OTOK RAB. KAJAKOM PO POLUOTOKU KALIFRONT

Iliri su još u 4 veku pre Hrista ostrvo Rab nazivali  Arba što je značilo šumovit ili zelen što se odnosilo na severozapadni deo otoka koji upravo obilazim. Rimljani su takođe ovo ostrvo nazivali Felix što znači sretan iz razloga što su se na njemu osećali prijatno zbog blagorodne klime.

Aleksandar Bzdušok 30 maj 2022

Legenda kaže da se pastir Kalifronte zaljubio u rapsku pastiricu Dragu, ćerku gospodara istočnog dela ostrva. Ona mu nije mogla uzvratiti ljubav zbog zaveta na nevinost njene majke božici Dijani.

Kajakom po otoku Kalifront

U izbegavanju da bude sa njim, potražila je pomoć od božice Dijane da je na neki način spasi. Ona je pastiricu Dragu pretvorila u kameni kip dok je pastira Kalifronte kaznila time da zasadi toliko sadnica drveća sve dok se izvor iz pećine Loparska Jamina ne isuši. Vremenom, hraneći se šumskim divljim plodovima i gusto sadeći drveće i sam Kalifronte je dobijao više izgled životinje nego čoveka. Posle izvesnog vremena i sam je postao drvo koje se stopilo sa šumom.

Putovanje kajakom po otoku Rab

Kipovi okamenjene Drage i drvetom zaraslog Kalifronta možete pronaći u središnjem delu trga u gradu Rabu.

Ova šuma i zeleni poluotok na otoku Rab nazvan je po Kalifrontu.

Noći na moru pod vedrim nebom sa bezbroj zvezda su posebne ali spavati u gustoj šumi pokriven senkom hrasta crnike je isuviše mračna i potpuno ispunjena magijom.

Kajakaši iz Engleske na otoku Rab
Dva prijatelja iz Engleske na opuštenom obilasku otoka Rab
Crkvica Svete Margarete iz 15 veka
U uvali sv. Mare nalazi se posebna crkvica sv. Margarete

U uvali sv. Mare sa očaravajućim pogledom na plavu oazu nalazi se urušena ali posebna crkvica sv. Margarete izgrađena u periodu 15 veka.

Crkvica svete Margarete
Pogled na crkvicu svete Margarete

Uvala Gožinka sa istoimenom gostionicom se nalazi na jugozapadnoj strani otoka Raba kraj mora i malom lagunom za brodiće sa drvenim mostićem i pontonom za pristup ribarskih i turističkih čamaca.

Noć je bila izazovna i po pitanju mesnih gurmanskih delikatesa na gradelama čiji se miris širio toliko da sam jednog trenutka utripovao da sam zaspao za stolom restorana a ne na peščanoj plaži prepunoj dosadnih peščanih mušica. 

Plaža na poluotoku Kalifront
Kajak koji koristim u ovoj avanturi je stabilna verzija morskog kajaka Ysak
Svetionik na poluotoku Kalifront na Rabu
Svetionik na poluotoku Kalifront

Zapakovao sam kajak na pristupačnoj obali i u ranim jutarnjim satima krećem u novo istraživanje južne strane otoka odmoran i takoreći nabrijan.

Nakon samo 30 minuta veslanja vrlo brzo sam se dodatno rasanio kada sam shvatio da mi je baterija iz kamere ostala u uvali Gožinke pa sam napravio dobro zagrevanje time što sam se opet vratio par kilometara nazad na moju početnu poziciju.

Ružičasti izlazak sunca je ustupio mesto zlatnom svetlu, koje se reflektovala sa uvučenih peščanih plaža.

Veslanje je rutinsko, opušteno, upijam svaki zaveslaj pa se čak malo i igram sa pravcem i veslam isuviše daleko od obale put otvorenog mora i dubine.

Odsustvo vetra i temperaturna inverzija stvara mi fatamorganu i priviđaju mi se siluete u daljini u vidu dva morska kajaka koja lebde iznad same površine mora.

Ta priviđenja sam sustigao kroz pola sata veslanja. Dva drugara iz Engleske su potpuno opušteno krenuli u obilazak ostrva u iznajmljenim kajacima i eto putevi su nam se ukstili. Sreo sam ih toga dana više puta tokom veslanja i prilikom mog povratka nazad u uvalu Goženka jer nisam imao nameru kružnog obilaska otoka.

Zelene uvale nalik na raširene prste ispletene su kompletnom južnom stranom poluostrva Kalifront-a. Bezbroj nijansi plave boje koja se gubi sa peščanim početkom obale nekako i pripadaju ovoj rapskoj nezaboravnoj mikro avanturi.

Usamljene uvale Kristofor, kao i uvala Valsika, Velika Armata, Vela Planka, uvala Perla oduzimaju dragoceno vreme za istraživanje jer svaku plažu želim da vidim i da ispunim oči pune prirodne lepote. Samo preveslavanje ostrva i nije neka opcija ukoliko se ostrvo i obala ne doživi kupanjem i bosonogim hodanjem po plaži.

