Hrana iz konzerve je čest izvor botulizma, opasnog trovanja po život izazvano bakterijom Clostridium botulinum. Nikako ne mogu da pronađem mobilni telefon i pokušavam da otrčim do kamene kućice i zatražim pomoć od ekipe Čeha koja se u tom momentu ludo provodi na obali sa ogromnim naduvanim flamingosom kojeg žele da ubace u gliser.

A. Bzdušok | 28.06.2019.

Na ovaj dalmatinski otok se može stići trajektom iz grada Splita u nekoliko termina dnevno a u sezoni i do 7 puta. Trajanje vožnje trajekta je negde oko 2h . Cena karte u jednom smeru po osobi iznosi oko 47 kuna tj  oko 6 eur a za putnički automobil je 42 eur a u mom slučaju potrebno je doplatiti za kajak koji sam nosio na krovu još dodatno 6 eur.

Trajekt stiže u luku Stari Grad i sama organizacija je veoma brza ali je potrebno doći bar 1h pre kako bi zagarantovali svoje mesto na trajektu.

O ovom obilasku otoka Hvara odlučili smo se za južnu stranu otoka i kao bazu smo odabrali kamp Lili.

Pre samog dolaska na Hvar, saznali smo da je prokopan put koji spaja Sv. Nedjelju sa uvalom Dubovica i gradom Hvar pa smo se i uputili tim smerom ali nakon nekoliko kilometara pored samog mora zaustavili smo se na samo stotinjak metara nedovršenog puta i poprečenog buldožera.

Vratili smo se nazad i odlučili da ipak prođemo kroz tunel koji povezuje mesto Pitve sa Zavalom, Ivan Dolcem, Jagodnu i Svetu Nedjelju. Znak iznad samog tunela označavao je visinu od 220 cm dok je naše vozilo zajedno sa kajacima iznosio 257 cm.

 Tunel je dužine 1400 metara prokopan 1962 god. radi snabdevanja tog dela ostrva sa vodom, nema osvetljenja a širok je samo toliko da prođe jedan automobile pa je sve to regulisano svetlosnom signalizacijom na ulazu samog tunela.

Prolazak kroz mračan tunel je trajao kao večnost, a kada smo stigli na pola puta povratak nazad više nije bio moguć zbog vozila koja su se bojažljivo kretala iza nas.

Prevelik rizik za prvi dan, jer smo mogli završiti kajak avanturu zaglavljeni u tunelu i bez da smo ih okvasili na moru. Prošli smo u dlaku.

Nakon povratka sa ostrva smo izbegli tunel zaobilaznim putem koji vodi iznad tunela koji je namenjen za vatrogasna vozila i malo povišena terenska vozila.

 Kamp Lili je na lokaciji na južnoj strani otoka Hvara u predivnoj uvali Jagodna između Svete Nedjelje i Ivan Dolca. To je porodični kamp kojeg vodi porodica Zaninović i koji je okružen borovom šumom i sa dve predivne šljunkane plaže.

U kampu je moguće kupiti domaće delikatese (vino, rakija i maslinovo ulje ) a tokom jutarnjih sati dolazi vozilo iz lokalne pekare i jedan kombi sa svim vrstama voća i povrća. Predivan restoran sa pogledom na plažu i igralište za decu sa Gibbon trakom za balansiranje.

U kampu Lili također postoji 16 kućica – stanova za iznajmljivanje sa mogućim polu-pansionom.

Kamp je sasvim uređen i smatram da je dobra strategija ostaviti sav višak opreme, automobil i hranu na takvom mestu jer sam obilazak ostrva je naporan i zahteva dobar odmor i mesto gde će se napuniti sve vrste baterija.

Južna strana Hvara je za prvi veslački dan rezervisana za obilazak nekoliko uvala oko Zavale i prelazak sa otoka Hvara Korčulanskim kanalom dva otočića Lukavci koji su udaljeni nekih 3 km zapadno od otoka Šćedro.

Na manjem otoku koji je na samo 600 met od većeg otočića se nalazi svetionik.

Od južne obale otoka Hvara (tj. od mjesta Sveta Nedjelja) su udaljeni takođe oko 3 km. Sam otočić je rezervisan za galebove, čije groblje se nalazilo po celom otoku. Zadah lešina iz niskog žbunja širio se po nozdrvima kako smo se primicali svetioniku. Kupanje u kristalno čistom moru je bilo čarobno .

