Kolika je cena što ne živite vaš san? Mnogo puta sam bio na ivici misli kako ne želim da se nekonvecionalnim načinom života potpuno upropastim i ugrozim nešto kvalitetniji i lagodniji život, zarad svojih hirova i potreba.
U zadnje vreme sam opet nametnuo takvu misao jer sam shvatio da sam ostvario veći deo poslovnih snova i sa različitim osvojenim znanjem i zanimanjima postao relativno nezavistan od drugih ljudi.
Prolazi život kao i moj san, brzo i veoma uspešno, prosto ne stižem više ni da zakočim, zglobovi i nisu više kao pre.
A. Bzdušok | 03.04.2022.
Sa osmehom preturam po Ortlieb vreći i tražim disaljku. Pokušavam da budem miran, siguran i kontrolisan jer sam i ovoga puta sam, bez svedoka. Znam, pogrešno. More je mirno, zagonetno, negde u daljini stidljivo se nadziru talasi.
Ronjenje na dah je sport koji smo svi doživeli manje-više sa osnovnim znanjem i refleksima. Udahneš dobro, zaroniš i izjednačiš pritisak nekoliko puta do dna. Pa to je tako dobro ako uspeš da pronađeš i neki cilj, neku metu koju bi dodirnuo i osvojio.
Ronjenje u apnei podrazumeva kratkotrajni prekid disanja u trajanju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta a dužina i dubina zarona zavisi od mnogih faktora: uzrasta ronioca, vitalnog kapaciteta, utreniranosti, motivacije, pola, temperature vode.
Prve ozbiljnije korake ronjenja na dah ostvario sam na individualnoj obuci Apnea Academy kod mog prijatelja i doktora Tutorov Ognjen Peđe koji mi je zaista otvorio vrata ovog disciplinovanog sporta koji je bio čista suprotnost od svih mojih aerobnih sportova koji su zahtevali ozbiljnu mišićnu potrošnju kiseonika.
U treninzima sportova izdržljivosti nisam imao puno vremena za opuštanje i posvećenost u potpunoj tišini, u kojoj sam pronašao svoj drugi svet. Za kratko vreme sam u statici (držanje daha u miru) u kontrolisanim uslovima na bazenu mogao da izdržim preko 4 min pod vodom a zahvaljujući kasnijim vežbama disanja to se vrlo brzo pomeralo na duži period ali nisam imao tehničku podršku koja je mogla da me isprati u takvim pomeranjima granice.
Znanje se vremenom proširilo i sada mnogo svesnije pristupam ovom najstarijem, najrasprostranjenijim i najrizičnijem načinom ronjenja. Svaki moj sledeći dan ronjenja na dah je u pronalaženju komforne zone sve ozbiljniji i sigurniji, a prilagođavanje je uglavnom prvih nekoliko dana, ukoliko toliko dana spojim na moru.
Opet se u mom slučaju desio susret dva ekstremna faktora , jedan je velika dubina u koju se upuštam a druga je vremenski period za koji ostajem prepušten mentalnoj snazi i izdržljivosti u toleranciji.
Za vreme ronjenja u apnei dešava se niz promena u volumenu, gustoći i kapacitetu pritiska gasova u plućima. Takođe u sinusima, šupljinama uha i crevima dolazi do ozbiljnih oscilacija dok se u telu odvija prava revolucija pritisaka u želucu, jednjaku, dolazi do aritmije i drugačije raspodele krvi.
Sposobnost prilagođavanja tela je očigledan, dijafragma se pomera ko grudima, a krv se centralizuje ka grudnoj šupljini sa prilivom više od 1 lit za koliko se smanjuje reziduali volumen pluća i samim tim se smanjuje i mogućnost oštećenja vitalnih organa koji su zaštićeni rebrima od pritiska.
Ipak u apnei je jedna od najizraženijih promena opadanje parcijalnog pritiska kiseonika uz povećanje ugljen dioksida. Ronjenje u apnei je u stvari adaptacija organizma na veću koncentraciju ugljen dioksida.
Porast CO2 upozorava naš centar za disanje i navodi nas da izronimo i prekinemo apneu pre nego što izgubimo svest usled graničnki izdrživih vrednosti pritiska kiseonika ( pO2 kada je manji od 0,10 bara ).
Gubitak svesti može da bude i iznenadan iz različitih razloga pa se za ronjenje na dah uvek preporučuje rad u parovima gde jedan ronioc na površini a drugi u zaronu.
Prilikom dubinskih zarona uvećava se opšti i parcijalni pritisak kiseonika sve dok ne dođete do situacije izrona kada se smanjuju pritisci pri kojoj ulazite u hipoksičnu zonu i gubljenja svesti i utapanja ukoliko ronite sami i nema nikoga da vam pruži pomoć.
Pokušajte da izdisaj prilikom izlaska na površinu ne bude preterano jak jer može doći do gubitka svesti usled izbacivanja i ostatka kiseonika iz tela.
