Planina Pirin dobila je ime po staroslovenskom moćnom i pravednom bogu gromova zvanog Perun. Ovaj planinski lanac u jugozapadnom delu Bugarske sa najvišim vrhom Vihren na nadmorskoj visini od 2.914 m zaštićen je kao Nacionalni park.
A. Bzdušok | 13.08.2018.
Pirin je drugi najviši planinski lanac u Bugarskoj nakon Rile (2.925 m) i spada u četiri najveća planinska masiva Bugarske, uz Rodope i planinu Balkan.
Dnevno putovanje većinskim delom autoputem potpuno opušta za razliku od napornih vožnji koje pravimo na našim avanturama. U skijaškom centru Bansko se smeštamo u hotelu u kojem se priprema magija, čitaju mape i priprema oprema.
Sledeće jutro kolima smo uspeli da se približimo Nacionalnom parku samo do Šilgarnika gde smo ostavili vozilo na praznom parkingu i linijskim busom se popeli do Hiže Vihren 1970 m odakle je i počeo uspon. Plan je da se preko prevoja Premkata domognemo do vrha Končeto i Kutelo.
Na ovu planinarsku dvodnevnu avanturu na Pirinske vrhove poneli smo i šatore kao i par litara vode, koliko je stalo od ostale opreme. Rančevi su ovog puta bili posebno proračunati i teški.
Penjanje iz Hiže Vihren je ozbiljan i stenovit gde nas ispraća zvuk bubnjara na samoj litici iznad planinskog doma.
Tek ulaskom u lednički cirkus Kazan ispod same stene Vihrena, pejzaž poprima alpske odlike.
Planinska markirana staza vodila nas je do Premkata za šta nam je trebalo ukupno 3 sata uz uživanje kraj stogodišnjih lednika i fantastičnih prikaza.
Na samom sedlu pronašli smo idealno mesto i postavili šatore i napravili pripremu za noćenje i zatim se bez posebne opreme uputili ka Kutelu.
Veoma brzo, za nekih 3 sata obišli smo kompletnu grebensku turu i spustili se nazad do kampa nakon zalaska sunca na Banskom Suhodolu.
Noć na planini je pretežno surova i film za sebe. Što su duži dani tim je lakše podneti bivakovanje u šatoru gde se u roku od nekoliko sati temperatura spušta i za 15 stepeni.
Buđenje na 2680 m između dva najviša vrha Kutela i Vihrena je bilo sa planom da napravimo par noćnih fotografija jer je nebo bilo čarobno čisto.
Od hladnoće prsti me na rukama nisu baš slušali dok sam podešavao foto aparat postavljen na steni a Nebojša se mučio sa grčevima u stomaku pa smo malo i pomerili sam uspon na Končeto sa čeonim lampama.
Na Končeto stižemo kao što je i planirano, pred sam izlazak sunca. Sunčevi zraci osedlavaju ivicu uzanog grebena da mu i sam naziv Končeto – mali konj na Bugarskom slikom i priliči. Severozapadna strana grebena vodi u ambis dubok 400 metara a jugozapadna strana je okomita i vodi 800 metara duboko.
Vrh i sam greben je osiguran čeličnim stubovima povezanih sajlom a do samog grebena i lancima i sajlama pa je pristup uz odgovarajuću pažnju sasvim siguran.
Kako smo se primicali Premkati zapazili smo krdo divokoza blizu našeg kampa.
Vraćamo se istim putem pored kampa i uspinjemo se na susedni Vihren (2914 m) nešto strmijom stazom obezbeđenom lancima.
Na samom vrhu, najvišeg vrha Pirina uživamo titulu prvih planinara tog jutra, čak na dva prelepa vrha.
Silazimo oprezno do kampa odakle pakujemo delimično osušene šatore organizujemo polazak nazad.
Povratak je ponovo vodio preko Gornjeg Kazana sve do planinskog doma Banderice odakle smo još tabanali asfaltnim putem do kola koje smo ostavili u Šiligarnici na parkingu.
Prvi dan akcije :
Hiža Vihren 1970m – Gornji Kazan – Premkata (Kamp) 2680m – Kutelo 1 2908m – Kutelo 2 – Končeto 2850m – Banski Suhodol 2884m – Premkata (gde smo i prenoćili u šatoru).
Drugi dan akcije :
Premkata 2680m – Končeto 2850m – Premkata – Vihren 2914m – Premkata – Gornji Kazan – Donji Kazan – Mečo Dere – Hiža Banderica 1700m.
0 Comments