U neposrednoj blizini grada Bara postoji veći broj kanjona koji su idealni za razvoj seoskog turizma i ekstremnih sportova.
Raško Simović | 30.05.2022.
Nekoliko godina unazad, svoje slobodno vreme dok boravim u Crnoj Gori koristim za istraživanje kanjona a posebno dajem akcenat na planine u okruženju Bara gde vrlo često boravim.
Rumija je planina koja se nalazi na Crnogorskom primorju sa pozicijom između Barskog polja i Skadarskog jezera.
Planina Rumija pored prostranih pašnjaka na nekim mestima sadrži nešto listopadnih i četinarskih šuma a najviši vrh Rumije je na 1593 m.n.v.
Na izgled Rumija deluje kao suva planina relativno blizu grada, ali poprilično sam bio iznenažen kada sam zakoračio u planinske vrleti jugozapadne strane koja ima viđe različitih izvora i tri rečice Međurječ, Bunar i Željeznicu.
Ovi predeli su fantastični i prvi kanjon koji sam prošao je Rikavac koji polazi od Malih Mikulića gde je prilično ozbiljan deo a neposredno pre Bara ulazi u drugi, novi kanjon. Kaskade nisu velike, prvi je nekih 4-5 metara, druga 3 metara, sledeća je 8 metara i poslednja oko 13 metara. Ovo je kanjon idealan za početnike, nije preterano zahtevan a to najviše zavisi od količine vode u njemu pa ga je u novembru mesecu gotovo nemoguće proći .
Vruća reka je sledeći zanimljiv kanjon u kojem sam prilikom prvog prolaska kroz njega morao da neplanirano zanoćim. Gledano iz Starog Bara, kanjon ne izgleda veliki ali je kotlina toliko krivudava da je neophodno bar dva dana za njegov prolazak iz Velikih Mikulića.
Rumija je dala još jedan zanimljiv kanjon i to Perin potok koji se pod tim nazivom ne može pronaći na mapama ali ga tako zovu meštani. Perin potok se nalazi između Vruće rijeke i Rikavca. Prilikom njegove posete meštani su me upozoravali da ne ulazim u taj kanjon jer ko je jednom u njega ušao, nikada nije izlazio, što mi je bio dobar signal. U prvom delu do Dobrog dola gde nije bilo vode, nalaze se dve kaskade od 18 metara i 40 metara a u nizvodnom delu gde i leti ima vode nalazi se vodopad od 18 metara ispod kojeg su divlji golubovi kao i kaskade od deset i osam metara. Grotlo samog vodopada je impozantno i veličine je 17 metara.
Međurečka reka završava svoj tok u Malom Kalimanu u ulcinjskoj opštini i krije 12 vodopada neverovatne lepote. U kanjonu Međurečke reke uvek ima vode a u njoj mnoštvo slatkovodnih rakova i pastrmke, sa dosta zelenila a vodopadi su različitih boja. Jedna kaskada je čak od 50 metara i ostavlja snažan utisak.
Po etičkom kodeksu koji važi u društvu entuzijasta koje se bave kanjoningom najlogičnije je koristiti „prirodna sidrišta“ tj. drveće i stene svuda gde može proći uže a nikako postavljati gvoždena sidrišta i osiguranja. U barskim kanjonima postoji samo po koji klin u Rikavcu i Vrućoj reci. U Međuječkom kanjonu i Vrućoj rijeci postoje mesta za evakuaciju što je jako dobro jer većina kanjona su zatvoreni pa prilikom ulaska povratak nazad je gotovo nemoguć a izlaska nema samo do samog kraja.
Kanjoning u barskim kanjonima ima ogroman turistički potencijal.
Kanjoningom se „uz dobre vodiče i opremu“ mogu baviti osobe različitog uzrasta. Promotivno „izvedem“ nekoliko grupa koji su zainteresovani a iz inostranstva postoji ozbiljno interesovanje.
Za one koji žele da se oprobaju u ovom ekstremnom sportu ipak moraju da poseduju stabilnost u ekstremnijim odlukama i da nisu klaustofobični.
