Najzahtevniji je bio prolaz između ostrva Škarde poznata kao Škarska vrata gde me je sačekalo obilje morske struje u vidu virova i talasi koji su mi odneli zalihe kikirikija sa palube mog švedskog stola. Na ovom mestu se nalazi duboka morska provalija koja se sa standardne dubine spušta sve do 70 metara.
Mali otok zanimljivog oblika ugnjezdio se u zadarskom arhipelagu. Od Zadra je udaljen samo 21 nautičku milju dok na otoku živi neznatan broj stanovnika uglavnom u istoimenom mestu. To je i jedino naselje na celom otoku.
Na otok Ist preveslao sam iz uvale Zapuntel sa otoka Molat. U istom trenutku skupina od desetak ljudi predvođeni agencijom Malik vidno raspoloženi uputili su se ka pučini sa SUP daskama. Ja sam za njih bio opremljen kao ratnik u kajaku, sa potpunom opremom, navigacijom i sigurnosnom opremom.
Otok Molat u uvali Zapuntel ima pristan za brodove i pristojnu lučicu sa prodavnicom kako bi rekli trgovačkim obrtom PUGO koji je tog jutra bio zatvoren ali sam rezerve vode imao još za ceo dan. Hrana mi nije nedostajala pa sam doručkovao za stolom prepunoj pivskih flaša zaostalih tokom sinoćne zabave. Prebacivši kompletan materijal na bezbedan disk, pripremio sam ostatak opreme i uredno ga spakovao po ustaljenom rasporedu u suvim bunkerima u kajaku.
Grupa SUP veslača se usmerila ka otočiću Skrivalica koji mi je ostao sa desne strane dok sam ja krenuo ka uvali mesta Ist.
Na otok Ist sam preveslao vrlo brzo, gotovo da se nisam pošteno ni zagrejao ali sam kratku pauzu napravio u uvali Široka gde sam u prodavnici Studenac kupio svež hleb, konzervu ribe i dodatnih par litara vode. Jutarnje osveženje sa prvim talasima pravim na samom doku blizu vatrogasnog doma, gde sam i izvukao kajak po klizavoj kosoj ploči namenjenoj za spuštanje brodica. Inače uvala je peščana sa pitomim plavim koloritnim nijansama boja prečistog mora.
Otok Ist je okružen sa nekoliko otoka i stenovitih grebena a same obale su pretežno oivičene nepristupačnim oštrim liticama sa ni malo jednostavnim pristupom za izlazak kajakom.
Predhodno veče sam preko dostupnih mapa skenirao i zapamtio ovo ostrvo koje neodoljivo podseća na leptira pa sam prvenstveno otok, kako bi lakše objasnio, krenuo u obilazak jugozapadnog krila.
Ovo ostrvo koje se prvi put spominje 1311 godine pod imenom Ost gotovo da nema ni 200 stalnih stanovnika a samo mesto Ist je kako bih rekao odredište ribolovaca i nautičara i stvarnih ljubitelja čiste prirodne lepote.
Ne želim puno da propustim od ostrva pa prolazim pored otočića Benušić, pa i nepristupačnog Črnikovca sve do jedinstvene izolovane kamene formacije koju od mila i nazivaju Sfinge. Malo teže mesto za pristup kajakom ali idealno mesto za ronjenje i penjanje po stenama.
Pauza za istraživanje i ručak pravim na severozapadnom delu u uvali Mavrela koja me je zaštitila od već uzavrelih talasa usled otvorenog mora. Najzahtevniji je bio prolaz između ostrva Škarde poznata kao Škarska vrata gde me je sačekalo obilje morske struje u vidu virova i talasi koji su mi odneli zalihe kikirikija sa palube mog švedskog stola. Na ovom mestu se nalazi duboka morska provalija koja se sa standardne dubine spušta sve do 70 metara.
Na samom Istu nalaze se nekoliko toponima iz antičkog perioda a jedan iz 15 veka je čučao baš pod zavesama paukovih krstaških mreža i gustog rastinja nedaleko od obale uvale Mavrela.
Neobični bunari od suhozida i obrisi pravougaone srednjovekovne građevine dale su mističnost i u ovoj, kao skupu sve češćih zanimljivih istraživanja koje sam pravio u pauzama ispravljajući ukočenost u nogama usled višesatnog veslanja. Izvor vode mora da je postojao u tom delu bezvodnog i krševitog ostrva a ova zaštićena uvala je mogla biti kao sklonište pomoraca kroz istoriju.
Meni je poslužila za sanjarenje, a popodnevni talasi su me razbudili, razdrmali i rasterali bujnu maštu koja mi je postala slatki ritual u ovim moji solo turnejama.
Ulazak sa gotovo otvorenog mora u utrobu između krila leptira zvanoj uvala Zapuntel bio je zapraćen sa samo nekoliko usamljenih pogleda.
Veslanje sam nastavio na gotovo mirnoj površini, relaksiran i sa tada već jasnim planom da ću ostati na otoku Ist. Prošetao sam se uzanom betonskom stazom kroz špalir borova do mesta Ist razgledajući okolne kamene kuće izgrađene od isćunskog kamena, udišući poseban melanholički vazduh isprekidan mačijim urinom.
Na samom vrhu zatalasanog putića nalazi se i spomenik stradalim Išćanima tokom Drugog svetskog rata, izrađeno od strane kipara Ratka Petrića iz 1974. godine.
Ovde na otoku Istu nema automobila samo poneki motokultivator, kvad i neizostavna kariola za prevoz robe i pošte. Izolovanost koju Ist pruža za razliku od turizmom opsednutih otoka donela je i tužnu sliku koju retko ko i opisuje. Već deceniju nema novorođenog deteta, škola je isto toliko dugo zatvorena a mlade gotovo da ništa ne zadržava da zauvek odlaze .
