Poslednja nedelja januara meseca je osvanula u najpoznatijem skijaškom centru u Makedoniji, Popovoj Šapci do kojeg se gotovo većim delom stiže autoputem.
26.01.2018. Aleksandar Bzdušok
Smeštaj u planinskoj kući Konak pored samog skijališta je položajem na idealnoj lokaciji, a opremu smo sa zbog skorašnjeg napadanog snega sa parkinga dopremili motornim sankama.
Ime Popova Šapka u prevodu “sveštenički šešir ” ili na albanskom Kodra e Diellit ili “brdo sunca” je vrh u Severnoj Makedoniji. Potpuno opremljeni za celodnevnu avanturu pokrenuli smo uspon ka vrhu Antena tokom jutarnjih sati kroz maglovitu crnu stazu. Čekalo nas je 800 metara konstantnog uspona gde smo na kraju skinuli sve slojeve i ostali u majicama.
U podnožju se nalazi dvosed Cerepašina koji je u funkciji ali vrlo često zbog vremenskih uslova ne radi pa se nikako ne treba oslanjati na nju. Iz magle smo izašli nešto ispod samog vrha gde se prostranstvo otvorilo i to nam je ulilo nadu da će dan proteći u sasvim humanijim uslovima nego većim delom staze koliko je trajao uspon.
Do samog vrha grebena Cerepašina odvozi i ski lift ali samo u idealnim uslovima. Planina Ceripašina se nalazi na samoj granici Srbije, Makedonije i Albanije i pripada Dinaridima.
U zadnje vreme, veštačko disanje ovoj planini pružili su i free rideri koji uz pomoć specijalnog ratraka sa dvadesetak mesta skijaju van staze niz padinu Jelak.
Nastavak turno aktivnosti po grebenu nastavljamo po delimično zaleđenoj podlozi koja se formirala usled jakog vetra. Planina je gola sa vrlo malo nanosa snega, što nam zaista olakšava proklizavanje i uspon grebenom ka Karabunaru.
Zanimljivi pregled planina koji izviruju iz gustih oblaka gde se ističe Karadžica u središnjem delu Severne Makedonije.
Tu je i zanimljiv Sreden Kamen 2465m podno kojeg se nalazi kanjon Lešnice.
Nakon manjeg uspona na Sini Vrv usledila je pauza ispod samog vrha Karabunar 2565 met uživanje uz marendu u zavetrini baš izraženog vetra.
Nebojša se brzinski uspenjao na vrh radi nove perspektive i pogleda na Bakardan 2700m, Mali Turčin 2701m i Titov Vrv 2748m koji su upravo i najviši vrhovi na Šari.
Ubrzo je usledio spust koji vodi letnjom stazom na Titov vrv. U podnožju uz malo proklizavanja sa skijama usled jakog vetra uz nekoliko klasičnih manevara i podešavanja opreme sa “ski” na ” walk mode” stižemo do Konaka.
Skije Inuk Volkl sa pancericama La Sportiva- Spitfire koje sam koristio nekoliko sezona po francuskim Alpima su se dobro pokazale zbog izrazito malih težina. Uspon koji smo napravili bih označio kao srednje zahtevan a spust fantastičan i veoma dugačak i atraktivan.
Večernje aktivnosti uz pripremljenu saunu uz izlazak na terasu i trljanje sa snegom prošlo je uz potpunu očekivanu euforiju i prepričavanje doživljaja sa današnje i ranijih avantura.
Za jutarnje aktivnosti smo odlučili da sačekamo da li će žičara biti aktivirana i samim tim da je iskoristimo, što se i desilo pa smo dobar deo dana proveli na skijama uvežbavajući veštinu skijanja po dubokom snegu.
Nakon uskijavanja kasnije popodne, ozareni dobrom akcijom, posluženim vremenom i zadovoljni izborom za vikend nastavili smo put Beograda i Zrenjanina.
U ekipi turno uspona kao i inicijator ove avanture bio je Nebojša Atanacković sa uvek dobrim pripremljenim informacijama i neophodnim detaljima za smeštaj i samo putovanje.
0 Comments