PLANINA SINJAJEVINA. KANJON MRTVICE

Reka Mrtvica izvire ispod planine Sinjajevina na 1200 metara i svojim vrtoglavim tokom između Maganika prikuplja sve potočiće da bi se se u selu Međurječje ulila u reku Moraču .

Aleksandar Bzdušok | 11.09.2021.

Reka Mrtvica izvire ispod planine Sinjajevina na 1200 metara i svojim vrtoglavim tokom između Maganika prikuplja sve potočiće da bi se se u selu Međurječje ulila u reku Moraču .

U zadnjih 20 godina kao planinar istraživač obišao sam mnogo izolovanih mesta za koje tek danas turisti imaju prilike da ih vide na osnovu lako dostupnih informacija.

Jedan od veoma pristupačnih kanjona a da je ipak optimalan i prilagođen za veći deo populacije je svakako kanjon Mrtvice čije bisere možete pokupiti sa samo nekoliko sati hoda a da se ne pokvasite u ledenoj vodi.

Jedan od veoma pristupačnih kanjona a da je ipak optimalan i prilagođen za veći deo populacije je svakako kanjon Mrtvice čije bisere možete pokupiti sa samo nekoliko sati hoda a da se ne pokvasite u ledenoj vodi.

Do kanjona Mrtvice se stiže magistralnim putem Kolašin – Podgorica na 35 km i  nalazi se nekih 420 km od Beograda.

Reka Mrtvica izvire ispod planine Sinjajevina na 1200 metara i svojim vrtoglavim tokom između Maganika prikuplja sve potočiće da bi se se u selu Međurječje ulila u reku Moraču .

Mrtvica  je reka ponornica, pa nekako se i povezuje njen naziv i brutalno značenje sa jednom logičnom karakteristikom i to nestajanjem. Ona nikada ne presušuje do svog ušća u Moraču i možete je pratiti jasno obeleženom planinarskom stazom uzvodno sa leve obale reke.

Mrtvica  je reka ponornica, pa nekako se i povezuje njen naziv i brutalno značenje sa jednom logičnom karakteristikom i to nestajanjem. Ona nikada ne presušuje do svog ušća u Moraču i možete je pratiti jasno obeleženom planinarskom stazom uzvodno sa leve obale reke.

Danilov most po knjazu Danilu Petroviću izgrađen 1858 godine i spaja obale reke . 

Danilov most po knjazu Danilu Petroviću izgrađen 1858 godine i spaja obale reke . 

Drveni mostić na samom putu ka selu Mrtvo Duboko slikano davne 2006 godine ( na slici Raško Simović I Milan Srećković ).

PLANINA SINJAJEVINA. KANJON MRTVICE
PLANINA SINJAJEVINA. KANJON MRTVICE

Danas su ovo ostaci ovog drvenog mosta.

Danas su ovo ostaci ovog drvenog mosta.

Danas su ovo ostaci ovog drvenog mosta.

Danas su ovo ostaci ovog drvenog mosta.

Voda je izrazito hladna, smaragdno zelene boje i ceo njen tok je bogat vodopadima, lagunama i plažicama dok se stene oko reke Mrtvice uzdižu i 1250 met u vis pa je ovo kanjon drugi po veličini u Crnoj Gori, odmah iza kanjona Tare.

Voda je izrazito hladna, smaragdno zelene boje i ceo njen tok je bogat vodopadima, lagunama i plažicama dok se stene oko reke Mrtvice uzdižu i 1250 met u vis pa je ovo kanjon drugi po veličini u Crnoj Gori, odmah iza kanjona Tare.

Afroditine kadice su bilo pravo mesto za kupanje a tirkizna boja nas je unapred upozoravala da nas čeka iskušenje u ozbiljnoj svežoj planinskoj vodi ovog puta bez neoprena.

Kapija želja je mesto koju vezuje prirodni most, dve naslonjene stene i vezana je za verovanje ukoliko zamislite želju, bacite kamenčić u reku, želju će vam ispuniti vila sa Maganika.

Kapija želja je mesto koju vezuje prirodni most, dve naslonjene stene i vezana je za verovanje ukoliko zamislite želju, bacite kamenčić u reku, želju će vam ispuniti vila sa Maganika.

Kapija želja je mesto koju vezuje prirodni most, dve naslonjene stene i vezana je za verovanje ukoliko zamislite želju, bacite kamenčić u reku, želju će vam ispuniti vila sa Maganika.

Kapija želja je mesto koju vezuje prirodni most, dve naslonjene stene i vezana je za verovanje ukoliko zamislite želju, bacite kamenčić u reku, želju će vam ispuniti vila sa Maganika.

Kapija želja je mesto koju vezuje prirodni most, dve naslonjene stene i vezana je za verovanje ukoliko zamislite želju, bacite kamenčić u reku, želju će vam ispuniti vila sa Maganika.

