Svako krdo ima svoju priču, neki svoj red. Može se jasno zaključiti da u svojoj slobodi ipak jasno vladaju samo njihovi zakoni i pravila, za koja sami prave strukturu. Bilo da je slučaj manjeg ili većeg krda veći deo čine kobile sa jednom koja je logističar oko samog kretanja krda dok se pored mladog naraštaja nalazi jedan pastuv koji je predvodnik celog krda.
Cincar je planina u dinarskom masivu smeštena između Livna i Glamoča na jugozapadnom delu Bosne i Hercegovine. U podnožju planine Cincar sa njegove južne strane nalazi se visoravan Krug koji se prostire na 1200 metara nadmorske visine, uz obilje pašnjaka, ovaj predeo je ispunjen kraškim vrtačama i pećinama. Zemljani put koji vodi preko ove Krug planine preseca brojne staze koje su napravile krda slobodnih konja koji lutaju planinom. Danas su oni i glavni razlog mog obilaska ove planine kao i razumevanje istih u njihovom opstanku na ovim predelima.
Cincar se nalazi u jugozapadnoj Bosni. Leži na prostranoj visoravni između četiri krška polja: na jugozapadu je Livanjsko polje, na istoku Šujičko polje, na zapadu Glamočko polje i na sjeveroistoku Kupreško polje. ( preuzeto sa https://www.dinarskogorje.com/cincar-masiv.html )
Na ovim planinskim livadama danas se mogu naći preko 800 grla ovih divljih konja čije poreklo nisu azijski divlji, kako ih zovu przewalski konji. Oni su divlji rekao bih kao Mustanzi u američkim prerijama, a svoje poreklo je svakako domaćeg radnog konja koji su napušteni pojavom poljoprivrednih i zemljoradničkih mašina i mehanizacija. Postali su suvišni, tehnički neproduktivni u brzom načinu obrade zemlje.
Oni su desetinama godina unazad puštani sebi u milost da se snalaze u prirodi, što je nakon toliko godina rezultiralo njihovom ubrzanom razmnožavanju i samostalnom snalaženju u prirodi.
Cincarski ili livanjski konji su kao pojava retkost u Evropi. U Srbiji ih viđamo u području Stare planine, Suve planine i Vlasine ali ne u tolikom broju. Hranu pronalaze sami, čak i ispod zimskog pokrivača, dok su im pojila isto tako neophodna što se u ovim predelima ipak prepušta ljudima dobre volje i malim donacijama države. U periodu zime krda silaze niže blizu naseljenih mesta u potrazi za hranom a često se grupišu kraj lokalnih puteva kako bi lizala so kojim se oni posipaju.
Teški uslovi tokom zimskog perioda ih je naučio da se čuvaju u većim krdima, što im pomaže da budu oprezniji od vukova a i lovokradica koji trguju sa konjskim mesom.
Konji pored velikog unosa niskoenergetske hrane zahtevaju ogromne količine vode i najlakše ih je pronaći kraj pojila. Grupe koje prilaze imaju nekoliko kobila, pastuva koji je dominantan i jasno uočljiv a pored njih je i njihovo potomstvo. Kada se potomci odvaže i postignu polnu zrelost i period kada dobijaju nagon za razmnožavanje, pokušavaju da u borbi poraze dominantnog pastuva. To je nekada težak posao za obe strane, odbraniti svoj harem kobila i ostati punovažni prenosioc gena za sve ženke ili se povlači nakon riskantne borbe sa napaljenim mladim jedinkama.
Pogled na Glamočko kraško polje (po gradu Glamoču) čiji pogled u daljinu doseže čak 45 km od severozapada ka jugoistoku. Polje je okruženo planinama Velike Golije, Cincara, Staretine i Šatora, široko je oko 12 km i na nekim obroncima planine po nekim podacima još uvek nije deminirano i ne baš poželjno za planinarsko istraživanje i riskantan šumski prolazak.
U daljini sa vidikovca može se primetiti kamena skulptura pauka u mestu Dragnjić, ruku dela Remzije Velagića koji je u momentima inspiracije land arta izveo interesantnu skulpturu koja je vidljiva iz daljine ili iz vazduha. Manje ili veće monumentalne objekte ove pejzažne umetnosti pronalazim na mnogim mestima a najčešće sasvim slučajno, dok sam nekih i sam tvorac u beskonačno dugim satima lekcije kreativnosti na posebnim plažama ili planinama.
Dužu pauzu i strateški odlično mesto za posmatranje i analizu hijerarhije ovih mišćavih planinskih divova.
Svako krdo ima svoju priču, neki svoj red. Može se jasno zaključiti da u svojoj slobodi ipak jasno vladaju samo njihovi zakoni i pravila, za koja sami prave strukturu. Bilo da je slučaj manjeg ili većeg krda veći deo čine kobile sa jednom koja je logističar oko samog kretanja krda dok se pored mladog naraštaja nalazi jedan pastuv koji je predvodnik celog krda. On kontroliše da skupina u krdu bude kompaktna i usklađuje red i bezbednost svakog od njih.
Primanje novih članova u krdu je posebna senzacija koja se vrlo često završava borbom, ugrizima ili ritanjem prilikom kojih se konji međusobno povređuju. To je ponekada i kobno za ove životinje, koje su prepuštene same sebi i bez nadzora i pomoći ljudi.
Rangiranje i položaj svakog u krdu, vremenska usklađenost kada ko može da uđe na pojilo, ko u tom momentu stoji sa strane postavljeno je kako njima odgovara.