Prva grupa koja je prolazila kroz kanjon Komarnice kod Šavnika krajem šezdesetih godina prošlog veka nisu ni znali da će probiti novu sportsko – avanturističku disciplinu. Kanjon Nevideo je sada potpuno komercijalizovan i kroz njega prolaze hiljade ljudi godišnje.
Prirodna je stvar kada pomislite na neku avanturu, da to bude sa obaveznim spavanjem u prirodi, u predelima koji su teško dostupni. Ponekada vas podseća i na nezaboravno putovanje kombijem. A nama je tako počelo jutro u gradu Baru na parkingu kod glavne autobuske. Potpuno spreman volkswagenov kombi i ekipa koja je inspirisana i avanturistički orjentisana.
Aleksandar Bzdušok, 10 avgust 2022
Sa Raškom sam već nekoliko dana u obilascima kanjona po Crnoj Gori, i ovog puta nismo sami. Neobičnu kanjoning istraživačku avanturu priredio nam je Janko i Zdravko Gardović, koji nas vode u Albaniju u mesto Selcë.
Sedišta u kombiju su popunjena, crnogorski carinici raspoloženi da nešto kinje i smaraju pa smo jedva izbegnuli plaćanje kazne za neprijavljen boravak u CG. Ali ta formalnost prijave na adresu je gotovo nemoguća, jer vrlo često ni neznamo u kom delu zemlje ćemo se nalaziti a kamoli gde ćemo spavati. Praktično stan u Baru je samo jedna od opcija a sve ostalo je uvek izglednije.
Put vodi pored Skadra i mesta Tamare kroz kamenite predele uz samu reku Cem.
Regija Kelmend je predeo impresivnih pejzaža u albanskim Alpima. U ovom regionu pored 7 neobičnih sela nalaze se i Selcë na nadmorskoj visini od 353-1.100 m.n.v. koja skriva zanimljive planinarske staze sa brojnim pećinama u oblasti Kelmenda i naravno glavni razlog zbog čega se i mi šunjamo ovim predelima, prolazak kroz ogroman kanjon i spuštanje niz jedan od najlepših vodopada u regionu.
Kanjon Ujëvara e Selcës u Albaniji je u potpunosti nadmašio sve prethodne koje sam posetio, svojom potpunom dominacijom a teškim i zahtevnim pristupom. Uz asistenciju vrhunskih istraživača iz Canyoning guides-a i ovaj kanjon je upisan u itineraru poželjnih za one najhrabrije. Kanjoning u Albaniji? Ska problem! Otvorio sam zanimljivu knjigu poslednje egzotične oaze u Evropi.
Prošireno mesto za parking kraj puta na potpuno bezbednom mestu i staza koja kreće baš tu pravac „u brdo“. Za sada sva oprema je u rančevima, prokiseo miris neoprena je svima poznat i neobično drag.
Staza je markirana i vodi uz reku čiji tok pratimo sve do njenog izvora, potpuno dislociranoj pećini gde smo obavezno morali da zabijemo nos. Neverovatni alpski pogledi na pejzaže, začinjene solju od znoja koji je prosto nagrizao na ovoj letnjoj avgustovskoj vrućini.
Kupanje u kampu pored vanvremenskog drvenog vidikovca i priprema za poslednje deo puta koji bi nazvao istraživačkim delom tumaranja kroz potpuno zaraslu i gotovo nepostojeću stazu. Jankov korak preskače svaku prepreku, i bez bilo kakvog elektronskog navođenja pronalazimo put koji je između stena niz šumu na nekih 970 metara stigao do samog izvorišta reke Selce. Dudova i bukova šuma je stalno iza nas, podloga od lišća je višegodišnja, klizava i nepredvidljiva. Izohipsama se kačimo i uzbrdo i nizbrdo po drveću ili se podštapamo na različite načine po granju i korenju. Sve je je teže raditi kada imate mnogo opreme u rancu i teška neoprenska odela.
Stene koje vode do pećine koja se nalazi poviše od našeg sidrišta su veoma klizave, postavljene tepihom od mahovine.
