Razlog zbog kojeg lutam uvek mi je za petama. Beskorisna je moja žurba i ostvarenja na poslu kada na putovanjima uvek sebe vodim sa sobom.
A. Bzdušok | 21.09.2018.
Početkom septembra ispratili smo prognozu i iskoristili dan pred vikend da se “spustimo“ do doline Grebaje i smestimo se u predivnim bungalovima Tuzović. Potpuno nove drvene kućice sa svim onim što vam je potrebno za jedan više nego kvalitetan odmor.
Kao i svako jutro u planini za nas je osvanulo na kraju kolskog puta nakon malog zaseoka Zarunić. Pokušaj da sa đžipom “skratimo “ put nije baš ispao kako smo zamislili, pa smo višak stvari ostavili u njemu i krenuli šumovitom stazom.
Nakon par kilometara otvorila nam se dolina i usamljeni, trenutno aktivni katun Zarunica na 1250 m nadmorske visine, pa se upućujemo sa dobrom vidljivom markacijom preko kratkih grebena, useka i minijaturnih uređenih livada ka masivu Belića.
Kretajući se dolinom Bjelićkog potoka koji razdvaja padine Bora sa severne, od Bjelića sa južne strane nailazimo i do Ledene pećine i njenog hladnog izdaha iz stenovitog otvora koji se nalazi odmah kraj staze.
Nakon dva sata, polako nam se otvaraju gorostasni planinski venci koji se uzdižu u smeru jugozapad – severoistok i tri najveća stenovita planinska vrha mističnih naziva Zla Kolata (na albanskom Kolata E Keqe 2534), Dobra Kolata (Dobri Kolac ili Kolata e Mirë 2528 m n. v.) i Ravna Kolata (Podi E Kollatës 2525 m n. v.).
U prevodu na albanski jezik Mirë znači na srpskom Dobro dok Keqë znači Loše.
Na Preslopit prevoju ili na Albanskom Qafa e Preslopit pravimo prvu značajniju pauzu za doručak i uživanje na terasnoj podlozi od busenja trave mozaično ukrašeno manjim stenama a okruženi ukrštenim grebenima i strmim padinama.
Iz doline Ćafa e Preslopit postoji dva načina da se uspenjete na Kolatu a mi se odlučujemo za direktan pravac prema prevojima između stenovitih vrhova gde prelazimo preko snežnika koji je opstao zahvaljujući položaju u odnosu na sunce. Stepenastim prevojem kroz kuloar uz povremeno manje prečanje po stenskim nazubljenim prevojima izbegavajući stenovite odseke stižemo do sedla gde se račvaju putevi za Zlu i Dobru Kolatu.
Sedlo između Dobre i Zle Kolate zove se Dvojni prevoj / Qafa e Kollates
Zla Kolata se nalazi jugoistočno od prevoja Preslopit na nekih 800 metara.
Odlučujemo se da popnemo prvo Zlu Kolatu (2534 m) ili Zli Kolac (alb. Kolata e Keqe) koja se nalazi na samoj granici Crne Gore i Albanije . Na tom vrhu zaista uživamo u predivnom danu kroz inspirativno sceniranje i oštrenje pogleda na očaravajuću južnu stranu.
Sledeći nastavak ovog tipično kraškog pejzaža uz izbegavanje škrapa i malih kuloara bez bitnog gubljenja visine stižemo i do Ravne Kolate (Podi E Kolates na albanskom) gde nam se pruža pogled ka Valboni.
U dolini Valbone ostavljam veliki deo tereta mog uma i centriram oči iskrivljene od kontinuiranog penjanja.
Ukupno 6 sati sa svim pauzama je bilo potrebno da se obiđu oba vrha. Dve litre tečnosti sam bezuspešno raspoređivao i oblizivao celim usponom. Povratak je značajno brži i opet znatiželjno zavirujem čeonom lampom u mračnu zamagljenu provaliju Snežne pećine.
Zla Kolata u masivu Bjelič kao najviši vrh Crne Gore kao i susedni vrh Dobra Kolata koja je 10 metara niža je za Plavljane i Gusinjane ipak od velikog turističkog značaja.
U idealnim vremenskim uslovima obilazak ove destinacije je jedno u nizu poželjnih za sve one koji imaju pristojnog planinarskog iskustva. Ne treba podceniti ove predele u kojima je magla sasvim prirodna i može vas dezorijentisati u vašoj najboljoj nameri pa se ne upućujte bez dobrog poznavaoca ove i te kako surove planinske vrleti.
Prokletije sa velikim brojem planinskih venaca imaju i različite stare nadimke kao što su Severnoalbanski Alpi , Trojanske planine, Južnoevropski Alpi dok albansko stanovništvo ih naziva “ Bjeshkete e Nemuna” što u prevodu na naš jezik znači zabranjene ili proklete planine.
Inicijator za ovaj predivan izlet bio je Nebojša iz Beograda sa kojim dugi niz godina delim različite tipove avantura.
0 Comments