Noć je bila kao iz snova, nebo zasuto zvezdama koje su sijale po morskoj površini načičkanoj ribarskim čamcima. Insekti su radili do nekih 22h i nakon toga kao da su se svi umorili od svega.
Beton se rashladio, more je prestalo da diše a moj poliesterski dvorac se uklopio u pomračini kamenih ribarskih kućica odmah kraj mora.
Šator sam skoro neopaženo postavio u malenom parkiću kraj same obale. Porodica iz Slovenije mi je tokom večeri iz obližnje kuće iznela 3 palačinke, da ne preterujem, ali možda najukusnije na svim mojim putešestvijima. Kroz ovakve gestove postajemo svi mi dobri ljudi, nesebični ali opet diskretni.
Prvo razbuđivanje je nastalo negde oko 4h izjutra startovanjem čamaca a potpuno rasanjivanje oko 7h kada su se ti isti ribari vratili pukupivši svoj ulov. Izbor ribe je raznovrsan, desetine različitih vrsta riba u par gajbica govori da je nje sve manje, otok Ist i njegovih par restorana u potpunosti možda jedva da završavaju sa dnevnim zalihama ribljeg menija, sve zahtevnijih jahtaških poklonika.
Jutarnja gimnastika i uspon na zapadni deo otoka bio je planiran u istraživačkom kontekstu obilaska tumula u predelu Zadoci koji su zaovstavština pogrebnih običaja praistorijskih stanovnika otoka Ist.
Obala otoka kriju razne istorijske ostatke ali zbog visine nivoa mora koja je sada i 120 metara viša, veći deo lokaliteta su danas pod vodom. Lokalitet arheoloških lokacija pod nazivom tumula ili kamenih grobnih humki na otoku Ist je potpuno dostupan, i ove nadgrobne spomenike iz bronzanog doba možete lako zapaziti usađenim u nisko trnovito žbunasto rastinje.
U potpunosti zagonetna stvar jeste i nagomilano kamenje prečnika negde i desetine metara u sasvim sačuvanom izvornom stanju.
Mesta za išćunske tumule su sa izvanrednim pogledom na pučinu, verovatno pažljivo odabrana od strane prastanovnika ovog otoka
Provlačeći se između uzvišenih kamenih grobnih humki, pripremljenim drvenim štapom otresam končaste mreže paukova koji mi se upliću po kosi. Ove godine posebno neugodnih paukova krstaša ima svuda po šumi gotovo na svim ostrvima a planinarske staze su često zarasle jer njima retko ko ide tokom velikih vrućina.
Tim putem pored lokaliteta Zadoci možete nastaviti ili za uvalu Mavrelu što sam već posetio sa morske strane ili na vrh brda i prelep vidikovac Goru.
Trajektna luka Kosjirača.
Malaksao od preskočenog doručka sedim između ribarskih kućica i pravim razradu plana. Odlučujem se da sačekam trajekt i njime pređem na otok Olib kroz nebezbedni pojas između dva ostrva gde vladaju opasnije struje koje su poznate u ovom delu zadarskog arhipelaga. Nabrijan olakšanom razumnom odlukom pakujem opremu i postavljam kajak na kolica i guram ga na trajektni dok kako bih bio bar pola sata pre polaska.
Usijani kauč od veštačke kože stajao je direktno na suncu u zamišljenoj terasnoj trajektnoj čekaonici pored dva uzavrela čelična kontejnera.
Trajekt nije ni došao, a nije ni trebao, koliko sam kasnije i uvideo prelistavajući vozni red po masnom ekranu mobilnog telefona. Danas je četvrtak a on ne plovi ovog četvrtka. Tako mi i treba kada nisam upućen koji je današnji dan. Za ovo putovanje imam neograničeno vreme ovog sveta pa i ne brojim dane.
Po malo skrhano, iz pristaništa gledam u zakovitlane talase koji su se razbijali po betonskom bedemu sa vezovima i kamenom nasipu.
Sa vrha Straža osmehivala mi se crkva Gospe od Zdravlja.
Negde u podsvesti vrtele su mi se priče o Nani Konstanti, neobičnoj ženi sa otoka Ist koja vezuje ovo ostrvo sa neobičnim i natprirodnim pojavama. Čarobnica sa otoka Ist je lokalno pripovedački poznata, a vezuje je granica poigravanja sa umom i verovanjima o čudnim sposobnostima koje je posedovala.
Senzibilitet ovog ostrva koje neguju ostrvljani Ista daje posebnu notu za sve putnike koji prolaze i prave nerazdvojnu vezu po kojoj će se pamtiti.
Vraćam se nazad do uvale Kosirače i vezujem prenosna kolica za kajak, postavljkam špricdeku i prvim zaveslajem započinjem veslanje ka otoku Olib.
Morski talasi su se nizali i udarali sa bočne strane kajaka pa su mi čula bila posebno pojačana, kajak veoma težak sa stvarima i natankovanom vodom koju ovog puta nisam prištedeo.
Ruke su mi bile okretne, sasvim su se razvezale ali sam tako ublaživao momente skoro izvesnog prevrtanja. Na pola puta zaprosto menjam smer i pokrećem novu rutu. Najednom samo veslam ka Silbi, koja mi je delovala na korak bliže nego Olib. Nakon više od 3 sata veslanja sve sa doručkom Silba je konačno bila tu.
Smejao sam se od uzbuđenja i oblizivao zasoljene sline. Pa vikend još nije ni počeo.
0 Comments