Meni je mnogo pomogao sport izdržljivosti koji upražnjavam na dnevnom nivou pa je i sam kapacitet pluća veoma bitan, ali kao problem jesu mišići kao veliki potrošači kiseonika što sam ranije primetio na Scuba advance ronilačkom kursu kada mi je bila potrebna veća boca za ronjenje od ostalih ronioca.
Usled složenih aerobnih i anaerobnih procesa vrlo je bitna specifična priprema i trening povećanja apnee.
Cilj jeste povećati toleranciju na smanjenu količinu kiseonika (O2) i povećanu količinu ugljen dioksida (CO2).
U poboljšanju ličnih performansi veliki značaj jeste i primenjivanje Joge, strečinga i meditacije radi boljeg opuštanja mišića i kontrolu emocija i misli.
Dubine do 10 metara su veoma dostižne i kod osoba koje su aktivne već u nekom sportu, ali dubine preko te linije su zahtevnije i teško ih je dostići bez kvalitetnije obuke.
Na mojim putovanjima kajakom od ostrva do ostrva poželeo sam i neku vrstu samostalnosti u snalaženju u prirodi pa sam vrlo brzo obezbedio harpun a prve praktične instrukcije za podvodni ribolov sam dobio od Branka Petrovića, svetskog rekordera u statičkoj apnei i ozbiljnog zaljubljenika u podvodni ribolov.
Slobodno ronjenje na dah u dubinu i dužinu je temelj za bavljenje podvodnim ribolovom.
U svakoj pripremi zarona pravim prethodnu relaksaciju tela u horizontalnom položaju, opušteno dišem kroz disaljku vodeći računa da je vilicom ne stežem, podešavam masku i proveravam računar, kada smirim otkucaje srca pravim nekoliko jačih udisaja koja nikako nisu hiperventilacija (maksimalno 3 jača udisaja ) i već uvežbanom tehnikom pravim vertikalni zaron.
Tokom zarona nekoliko puta regulišem pritisak u ušima pre nego što osetim bol.
U osnovnim crtama bih mogao opisati proces u telu kroz ronjenje na dah:
– potrosnjom kiseonika telo pokreće anaerobnu glikozu kao novi vid energije a glukozu dobija iz glikogena pohranjenog u mišićima i krvi
– usled inteziviranja napora i nestajanja kiseonika počinje proizvodnja CO2 i mlečne kiseline.
– nakon 3 minuta osećam prvu krizu koja se vrlo lako anulira
– telo ulazi u aerobni proces trošenja kiseonika koji polako nestaje
– u telu se povećava nivo CO2, nagomilava se i utiče na centralni nervni sistem a mlečna kiselina se nagomilava u mišićima.
– još jedna ozbiljnija kriza u predelu dijafragme koja se teško može ignorisati
– pad kiseonika utiče na ronioca koji nakon određenog perioda mora izaći na površinu radi započinjanja ciklusa disanja
Tokom treninga ronjenja na dah naša krv postaje bogatija eritrocitima i hemoglobinom, po telu se uvećava broj kapilara pa samim tim se postiže i bolji transport kiseonika.
Dijafragma je mišić koji se nalazi između grudnog koša i trbuha i nosi važnu ulogu kod disanja jer se prilikom udisaja ona steže i potiskuje ka dole i ostavlja prostor u grudima da se pluća mogu više raširiti i samim tim dobijamo veći volumen udaha.
Prilikom izdisaja dijafragma radi suprotno i pomiče se ka gore.
Prilikom zarona u srednjem uhu i sinusima se javlja podpritisak koji je neophodno eliminisati na vreme tako što ćete začepiti nos i disati kroz uši do izjednačavanja jer može doći do ozbiljnijih oštećenja i povreda.
Takođe neophodno je kompenzovati tj ubaciti malo vazduha u ronilačku masku tokom zarona kako se zbog povećanog pritiska ne bi desilo da se maska izdeformiše i da vam popucaju kapilari u očima.
Tokom zarona vreme se usporava, doživljavate magiju života.
Za razliku od Scuba ronioca sa bocom gde se koristi posebno teška i zahtevna oprema, i gde smo usko povezani sa ronilačkim klubom zbog punjenja boca i logistike zarona, u slučaju ronjenja na dah vi ste poprilično nezavisni od ljudi.
Potrebno je da obezbedite masku manjeg volumena, kvalitetna peraja ( mono ili stereo ), tegove za balans i tanje mokro neoprensko odelo.
Tegove za balans je potrebno dobro odrediti kako bi bili pozitivni u zadnjih 10 metara izrona.
Ronjenje je moje putovanje, moj izazov, moja potraga u nepoznati drugi svet.
Svet tišine, mira i fantazije se nalaze samo u tom drugom svetu.
Ronjenje je moj ritual.
Šta je tvoj ritual ?
0 Comments