Legenda kaže da se sveti apostol Pavao ili Pavle iz Tarza prilikom svog putovanja od Jerusalima ka Rimu usled velikog nevremena u Adriji spas za sebe i posadu mornare pronašao na jednom pustom i šumovitom otoku. Na tom otoku je po predanjima sv. Pavla ujela zmija za ruku koju je on i bacio u vatru. Tek kad se posada spasila, doznali su da se otok zvao Melita.

Aleksandar Bzdušok | 24.08.2021.

Danas se još uvek na temelju antičkih izvora vodi polemika i otvorena tema i dilema da li je ovaj otok Melita bio današnje ostrvo Mljet ili Malta.

Dan je bio predugačak računajući da sam iz Zrenjanina krenuo za Kraljevo oko podneva a put preko Bosne sve do Pelješca se odužio sve do 2 sata posle ponoći. Tokom vožnje uspeo sam da na Passat-u otkinem i šus pleh ispod motora koji je grebao nakon Čepikuća kada sam u noćnoj vožnji uspeo da ga zakačim kolskim „najbližim“ putem koji je davao GPS. Put prema mestu Lisac i Doli trajao je kao večnost sa usputnom gimnastikom vezivanja pomenutog poklopca u par sati nakon ponoći.

Luka Propratno za trajekt na Pelješcu je bila sablasno prazna i nakon kratke šetnje, kao da je neko režirao ovu avanturu, na samom kraju doka nalazio se kafe bar Morsko jaje a pored same obale dve ležaljke sa suncobranom. To je bilo sasvim dovoljno da se ušunjamo u vreće i da prespavamo noć na preudobnijim ležaljkama kraj mora koje se nije baš bunilo talasima do samog polaska trajekta u 7h .

Još malo dremke na trajektu i za skoro 1 sat stižemo na Mljet u luku Sobra preko Mljetskog kanala.

Jasan plan jeste da se pre pronalaska smeštaja otisnemo u avanturu do Odisejeve špilje tj pećine.

 Do nje nam je najlakši logistički pristup bila predivna šljunčana plaža Sutmiholjska koja se nalazi na središnjem delu otoka u blizini Babinog Polja (Kozarice). Kupanje među algama koje boje ovakvu vodu je neobično iskustvo. Nisam mogao da verujem da iz tog razloga ova plaža ima takvu boju mora. Ručamo obilno ali nam je pripremljeni dezert sa kriškama lubenica već vrisnuo u kolima od visokih temperatura.

Malobrojno stanovništvo ovog šumovitog ostrva za sada potpuno sačuvanog od turističke histerije je okrenuta turizmu. 

U zagrljaju borova i vinove loze spuštamo kajake i selektujemo potrebnu opremu. Od tog trenutka kreće i obilazak zelenog ostrva. Ovo ostrvo je prostorno prekriveno 70 % šumom a u nacionalnom parku čak sa 90 % teritorije.

Naš prvi plan na otoku Mljetu jeste i da odveslamo do Odisejeve špilje koja se nalazi na južnoj strani nedaleko od uvale Sutmiholjska. Može joj se pristupiti sa vode što smo mi i planirali ali i sa kopnene strane kozijim stazicama sa glavnog puta u Babinom Polju. Na samom ulazu ekipa iz Hrvatskog GSS nam je dozvolila da vežemo kajake za njihov gumenjak pa smo iz kajaka iskočili i otplivali do pećine gde provodimo vreme u ronjenju na dah kroz plavetnilo i razgledanju unutrašnjih obrušenih svodova.

Zbog velike gužve i čestih poseta turista nismo mogli ući kroz uzan prolaz kajacima, pa kako ne bi nekoga povredili, napravili neku gužvu u tesnom prolazu ili da nam neko ne skoči u kajak sa stene, plivanje je logičan izbor. Mljet je prepun legendi a sa ovog mesta predanja kažu da je prilikom vraćanja sa morskih putešestvija Odisej doživeo brodolom pa su ga morski talasi nakon nedelju dana plivanja izbacili na jedan zadivljujući šumoviti otok čije je kraljevsvo bilo prelepe nimfe Kalipse. Odisej na ovom neodoljivom otoku ostaje 7 godina dok ga sam grčki bog Zeus nije izbavio iz zagrljaja pećinske žene.