Kapija želja je mesto koju vezuje prirodni most, dve naslonjene stene i vezana je za verovanje ukoliko zamislite želju, bacite kamenčić u reku, želju će vam ispuniti vila sa Maganika.

Nakon Kapije želja prolazeći kroz čudnu šumu obraslu prašumskim papratima, nailazite na Mrtvičke grede, neki ga nazivaju i Danilov put.

Nakon Kapije želja prolazeći kroz čudnu šumu obraslu prašumskim papratima, nailazite na Mrtvičke grede, neki ga nazivaju i Danilov put.

Nakon Kapije želja prolazeći kroz čudnu šumu obraslu prašumskim papratima, nailazite na Mrtvičke grede, neki ga nazivaju i Danilov put.

Nakon Kapije želja prolazeći kroz čudnu šumu obraslu prašumskim papratima, nailazite na Mrtvičke grede, neki ga nazivaju i Danilov put.

Nakon Kapije želja prolazeći kroz čudnu šumu obraslu prašumskim papratima, nailazite na Mrtvičke grede, neki ga nazivaju i Danilov put.

 To ime je dobio po generalu Danilu Jaukoviću pod čijom komandom je JNA davne 1973 god napravila ovaj atraktivan tunel i spojila dva sela Velje Duboko i Mrtvo Duboko sa Podgoricom i Kolašinom. To je tunel uramljen granitnim stenama Stožca sa svih strana  i otvoren sa jedne strane sa neverovatnim pogledom na reku Mrtvicu ili na njen žubor.

 To ime je dobio po generalu Danilu Jaukoviću pod čijom komandom je JNA davne 1973 god napravila ovaj atraktivan tunel i spojila dva sela Velje Duboko i Mrtvo Duboko sa Podgoricom i Kolašinom. To je tunel uramljen granitnim stenama Stožca sa svih strana  i otvoren sa jedne strane sa neverovatnim pogledom na reku Mrtvicu ili na njen žubor.

 To ime je dobio po generalu Danilu Jaukoviću pod čijom komandom je JNA davne 1973 god napravila ovaj atraktivan tunel i spojila dva sela Velje Duboko i Mrtvo Duboko sa Podgoricom i Kolašinom. To je tunel uramljen granitnim stenama Stožca sa svih strana  i otvoren sa jedne strane sa neverovatnim pogledom na reku Mrtvicu ili na njen žubor.

Prolazeći uskim stazicama nakon ovih fantastičnih useka u stenama, poželjno je obratiti pažnju na poskoke čija je populacija velika, i vrlo često smo ih primećivali pritajeni kraj stena. Poskok vas neće napasti bez razloga i najopasniji su kada se pare u aprilu I maju.  Ovaj teren je vrlo negostoljubiv i udaljen od civilizacije pa se svaka povreda pa i ujed zmije mora ozbiljno shvatiti.

Prolazeći uskim stazicama nakon ovih fantastičnih useka u stenama, poželjno je obratiti pažnju na poskoke čija je populacija velika, i vrlo često smo ih primećivali pritajeni kraj stena. Poskok vas neće napasti bez razloga i najopasniji su kada se pare u aprilu I maju.  Ovaj teren je vrlo negostoljubiv i udaljen od civilizacije pa se svaka povreda pa i ujed zmije mora ozbiljno shvatiti.

Prolazeći uskim stazicama nakon ovih fantastičnih useka u stenama, poželjno je obratiti pažnju na poskoke čija je populacija velika, i vrlo često smo ih primećivali pritajeni kraj stena. Poskok vas neće napasti bez razloga i najopasniji su kada se pare u aprilu I maju.  Ovaj teren je vrlo negostoljubiv i udaljen od civilizacije pa se svaka povreda pa i ujed zmije mora ozbiljno shvatiti.

Prolazeći uskim stazicama nakon ovih fantastičnih useka u stenama, poželjno je obratiti pažnju na poskoke čija je populacija velika, i vrlo često smo ih primećivali pritajeni kraj stena. Poskok vas neće napasti bez razloga i najopasniji su kada se pare u aprilu I maju.  Ovaj teren je vrlo negostoljubiv i udaljen od civilizacije pa se svaka povreda pa i ujed zmije mora ozbiljno shvatiti.

Nakom Mrtvičkih greda I poznate  mrtvačke “ plaže “ duboko u planini nalazi se selo Velje Duboko koje od skoro ima kolski put iz pravca Liješnja pa meštani više i ne prolaze kroz kanjon pa je staza negde i zarasla i da nema planinara, teško bi se i održala. Makadamski put sa gornje strane kanjona vijuga sve do raskrsnice za bajkovito Kapetanovo jezero koje sam posetio u ranijoj avanturi po najvećoj provali oblaka.

Aleksandar Bzdušok
Aleksandar Bzdušok
Avanturista, istraživač izgubljenih i pronađenih sećanja

Članci iz istih kategorija:

0 Comments

Pin It on Pinterest

Share This