Neki delovi reke Soče nisu plovni tokom cele godine i često se čeka dan kada su obilnije padavine kako bi se zaljubljenici u ovu vrstu avanture spustili niz Bunkere (Bunkerji) potez Velikih Korita i Zmuklica kao i jedinstveni deo reke Koritnice (Kluže – Sotočje).

Aleksandar Bzdušok 23.07.2022

Po ko zna koji put na reci Soči. Ovog puta sa kompletnom opremom i pridodatim veštinama koje sam dodatno poželeo da usavršavam sa preporučenim instruktorima, prekaljenim adrenalinskim majstorima.

Reka Soča deli svoj tok sa Slovenijom i Italijom u dužini od 137 km i predstavlja magičnu lepoticu koja je svoj put kroz Alpske predele izvajala kroz prostor između tri planine, Triglav, Kanin i Jalovec-Mangrt.

Njena smaragdna boja pleni osmehe mnogih svetskih putnika ali posebno zbog njene autentičnosti, podstiče maštu avanturista i ekstremnih adrenalinskih ovisnika raftinga, kanjoninga, paraglajdinga i kajakinga na divljim vodima

Izvor reke Soče nalazi se na nadmorskoj visini od 876 met. u Julijskiim Alpima u dolini Trente. Protiče kroz Bovac, Kobarid, Tolmin, Nove Gorice sve do njenog ušća u Jadransko more na italijanskoj strani i grada Monfalconea.

Moja poseta Soči je bila u nekoliko navrata u vidu radoznalog „instagram“ turiste u kojem se polako kuvala čorbica sa različitim dodacima, pa sam u narednom dolasku 2017 godine okusio i jedan deo ove lepotice kroz rafting i kajak na divljim vodama.

Soča je izmišljeno mesto kao stvoreno za kajakaše i adrenalin zavisnike. Raznovrsrstan izbor deonica čini ovu reku univerzalnim za sve nivoe osposobljenosti.

Reku Soču čine tri regije i to:

Gornji tok Soče od izvora do sela Most na Soči gde reka teče svojim prirodnim dolinama.

Srednji tok Soče vodi od Mosta na Soči do granice sa Slovenijom i Italijom gde postoje i 3 hidrocentrale i jezero koje reguliše dalji protok reke.

Donji tok Soče koja protiče kroz niziju i mirne predele severne Italije.

Deonice koju sam posetio imaju različite stepene izazova za kajak avanturu, i ukratko bi to izgledalo ovako.

Od mesta Čezsoče do Boke je oblast reke za osnovni nivo znanja gde se obučavaju početnici i oni koji žele da osete nivo različitosti u balansiranju u kajaku. U ovoj deonici mogu se uočiti različiti profili plovila, počevši od standardnih kajaka za divlje vode, do gumenih kajaka, sit on top kajaka pa do SUP dasaka. Ova deonica je savršena za porodične izlete sa predivnim pogledom na Bovečku kotlinu i Julijske Alpe. Takođe od restorana Boka, nalazi se istoimeni vodopad, veoma moćan u periodu proleća a impresivan i zadivljujuć tokom cele godine, inače pritoka reke Soče. Vodopad Boka je najvišlji u Sloveniji sa visinom od 106 metara i smeši se planinskim vencima Julijskih Alpa.

Potez Srpenica 1 do Trnova 1 pripada drugom delu reke koji već ima tendenciju opasnije različitosti i prostornoj celini gde se odvajaju oni koji nemaju iskustva ili ga tek stiču od onih koji već poseduju veštine upravljanja kajaka u ekstremnijim uslovima i to stepena III i IV. Omiljeni deo za kajak i rafting, savršeno igralište za ozbiljnije spremne kajakaše i najčešća ruta kojom vas mogu bezbedno sprovesti sa rafting čamcem.

Neki delovi reke Soče nisu plovni tokom cele godine i često se čeka dan kada su obilnije padavine kako bi se zaljubljenici u ovu vrstu avanture spustili niz Bunkere (Bunkerji) potez Velikih Korita i Zmuklica kao i jedinstveni deo reke Koritnice (Kluže – Sotočje).

Nakon svakog brzaka, potpuno lak pristup, dosta mesta za izlazak iz kajaka i predah kraj obale sa pogledom na zeleno plavetnilo.

Neobično niska voda otkrila je plaže sa belim oblucima koji su obično pod vodom. Negde iskosa primećujem grupu u rafting čamcu koja vrišti, mlati i zabada veslima po površini po malo nedostojećeg dela ove slovenačke lepotice.

Ovog puta ledena Soča nije bila tako hladna . Prijatnih 17 -18 stepeni me je osvežavalo jer sam na suncu u navratima kuvao u vodootpornom odelu.

U prepodnevnoj vožnji kajaka opasno društvo mi je pravio Matic Terčelj vrhunski „majstor za belu vodu“ sa kojim sam zaista uživao u deljenju tirkizno zelenih i penušavo belih deonica.

Sa Maticem raznolikost ove reke čini još upečatljivijim i složenijim. Ovde se deli sreća i život, negde i ubrzanije nego što bi hteli a negde opuštajuće i više nego što želimo. Celim tokom osećam se živim, krećem se živom vodom koja ukoliko ne pratite ritam ili se preterano opustite, osmišlja dinamičke zamke i želju da te preokrene u svoj ledeni zagrljaj.

Sa prvim spustom čini vam se da hvatanje brzaka i kontrola rubova kajaka ne predstavlja nikakav problem ali kajakarenje na reci ili moru se umnogome razlikuje od ovog spektakularnog doživljaja.