Odisejevu pećinu ili krašku jamu, posećuju turisti doživljavajući legendu roneći na dah i a oni malo ozbiljniji i hrabriji za profil stavljaju skok sa jedne od brojnih stenovitih ploča u duboko more. Iznad same pećine se može odsesti i popiti piće sa vrhunskom muzikom u improvizovanom otvorenom baru sa nazivom Kalypso bar.

Nedaleko od same pećine kod Babinog Polja nalazi se i stenoviti hrid sa imenom Ogiran koji je za vreme plime pokriven a čije ime svedoči da je nakada davno tu nekada postajao raj iz Homerovog epskog opisa lepota mitskog otoka Ogigija.

Južna strana otoka Mljeta je dostra stenovita i nepristupačna, što je bila uvertira za potpunu suprotnost koja nas je čekala u obilasku predivnih peščanih uvala Male i Velike Saplunare. Na ovim plažama zasigurno ćete naći dobro zasenčene prostore kojih ima u izobilju ispod bujne vegetacije.

Najviše vremena uživamo u osunčanoj peščanoj laguni zvanoj Limuni ili plaža Blaca. To je krajnji istočni deo otoka Mljeta, potpuno zaštićen i plitak, topao i savršen za ronjenje i plivanje. Tek samo nekoliko zanimljivih likova prolazilo je plažom jer do nje se ne može doći brodom pa je kao takva veoma inspirativna, naravno ko voli ruralno peščano prostranstvo i uživanje u kilometarskoj samoći i prirodi.

Nakon napornog puta i dobrog veslanja nam je zaista falilo dobrog sna pa se odvažujemo za prvo noćenje sa „ čvrstim“ zidovima  na predivnoj lokaciji na istočnom rubu Mljeta u apartmanima Stermasi koji u sklopu sadrži i poznati istoimeni restoran. Gost restorana je bio veoma uspešan ribar, Italijan koji peca iz kajaka a čije plovilo sa pecaljkama i rekvizitima smo zatekli u samoj uvali. 

Na samoj obali nalazi se kip svetog Pavla sa porukom: “Sveti Pavle, brodolomče, čuvaj naše pomorce”a na ovoj lokaciji, upućeni tvrde da je sv. Pavao ili Pavle teolog i književnik koji je napisao najveci deo svetih knjiga navodno doživeo brodolom.

Naredni dan smo pratili prognozu pa nas je ona odvela u sam centar Nacionalnog Parka Mljet .

Otvoreno more tog dana nije bila pametna opcija pa smo pre podne odlučili da obiđemo jezera u najšumovitijem delu ostrva Mljet. Ulaznica se plaća 150 kuna po osobi sa mnogobrojnim sadržajem koji je uključen u ceni i sa besplatnim parkingom na Vrbovici.

U parku se nalaze dva slana jezera. Veliko jezero je spojeno preko dugačkog i širokog kanala preko kojeg se nalazi Veliki most a nakon njega kroz Soline se izlazi na otvoreno more.

Malo jezero je povezano sa Velikim jezerom sa uzanim plitkim kanalom kroz koji se takođe smenjuju plima i oseka nekoliko puta u toku dana. Iznad kanala se nalazi kameni Mali most ispod kojeg smo prolazili nekoliko puta kajacima kako bi uživali na „divljim“ vodama a čiju brzinu diktira plima i oseka u uzanom kanalu.

Obilazak NP Mljet i jezerima opisao sam u posebnom blogu.  link

Noć nakon fantastično provedenog dana i zalaska sunca na Montokucu proveli smo u Auto kampu Lovor porodice Hazdovac koji se nalazi na samoj granici nacionalnog dela Mljeta, na severnoj strani otoka u mestu Kozarica.

Kozarica je udaljena od trajektne luke Sobra oko 15 km u neviđenoj atmosferi koju prave masline i lovori u senci borova.

Potpuno nenametljivo na izabranoj parceli postavili smo šator a večeru sam podelio sam sa sobom jer je Raško imao ozbiljniji problem sa stomakom još od Sutmiholjske gde smo se „otkinuli“ od obroka koji je bio više nego nemoralan od obimnosti i raznovrsnosti. 

Ovo je jedan od tri kampa koja su prisutna na otoku Mljetu, a specifično je da ni jedan od njih nije kraj obale mora.

Jutro je krenulo uz odličnu logistiku istovara i filovanja stvari u suvim komorama kajaka na prelepoj mediteranskoj uvali Kozarice dok smo vozilo uredno ostavili u kampu Lovor koji nam se zaista svideo zbog potpune prirodnosti i nenametljivosti.

