene sa južne strane prirodnog parka Scandola. Do ovog sela ne postoje kolski putevi, može se prići sa morske ili sa kopnene strane stazicom poznatoj kao Le Sentier du Facteur.
Aleksandar Bzdušok 11.09.2023 god.
Kakva je samo radost pakovati osnovne stvari u vodonepropusnu torbu i slagati ih u bunker u kajaku po svom praktičnom rasporedu? A kakva je to radost ako to radite na šljunkovitoj obali Korzike?
Korzika nije samo ogledalo najvećih turističkih centara kao što su Bastija, Saint-Florent, Calvi, Ajaccio, Propriano, Bonafacio ili Porto-Vecchio. Jedno mesto čini posebni dragulj zapadne obale koju ovog puta istražujem jeste potez od i zaliv Porto i mesta Ota pa sve do prirodnog rezervata Scandola.
Ova uvala, jedna od najvećih na Korzici ali nesumnjivo i najveličanstvenija, prati nezaboravni pogled sa južnih vrata Capo Rossa na ušće rečice Porto pa sve do prirodnog rezervata Scandola na severu, staništu neviđenih formacija crvenih stena.
Nadahnuto mestašce, sa plažom od sitnog i krupnijeg granitnog šljunka ispod planinskog vrha Capo d’Ortua, stenovite gromade sa kojeg se pruža pogled cele regije i uvale Porto.
Nakon spektakla koju mi je ponudio Capo de Rossa kao da se sve stišalo sa više od stotinu metara dugačkom pitomom plažom.
Međutim, crvene granitne stene i neobična pravougaona đenovačka kula iz 16 veka Torra di Portu koja dominira marinom i selom sa vrha stene podiže mi zelenu zastavicu kao saglasnost da će dan biti savršen za novo sanjarenje iz kajakaške perspektive.
Mamac koji nadvladava svaki razum jesu svakako detalji zapadne obale i nešto zbog čega se pogledi zamrzavaju na prizore koji nisu baš česti.
Napušam ušće rečice Porto i istoimenu marinu za manje turističke čamce okruženu brojnim restoranima.
Moral za veslanje mi je visok, talasi me ne ugrožavaju i posle Capo Rosse ne moram da tražim nešto spektakularno. Danas ću pustiti da tišina začinjena pećinama, obrušenim crvenim stenama i pustim plažicama ostavi neki svoj trag.
Prolazak pored savršene i dugačke šljunčane plaže Bussaglia oivičene strmim stenama, najavljuje lučnu granitnu stenu Arche de Purtellu. Pokusavam da pronađem malo bolji pristup za izlazak iz kajaka ali se more poigravalo sa talasima pa zbog opreme koju nisam dobro zaštitio od eventualnog prevrtanja, odustajem i peglam veslima dalje.
Ja sam ustvari sve ono što moju pažnju privuče, upijam svaki susret sa spektakularnom prirodom.
Plaže su retke ali kada se otvore onda je to potpuno nekontaminirana izolovana sredina sa kravama koje leže na plaži i uživaju umesto ljudi.
E takva je plaža Tuara.
Girolata je malo fotogenično ribarsko naselje usađeno u crvene stene sa južne strane prirodnog parka Scandola. Do ovog sela ne postoje kolski putevi, može se prići sa morske ili sa kopnene strane stazicom poznatoj kao Le Sentier du Facteur.
Ovaj puteljak koji povezuje, ne tako davno, magareće stazice, dobio je po dostavljaču pošte maratoncu Guyu Ciccaldiju koji je tom rutom dostavljao pisma retkim stalnim stanovnicima Girolate. Tim putem iz Girolate dolazite do Col de la Croix-a i Osane.
Istaknuta đenovljanska kula izgrađena je u periodu od 1552 – 1611 godine u tri faze i služila je kao odbrana od pirata. Nije otvorena za posetu, iskreno se nisam ni potrudio dodatno da se približim poluostrvu na kome se ona nalazi.
Pa ne moram ja baš sve da vidim, pa ni tvrđavu koja moćno zuri u more.
A lagani predah uz šetnju kroz ruralno naselje, uživam uz gratis panoramski pogled na predeo prirodnog rezervata Scandola.
Pored plaže i malih prodavnica suvenira, krave se opušteno izležavaju i poziraju a u samoj uvali je mnoštvo luksuznih jahti na svom vezu koje su promašle mirno utočište na ne tako stabilnoj zapadnoj obali.
Izgled Korzike na mapama podseća na siluetu lica koje je okrenuto ka zapadu sa perom zaglavljenom u glavi. Položajem po kojem upravo veslam je upravo jedan od tih obrisa lica, rekao bih na gornjoj usni tog prepoznatljivog i jedinstvenog lica.
Ipak kao maštovitog tumača oblaka ponajviše kumulusa, mene oblik Korzike podseća na šaku leve ruke sa ispruženim kažiprstom ka Genovi.
Prirodni rezervat Scandola se može obići samo morskim putem, a posebna pravila kretanja su definisana strogim regulativama. Poluostrvo i rezervat Scandola čine neobične kamene skulpture koje su formirane i oblikovane vekovnim uticajem vetrova i morskih talasa.
Očaravajuće su forme riolitskih struktura i malih pećina u kojima je jedino moguće ući sa kajakom.
Crvene litice se duboko nastavljaju i ispod morske površine i u ovoj prečistoj vodi lako je uočiti dubinu magmatskih stena.
Table sa posebnim informacijama označavaju svaku posebnu oblast, zabranjeno je ronjenje a mogu se videti različite veće ptice grabljivice, orlovi, sokolovi kao i kormorani.
Plavo more, penušanje korala zelene i zlatne boje i intezivne palete boja zidova pećina obeležavaju natprirodnost rezervata Scandola. Napoleon je za vreme izgnanstva patio za neverovatnim mirisom makije koja raste na Korzici i daje posebnu herbalnu teksturu ovog dela Mediterana.
Velika udaljenost od grada umnogome štiti ovu prirodnu celinu, livadska morska trava igra se sa stenovitim travnatim liticama obraslim mediteranskom makijom.
Klima na Korzici je raznolika u priobalnom pojasu je dosta suva ali i pored toga obiluje poljima lavande, arbustusa i mirte kao i ostalog rastinja.
Kraj avgusta i nije neko vreme za preporuku obilaska Korzike, temperature su iscrpljujuće, vetrovi i nagla promene vremena su uvek moguća sa planinskih vrhova i sa mora a gužve na trajektima i lukama su izražene jer se dobar deo turista preko Korzike prepuštaju drugačijem konceptu uživanja na Sardiniji.
Koliko treba sreće da se na putovanjima sve poklopi i uspete da u svojoj zamisli, istražujete deo zapadne obale Korzike?
Mreškanje u mojim očima odaju masna stakla od sunčanih naočara. Nozdrve su prepune mirisa koje donose planine od cvetanja mirte i divlje smokve.
To su sastojci koje daju esenciju ovog mediteranskog univerzuma.
0 Comments