Kajak koji koristim u ovoj avanturi je stabilna verzija morskog kajaka Ysak francuskog proizvođača Rotomod. Izuzetno brz i praštajući na pojavu Maestrala Ysak u potpunosti završava posao za gotove sve vrste višednevnih avantura. Udobno sedište, tri suva boksa za stvari ali malo manje prostora za kombinaciju izlaženja i ulaženja u njega za krupnije kajakaše.

Otok Kalifront na Rabu je nešto posebno
Otok Kalifront i dva prijatelja sa kajacima
Dva nova prijatelja iz Engleske a kao da ih znam mesec dana

Ova strana otoka je dosta izložena i talasi se iznenada pojavljuju što se posebno oseća na samom rtu Kalifronta.

Vreme na ostrvima je nepredvidljivo a to se posebno odnosi na izložena ostrva podno Velebita. Pre dnevnog izlaska na more obavezno pratim prognozu i moguće promene lokalnih prognostičara. Vrlo često oni mogu ispratiti i ciklonske promene i nekoliko dana unapred ali uopšte ne mogu da preciznije  predvide lokacije moguće neverine.

Neverini su obično praćeni grmljavinskim crnim oblacima, olujnih jačina i pojavljuju se iz smera tramuntane ili bure. U stvarnosti, najpre se primeti crni oblak koji se pojavljuje najčešće iznad kopna ili obale iz kojeg kreće gotovo bez neke najave u vidu jakog vetra. Tog momenta je veoma bitno biti sabran i sa dovoljno sreće da je obala pristupačna kako bi se brže bolje kajak izvadio na obalu a pronašlo adekvatno sklonište od nemilosrdnih talasa i oštrih stena.

Situaciju koje sam ispratio na moru su bile takve da je na jednom delu Cresa blizu Martiniščice bilo potpuno vedro i mirno dok se u uvali Valun spojilo nebo sa zemljom. Dobro je imati informaciju i sa kopnenog dela pogotovu leti kada su ove pojave vrlo iznanedne i česte.

Posebne prirodne pećine na obalnom delu poluotoka Kalifront
U neku ruku, zavukao bih se u svaku pećinu, u svaku rupu
Mirna luka se pronalazi vrlo lako kada ste na otoku Rabu

Bura na otoku Rabu zna da bude epskih razmera zbog same blizine Velebita koji silovito može da pošalje pozdrave ka moru.

Ništa mene od ovoga nije dotaklo sem upornog dnevnog Maestrala koji mi je kvasio lice i isušivao ga na suncu. Rasušena so mi radi najprirodniji piling a osećam sve kao površinske ranice.

Južna obala Raba trpi sve ožiljke i dok veslam uz nju šapuće mi talasanjem nedavne priče.

Iliri su još u 4 veku pre Hrista ostrvo Rab nazivali Arba što je značilo šumovit ili zelen a odnosilo se na severozapadni deo otoka koji upravo obilazim. Rimljani su takođe ovo ostrvo nazivali Felix što znači „sretan“ iz razloga što su se na njemu osećali prijatno zbog blagorodne klime. Zato se i može čuti za Rab kako ga nazivaju i otokom sreće a ja sam se trudio da upijam te dragocene impulse.

Južna strana otoka Rab je nešto posebno
Teško je poverovati da sam samo ja gospodar ove plaže

Uvala Pincinovica ima ugodni skriveni ležaj u hladovini okružen i obložen granjem sa visećim voodoo ritualnim kamenjem upletenim na konopcu koji visi sa drveta.

Slatki snovi i magija na otoku sreće.

Uvala Pincinovica za prijatan popodnevni odmor
Uvala Pincinovica koja obezbeđuje poseban popodnevni odmor

Dugo, godinama, u raznim periodima obilazim otoke i posebna mesta i ne mogu da kažem iskreno da sam postao nešto više sretnija osoba. Ali sasvim sigurno znam da osećam radost prilikom putovanja ka ovim destinacijama ali i u uživanju u malim neobičnim trenucima. Užasno sam se preforsirao u iščekivanju romanse u svim svojim postavljenim životnim ciljevima. Ciljevi su se ostvarivali, nekada brže, nekada toliko sporo, skoro da sam i zaboravio da sam ih postavljao. Izgubio sam iluziju da postoji neka stvar koja će me trajno usrećiti.

Osećam se vrlo tužno ali istovremeno i jako sretno

Postao sam vezan za mesta na kojima nema puno ljudi i za vreme mojih putovanja baš tu osećam svoju pripadnost. Ramena i ruke su mi tada prirodno opuštene, trudim se da ugasim tenziju i tada dišem duboko. Čak i uživam u nedostatku svakodnevnog komfora, ne želim da težim nečemu, volim ukoliko nemam neophodne stvari koje obično koristim. To je ona mistična sreća koju svi tražimo ali prilagođena meni.

Moja zaturena koštica na otoku Rabu je stidljivo počela da klija.

Aleksandar Bzdušok
Aleksandar Bzdušok
Avanturista, istraživač izgubljenih i pronađenih sećanja

Članci iz istih kategorija:

0 Comments

Pin It on Pinterest

Share This