More nas je danas potpuno poslužilo bez preteranih oscilacija sa namerom da odveslamo do prelepe zaštićene uvale Pomena.

Struktura obale otoka Mljeta je izvajana snažnim vetrovima i jakim talasima, sa izrazitim surovim okruženjem i teškim pristupom za lak i bezbedan način izlaska iz morskog kajaka.  Začuđujuće okomiti klifovi otoka Kobrava pratimo u pravcu istok – zapad i u daljini primećujemo otok Ovrata s mnoštvo šarenih „sit on top“ kajaka parkiranih na stenama. Dolazimo do njih, ostavljamo naše kajake na sigurnoj poziciji ali ipak relativno nepristupačnoj obali koja ima i manji improvizovani  pristup za čamce. Penjemo se na vrh otoka kroz stenoviti krš nastanjen srebrnastom dubrovačkom zečinom i jupiterovom bradom dok se severna strana otvara i preteći obrušava desetima metara vertikalno u more.

Na sredini otoka zatičemo desetak mladih ljudi koji se spuštaju niz stenu uz asistenciju vodiča Lukse iz agencije ID  Adventures iz Tatinice. Luksina agencija organizuje celodnevnu kajak avanturu i između ostalog turiste vodi i na adrenalinsko spuštanje sa litice gde ih ponovo čekaju kajaci i preduzimljiva Tea za nastavak uživanja. Odlična zamisao i vrhunska ekipa !

Uvalu Polače koja je u istoriji bila gusarska luka čuvaju takozvani anđeli čuvari, otočići Kobrava, Tajnik, Ovrata i Moračnik. Po celoj luci nalaze se ostaci kolona koje su služile za vezivanje rimskih galija.

Ime Polače ili Porto Palazzo je dobila po Rimskoj palati koju je izgradio izvesni grčki istoričar Agezilaj sa svojim sinom koji su do života proterani od rimskog cara Septimija Severa.

Rimska palata je najveći rimski spomenik na hrvatskoj obali, deleći značajno mesto sa Dioklecijanove palate u Splitu i Arene u Puli u kojoj sam dva puta utrčavao na podijum  70.3 Ironman triatlonske trke.  

Koristim priliku da obiđem sva nalazišta u Palačama, crkvu jugozapadno od rimske palate i mnoštvo spomenika iz tog perioda.

Predstojao je i povratak u uvalu Kozarica, sušenje opreme i kratku kupovinu domaćeg vinska i degustacija za sretan put u Rope gde ćemo biti gosti u kampu Marina.

Na samo stotinjak metara od plaže u Kozaricama sasvim ispod kampa nalazi se slatina koju je izvesni meštanin Radulj meliorirao i napravio povrtnjak i voćnjak koji se nalazi oko ove specifične sredine. Slatine su nepovoljna za uzgoj poljoprivrednih kultura zbog samog hemijskog sastava soli kalcijuma i magnezijuma i samo halofiti koji su adaptirani  na takve uslove mogu opstati u takvim sredinama

Na Mljetu su takođe i poznate Blatine, mala jezera s bočatom vodom u mestima Prožura, Sobra, Blato i Kozarica. Voda u takvim jezerima su ispod nivoa mora i koja ponire i direktno komunicira sa otvorenim morem. Obrasle trskom i šašem u blatinama se mogu pronaći veliki broj jegulja a posećuju ih jata divljih gusaka i ptice.

Naše poslednje sanjarenje na ovom čudnovito lepom ostrvu bio je u maslinjaku kampa Marina domaćina bračnog para Matana u selu Ropa. Kamp je okružen borovom šumom, izvanrednim uslovima za kampere a za nas je bilo sasvim dovoljno i malo mesta ispod drveta.

 Nekoliko piva, zvukovi svih mogućih insekata koji su se namamili oko mog displey-a na kojem su se vrtele najnovije slike sa zelenog Mljeta i romantični žagor susednog mladog para. Tako je nastala još jedna bajkovita priča sa mediteranskog kraškog krajolika.

Zbog dinamičnog i gustog rasporeda i danju i noću nismo imali puno opštenja sa Mljećanima i Mljećkama. Trajekt je već polako nagoveštavao kraj ovoj avanturi i sati su delili Raška od ponovnog povratka u Norvešku.