Probijanje kroz talase kajakom koji vas zapljuskuju direktno po licu definitivno pruža puno veću zabavu od raftinga, pogotovu polazeći od samog niskog položaja u vodi. Takođe svaki manji brzak koji ne osetite u rafting čamcu ovde osećate kao da je on u vama, tu sa vama u kajaku i oko vas i sve zavisi od vaše umešnosti da kontrolišete pravac, pročitate virove i tok a ubrzate kako bi bili i brži od same reke i surfovali na opšte zadovoljstvo.   

Veština čitanja reke se ekvivalentno uvežbava dužinom boravka u kajaku, na dane i nedelje provedene na ovakvim vodama. Fokus dok vas mami priroda oko vas mora biti usmeren na tok reke kako bi blagovremeno odreagovali i ispratili dinamiku i pročitali opasnosti od stena i polegnutih grana drveća koje su uvek potencijalna opasnost.

Od bitnog i presudnog značaja je i izbor opreme koju koristite na ovakvim vožnjama.

Tu su odlučujući faktori kao što je temperatura vode, vremenski uslovi, težina vodenog toka i staze i naravno individualni aspekti.

Kod temperature vode koja je najčešće uzrok stradanja ljudi i direktni uzrok utapanja, obavezni deo opreme je vodonepropusno odelo. Voda telu odnosi 25 puta brže temperaturu od vazduha i po nekim vrednostima svaka voda ispod 21 stepen celzijusa se podrazumeva kao hladna voda. Temperatura vode reke ili mora koje budete posećivali bitno usmeravaju koju vrstu osnovne odeće je neophodno koristiti.

Na ovu osnovnu odeću uvek možete dodati još neki sloj ukoliko je to neophodno, srazmerno vašim predstojećim aktivnostima i težini staze kao i vremenskim prilikama.

Veslanje na divljim vodama je pravi mali zanat. Nije dovoljno što ste proveli u morskom kajaku decenije kada se ovde koriste drugačiji trikovi a cirkus na vodi je svakog trenutka prisutan i nepredvidljiv.

Vreme u proleće se može vrlo brzo promeniti a da tu promenu ne uočite blagovremeno dok ste na vodi.

Dovoljno je da u planini krene provala oblaka i da se nivo vode vrlo brzo promeni ili da vi postanete dirigent sa aluminijumskim ili karbonskim veslom u rukama dok munje sevaju oko vas.

Ovakve nezavidne situacije sam već imao, u kojima sam postajao deo drame prirodnog pražnjenja na mestima okružen šumom i sa minimalnim skloništem.

Poželjno je uvek imati dodatnu rezervnu odeću i jednu suvu vreću sa odećom nakon izlaska iz kajaka.

Ukoliko su aktivnosti ekstremnije, a polaskom na reku to već znate, daće vam signal za toplijom odećom ukoliko se budete prevrtali u vodi. U početku je to zabavno i prijatno a kasnije hladnoće će isisati sve iz vas i iz avanture možete izaći poraženi.

I vaša individualna sposobnost i tolerancija na hladnoću kao i debljina telesne masnoće bitno utiče na izbor odeće u ektremnim sportovima i sami nosimo posledice svog izbora.

Kaciga je kao obavezna oprema jer kajak na divljim vodama nosi povećani nivo rizika u odnosu na mirne reke. Dinamični tokovi „belih voda“ se moraju poštovati jer takva snaga nikom ne oprašta greške. Tehnika se uči svakodnevno, zaveslaji iznova i iznova do savršenstva. Tehnika je ovde najizraženija, a koristi se neverovatni potencijali strujanja.

Pojas za spašavanje prilagođen aktivnostima u kajaku je nezaobilazan i odnosi se na sve nivoe osposobljenosti i klase brze vode.

Definitivno pre bilo kakve odluke da se upustite u ovu aktivnost postavite sebi pitanje „da li sam tehnički spreman za ovakav izazov“. Veština se kuje u različitim uslovima a najvažnije je da u ovakvim čudesnim avanturama budete bar sa još jednom tehnički iskusnom osobom. Sigurnost je ključ dobrog osećaja i najvažniji faktor izbegavanja ne tako retkih povreda, a pomoć druge osobe je više nego potrebna.

Dugo godina sam se dvoumio oko avantura sa kajacima na divljim vodama. Prošao sam od 2008 godine  na hiljade kilometara raznih uslova na rekama i moru ali sam se posmatrajući časopise o kajak avanturama malo umislio da je neizbežno biti deo onih vratolomija preko vodopada i slapova u V stepenu pa se i nisam usuđivao to da radim. Kakva zabluda… Najlepsi brzaci i pravi izazov je zapravo veslanje na vodama između ll i III klase gde se možete osećati udobno i kontrolisano.

Vežbanje na reci Soča je privilegija. Na nekoliko mesta možete čak i da napravite mali kamp i da uvežbavate skaliranje sa veslom, ulazak u slap sa jedne strane, korišćenje vesla u različitim situacijama i potezima u predelu samog pramca ili krme,  pravilni zaokreti na ivicama kajaka pa sve do eskimo roll-a tj uvežbavanje prevrtanja i vraćanja u prvobitan položaj bez izlaska iz kajaka.

Svakako korišćenje dominantne ruke jeste u mnogome prednost ali isto tako može biti i mana jer se u ovom sportu koriste veštine poteza sa obe strane kajaka.

Nekada je neke trikove potrebno raditi iznova i iznova više dana. Radost je u učenju i kada shvatite da možete da uradite više nego što ste ranije mogli.

Sa uspešnim danima i večera ima ukus onoga šta ste postigli ili doprli do sna koji ste dugo sanjali.

Mesnati kapci su mi se polako zatvarali. Svici su leteli svuda oko mog šatora.

Ja sam kopao po prošlosti i bio sretan ovim trenutkom.