Spuštanje sa najviše tačke vodopada kroz neizvesni tok vodopada za čiju prolaznost nismo imali ni pismenih ni usmenih uverenja nije ni malo hrabar potez. Graniči se sa pozitivnim ludilom izmešanu sa dozom istraživačke euforije koju prati veština i hrabrost sa puno, puno sreće kako bi se spuštanje odvilo bez posledica.
Prvi spust sa sidrištem u steni koji je već od ranije expedicije postojao, odradio je prvi deo ekipe koji je obavestio gornju da je prohodno sa vizuelnim signalima.
Ogromna buka koju pravi vodopad nije ni malo naivna a prilikom prolaska kroz ispunjeni takozvani dimnjak pun mlaza hladne vode neophodno je iskoristiti sva iskustva i veštine da bi se pravilno „izvukao“ od glavnog toka bujice. Nema puno kombinacija, vraćanja nazad ili preterano dugog razmišljanja u takvim situacijama .
Po šlemu pada na hiljade litara vode u minuti, udarci su jači od pesnice a dovoljna je mala neopreznost u izvođenju apseilinga i telo bi bilo istumbano za tili čas.
Na tom mestu nam se i uže zaglavilo pa se moralo po njega uz stene jer nas je čekao vodopad sa neizvesnom visinom pa je svako uže bilo neophodno.
Sidrište na samom rubu i vertikale najvišljeg dela vodopada Selce i neverovatna scena u 70 metara dubok ponor. Na sidrištu Janko sa osiguranjem odakle se vrši kontrolisani abseiling direktno do jezerceta odakle dalje voda nastavlja svoj put kroz kanjon. Taman nam je bilo dosta užeta, možda i knap da se bezbedno spustimo sa vrha. Dužina vodopada sa početnim gornjim delom i višljim nastavkom je približno 100 metara tako da je neophodno bar 200 metara užeta.
Zdravko, Jankov burazer kroz bradu govori da ne bi valjalo da je više vode, bilo bi isuviše rizično. Vertikalno spuštanje traje kao prava večnost, sa tolike visine voda poput žileta secka svuda po licu i vratu. Da je veća količina vode sa izvora stvarno bi bilo preambiciozno i moralo bi se spuštati pored vodopada. Taj manevar smo morali odraditi na gornjem toku vodopada jer je bilo previše klizavo dok se tok vode grupisao u opasnu neman iz kamenitog cevnog prolaza.
Nastavak ovim tehnički zahtevnijem kanjonom je podjednako zanimljiv i prate ga nekoliko većih slapova a na nekim je neophodno postavljanje novih spitova i izradu boljeg sigurnijeg sidrišta. Voda je sve toplija i prijatnija za boravak u njoj, neopren od 5mm odlično pomaže a nekada zna da bude u njemu i prevruće. Skakutanje sa neverovatno klizavog kamena na kamen i letenje u bistre prirodne bazene podjednako je zabavno dok sve to prati oduševljenje i urlici zadovoljstva.
Izlaz iz kanjona i nestanak reke u vidu čeličnih cevi. To postaje redovna slika kanalisanja i ljudskog „kroćenja“ prirodnih planinskih lepotica. Ova voda pod velikim pritiskom cevi nastavlja dalje ka izlazu iz kanjona. Voda kroz male rupice vrišti iz cevi i prijatno nas rashlađuje dok se oslobađamo gornjeg dela neoprena.
Ako zaista tražite u Evropi divlju prirodu bogatu pećinama, kanjonima, vodopadima i izvorima, a da ne želite da sretnete svoju senku iz prošlog veka, onda su to sigurno čarobna područja Kelmendija i neverovatne Albanije.
Vodopad Selce sigurno neće doživeti euforičnu turističku navalu i posećenost, jer ovakav kanjon prevazilazi mogućnosti današnjih instagram heroja.
Put nazad nas svakako čeka. Svi ćutimo i tabanamo makadamskim a kasnije i glavnim asfaltnim putem ka našem kombiju.
Reči su suvišne.
0 Comments