Uspon na vrh Sveti Ilija na Pelješcu
Penjati planine dok ste na moru je deo čarolije. Pa zašto i ne ispenjati najvišlji vrh na Pelješcu dok ste već tamo? Zašto to i ne učiniti da vam bude što teže pa da krenete u 13h popodne?
Aleksandar Bzdušok 03.05.2023
Naravno da to ne predstavlja problem ukoliko ste na takve stvari navikli. Ovog puta izbegao sam redovnu pojavu i već svakodnevnog dežurnog smarača Maestrala, pa sam odložio kajak u „sigurnu“ uvalu i uputio se na Zmijsko brdo ili kako ga još nazivaju Mons vipera zbog istorijski zabeleženih i potvrđenih prisustva kolonija zmija otrovnica, tj poskoka.
Uspon na Sv. Iliju je moguć iz 3 različita smera. Jedan put vodi iz Karmena i Bilopolja, drugi preko zaseoka Urkunića i za mene možda i trenutno najlogičnije srazmerno poziciji gde sam se našao jeste put od Gornje Nakovine.
Rampa označava da se asfaltna deonica puta završava i uplivava u makadam gde se nalazi jasna tabla o lovištu.
Duge iscrpljujuće vožnje kajaka na moru zameniti sa takođe lekovitim dugim pešačenjem po planini za mene zaista nije predstavljao dodatni utrošak energije u vremenu za odmor već naprotiv esencijalno punjenje baterija na drugačiji način.
Najviši otok Pelješca, Sveti Ilija, nekada je imao i istoimenu kapelicu koja je uništena višedecenijskim uticajem gromova a ostaci se mogu i videti.
Nakon dugog makadamskog vijugavog puta uz prečice koje sam savlađivao kako bi se sklonio od sunca nailazim na šumski put i lovačku kućicu.
Nakon više od pola sata stižem i do kamene planinarske kućice na visini od 800 m/n v koja je izgrađena pre više od jednog veka kao mesto odakle se išlo u lov na šakale a sada pristojno renovirana ali zaključana.
Staza ka vrhu još jednim delom vijuga kroz borovu šumu, a zatim prelazi u kamenjar i kršku golet pokriven na nekim mestima busenjem trave i mediteranskim biljem koje mogu biti sigurno sklonište i potencijalna dobra osmatračnica zmijama kojih u ovim predelima zaista ima.
Na samom vrhu, pločom obeležen, nalazi se drveni krst i gomila kamenja koje su ostaci stare kapelice. Visina od 961 metar i poseban položaj odaje fantastičan panoramski pogled sa jednih od lepših vidikovačkih pogleda na Korčulu i samo mesto Orebić. Ka severu je neverovatan prizor ka Hvaru i Biokovu a Mljetu i Lastovu sa južne strane.
Negde niže se nalazi i malo udubljene u steni sa primetno oštećenim kamenom statuom.
More svetluca na popodnevnim sunčevim zracima dajući smaragdnu boju dok se na talasima vidljivo vide aktivnosti adrenalinskih ovisnika pokrenutih idealnim vetrom.
Zadržavam se na grebenu i na široko uživam u dobrim odlukama koje donosim ovih dana. More me svakako čeka kao i dalji obilazak morskog plavetnila. U povratku trčim kompletnom stazom, prija mi svežina u delu šume koja me je ponovo sačekala na nekih pola puta. Ne smeta mi ni škripa u desnom kolenu a to povezujem sa dosta vremena koje provodim u kajaku uz nedovoljno kretanja na koje sam navikao.
Talasi ponovo plešu pod mojim stopalima a zavijanje šakala je svakim novim zalaskom sunca sve intezivniji.
0 Comments