Vreme nam je serviralo vetar i sitan oštar sneg koji je sekao kožu na licu. Google naočare su mi pomogle da se komfornije osećam i lakše vidim kroz snežno belilo. Eso je krenuo relativno jako, pa smo odmah ušli u crveno, skidali se i oblačili nekoliko puta, usklađujući ritam ka gotovo nepredvidljivim udarima vetra.
A. Bzdušok | 29.01.2022.
Prokletije se pored svih ostalih planina savršeno uklapa u top 10 predela i destinacija koje sam posetio.
Na netaknutom prostranstvu možete imati neograničen izbor aktivnosti a meni ipak omiljeni način kretanja jeste sa turno skijama.
Krajem januara odlučujemo da vikend iskoristimo upravo u Plavu pa se i ovog puta akciji priključuje sada već legenda naših putovanja Esad Redžematovic. Skromna i hrabra, sposobna duša od čoveka.
Kao najbolje rešenje za boravak na Prokletijama u zimskim uslovima biramo topli smeštaj u Apartmanima Timm u Plavu gde pripremamo opremu, kuvamo šerpu čaja i punimo baterije za sve potrebne aparate i instrumente.
Polazak je nešto kasniji iz razloga što smo dan pre kao i noć dočekani sa više od 20 cm snega što je značilo da ćemo avanturu započeti mnogo pre nego što smo stavili skije.
Uspon ka Babinom polju je delovao vrlo optimistički do prve hidro centrale gde obično neko i prođe terenskim vozilom. Nakon toga ozbiljna terenska vožnja pod čvrstim volanom Esada koji je „prtio“ sneg sa podignutom golf dvojkom. Zahvaljujući vrhunskim Viatti ruskim gumama i spiritualnoj vožnji stižemo do Selmine česme gde počinje i gde se završava današnja turno magija.
Naime Babino Polje je mesto gde ako nastavite putem pravo stižete na katune na Bogićevici i vrhovima Maja Rops, Tromeđa i Maja Bogićaj. Ukoliko idete putem na levo preko metalnog mosta i reke Babinopoljske uživaćete u vrhovima Starac, Bogdaš kao i Pasji Vrh koji je današnji cilj našeg ski turno uspona.
Vreme nam je serviralo vetar i sitan oštar sneg koji je sekao kožu na licu. Google naočare su mi pomogle da se komfornije osećam i lakše vidim kroz snežno belilo. Eso je krenuo relativno jako, pa smo odmah ušli u crveno, skidali se i oblačili nekoliko puta, usklađujući ritam ka gotovo nepredvidljivim udarima vetra.
Visinska razlika je oko 900 metara pa smo taktizirali da u roku od 3 sata izbijemo na vrh, što smo i uspeli ali bez neke značajnije pauze. Sladunjave sline su mi se ledile i kravile po bradi u isto vreme.
Vrh je prekriven nanosima snega preko kojeg smo se uspenjali u momentu kada se sunce pojavilo.
Sevnuo je panoramski pogled na Tromeđu, Bogićevicu, Hridski Krš. Na kratko ukazuju se moćni grebeni Šar planine i Koraba u Makedoniji.
Planina nam se otvorila i pozvala da se popnemo. Na vrhu za samo 10 minuta posle potpuno čiste situacije za par fotografija, nadvila se magla i pojačao vetar pa smo krenuli spust oivičeni provalijom sa obe strane.
Sa njega nam se pruža panoramaski pogled u pravcu jugo-istok na Tromeđu, Bogićevicu, Krš Bogićevice, Hridski Krš….
Padine Bogićevice, Tromeđe, Pasjeg vrha i Maje Rops su pitomije i prekrivene travom pa su samim tim i fantastične za turno skijanje. Karanfili i Bjelič ka dubini Albanije ne važe trenutno za baš sigurna mesta i vrlo često su podložne snežnim lavinama.
Prilikom spusta vodili smo računa oko same nepredvidljivosti staze koju smo upoznali prilikom penjanja, a to je najgora kombinacija sa tajanstvenim ledom i nanosima dubokog snega koji se kao beton zalivao preko skija.
Zadnjih 400 metara je bilo bezvremeno. Hoćemo još, vrištao sam ! Pokušavao sam da obuzdam disanje sve do kola, prosto nisam mogao da nadišem vazduha od ovog uzvišenog osećanja.
Čistimo skije i pažljivo pakujemo opremu u našeg belog anđela. Goniči pudera nikada se ne odriču, samo dopunjuju svoja iskustva i unose sve više dobrih svari.
Dolazak u Plav je opet uramljen novim viđenjem sa našim prijateljem planinskim vodičem Ahmetom Rekovićem.
U Caffeu Misc u Plavu za stolom okupili su se ljudi koji razmišljaju potpuno prirodno i svi su prepuni različitih životnih priča i ideja o uspehu. Ovi predeli nude nešto što nema ni jedan planinski masiv u okruženju. Mozda sam znak da još niko nije odabrao ovaj predeo za neko javno skijalište upućuje na to da razvoj ovih predela treba usmeravati za posebnu grupu zaljubljenika u prirodu.
Eh da se neko od nas pita….
Danas je u Evropi previše tesno i gotovo da ovakva mesta ne možete nigde pronaći.
Dobri naši prijatelji ostajte mi zdravo !
0 Comments