Krda se na pojilu smenjuju, konji su dosta nervozni u prisustvu drugih krda ali se kao jedna pokretna traka sve odvija sa tek ponekim ispadom ili incidentom koji se rešava ekspresno. Hranjenje konja nije preporučljivo iz više razloga a najbitniji je da se ne stvori atmosfera u kojoj usled približavanja konja iz drugih krda može doći do koškanja i nemile situacije.
Raznolikost boja u prošlosti je činila njihovu kamuflažu a sada se uzgajaju nekoliko varijanti boja koje čini karakteristiku jedinke konja.
Beli konji se takođe mogu videti u krdu, neki se rađaju bez pigmenata sa ružičastom kožom a nekim se pigmentacija gubi kako konj stari. Vek konja u primeru slobode koju trenutno imaju u poljima Livna jeste oko 25 godina i nešto više, a punu polnu zrelost stiču u 5. godini. Prilikom porođaja nakon 11 meseci, ždrebad staju na svoje noge i mogu da ubrzo trče, evolucijom je potpomognuta ta sposobnost kako bi se brzo sklonili od predatora.
Boja konjske dlake u stapanju sa prirodom je različito i nastalo je evolucijom.
Strpljivo posmatranje je ključ koliko će se konji prirodno ponašati. Za samo pola sata oko mene se stvorilo na stotinu konja, u različitim grupama i do 100 -tinjak metara jedno od drugog. Pažljivo se krećem u spoljnjem luku kako ne bih uznemirio krdo, ali se jasno vidi da su konji naviknuti na ljudsku prisutnost.
Crni konj ili Vranac, Dorati braon boje sa crnom grivom, Alat ili Riđan oker ili smeđi konj, Čilaš ili Belac i Sivac beo konj sa sivim tufnama većim flekama u miksu, sivi Muvast kao i žuti Kulaš su zastupljeni u svim grupama.
Kopita im proklizavaju na betonskoj podlozi koja se ukoso spušta do samog pojila. Malo nespretniji konji grubo proklizavaju i prave pometnju u krdu i nepotrebno komešanje. Vode je malo, teško je doći do nje i oko pojila se okuplja gotovo svako krdo iz okruga planinske visoravni Kruga.
Konj može spavati i stojeći i ležeći što je zaista njegova prednost u prirodi u kojima vrebaju druge predatorske vrste.
Kako kojem krdu istekne termin u nekom vremenskom satu, na desetine prelepih osveženih životinja napušta mirno pojilo i pulsirajući odlaze uz planinu opcrtavajući milimetarsku sjajnu kožu koje otkrivaju krvne sudove koji pumpaju krv u mišićavo telo. Lepršava griva koja krasi ova plemenita bića rasteruju više nego dosadne i naporne mušice koje ulaze na svaki otvor na telu.
Ali negde duboko oseća se patnja i tuga u njihovim očima.
Sloboda je najskuplja. Kopita koja su otvrdnula i neravna, u sudaru sa zemljom pravi po malo i nespretne korake podižući prašinu koja prekriva pokvašenu dlaku na nogama sa istaknutim tetivama.
Odlazak krda konja kao i dolazak na pojilo je tako grandiozan i veličanstven na horizontu između retkih stabala drveća ali istaknute zelene površine i plavetnila neba.
Konje možete na najlakši način posmatrati uz svesrdnu podršku agencija kojima je to glavna okupacija.
Jedna od iskrenih preporuka je Sivija iz agencije Livno wild horses koja uz odlično terensko vozilo poseduje stručno znanje, strpljenje, poznaje navike krda a pritom je dobar čovek, rekao bih usmerena kao pravi vojnik.
Područje Kruzi je ogromno, prostire se na 150 km i teško je pronaći najveći deo konja, i ako ste se zaputili u svojoj režiji biće vam potrebno dosta logistike da to sve izvedete, pa je odlična varijanta ići sa poznavaocima kretanja krda.
Nakon višesatnog lutanja za vidikovcima prativši konje dokle je to bilo moguće, sasvim je logično i napraviti urbanu avaturu koja podrazumeva i posetu samog mesta Livno. Jedno od najposećenijih lokacija jeste Duvno, izvorište reke Bistrice.
Na turskom jeziku, reč Duman označava dim ili maglu, a verovatno je i sam izvor dobio ime po izmaglici i kondenzaciji vodene pare koja se stvara u jesenjim i zimskim periodima.
Ovde priroda nije štedela da ovaj predivan izvor smesti podno brda Bašajkovac ispod stene Crvenice.
Prilaz je partizanski, preko nekih klizavih zidova, kamenitih prelaza uz potok i lakše je kretati se bos do samog izvorišta. Već istrošene zalihe u bidonu ispunjavam svežom izvorskom vodom dok posmatram stari mlin na rečici.
Ovaj izvor čine dva kraka a iz jednog se čak snadbeva gradić Livno. Put koji vodi ka izvoru krasi i kameni Firdusov most sa dva luka iz kraja 17 veka.
U podnožju Bašajkovca na stotinjak metara od Veis kule nalazi se poznato alpinističko penjalište koje se stopilo sa žuborom vode sa izvora i mirisom uzvišenih četinara.
Ukoliko me put navede ponovo u Livno dugujem sebi posetu Livanjskim kulama od kojih je i najsačuvanija Veis kula, nalazi se na zaravni Teber iznad izvora reke Bistrice. Tu su i Klanac-kula, Atlagića kula, Fuirdusova, Smailagića kula.
Sada dok pišem ove rečenice pokušavam da zamislim ogradu od bodljikave žice između života i smrti ovih livanjskih slobodnih bića. Kao što rekoh, sloboda jeste najskuplja.
0 Comments