Vraćajući se sa otočića Lukavci, stigao nas je naš verni pratilac severozapadni vetar Maestral koji je u letnjim mesecima posebno osvežavajuć. Njegovo nastajanje je vezano za termičke promene usled brzog zagrevanja kopna i mora.

 Po njegovoj tačnosti možemo uvek i planirati naše avanture kajakom i iskoristiti mirno more u ranim prepodnevnim i kasnijim popodnevnim satima kada i uticaj sunca nije toliko izražen. Maestral se “podiže” negde oko 10h i pojačava se sve do 15h kada se smiruje sa zalaskom sunca. U tom periodu obično pravimo pauzu za ronjenje i plivanje ili obilazak nekih skrivenih ili manje izloženih uvala.

Dve osobe u našem slučaju čine lukavu demokratiju i bez vremena za raspravu, uvek se jedan mora povući a da ne osuđuje onog drugog za eventualni pogrešan potez.

Raško je osoba koja može izdržati različite kompromise a ja se mogu odreći i nekih svojih navika radi tuđe dinamike kako bi opstali u tim surovim i divljim okolnostima zajedništva.

Na Matejinoj plažici srećemo Igora direktora Adventure Race Croatia i sa njegovim društvom provodimo prijatne trenutke.

Naredni dan i polazak u ranim jutarnjim satima tačnije oko 5h omogućava dobar i racionalan tempo kajakom.

Kvalitetno i ispunjeno vreme provodimo u Cliff Base kampu gde uživamo na plaži gde posećujemo  Miroslava Steca i njegovu vinariju u pećini nadomak mora.

Jedan deo opreme pozajmljujemo kod našeg prijatelja i penjemo se po njegovim uređenim smerovima.

Nisam siguran da nešto slišno postoji, takav spoj stena, mora, entuzijasta i dobrih ljudi na jednom mestu.

 Smer ka Sućuraju je fantastičan, prepun malih uvalica počevši od naše omiljene uvale Jagodna kod kampa Lili pa preko plažica Feronja, Eve, Petračice, Molve, Žučice, Gramin Dolca….

Odmor, kupanje i ronjenje pravimo samo na mestima koja su bila dostupna samo sa mora. Ukoliko se zaustavite na svim zanimljim uvalama shvatate da je dovoljno za sreću i samo jedna jedina uvalica u kojoj ćete doživeti astralnu svetlost i prosvećenje.

Lungo mare u Zavali, Jelsa.

Poslednji veslački dan smo započeli sa predivne Kozje uvalice do koje smo se spustili od Selca ka Bogomolju. Na toj plaži nalazi se dva Robinzon Apartmana a jednog se posebno sećamo kao Robinzon Nino.

Marinirane suve šljive i pršut. Ova krilata čudovišta su tako društvena !

Dolazeći na obalu upoznali smo jednu grupu Čeha koji smo prethodno sreli i na glavnom putu sa probušenom gumom na prikolici od glisera. Gume su potpuno popustile od težine metalnih burića Budweisera i silnih paketa hrane i opreme. Bili su novi gosti u predivne kamene dalmatinske kućice kraj mora na južnoj strani otoka Hvar. Obećanje je palo da svratimo kasnije na čašu piva, taman dok se oni srede i smeste a mi dok ne odveslamo još nekoliko uvalica smerom ka Šućuraju.

Nakon Kozje uvale nastupaju šljunkane uvale Veprinova, nakon nje još jedan dalmatinski san, uvala Ržišće čije teško izgovoreno ime krije najveću avanturističku hranu za oči i dušu. Napuštene kamene kućice kraj šljunkane plaže u hladovini alepskih borova počastila su dva tragača neprocenjivim blagom.

Tu je i uvala šljunkana plaza Mrtinovik koja se sastoji iz dva kraka a u desnom je restoran poprilično pust sa imenom Gambo. Kupanje na plaži ispred restorana je zaista bilo fantastično.

Povratak u Koziju uvalicu bio je u popodnevnim satima kada smo i planirali da zapakujemo kajake i krenemo za Srbiju jer sam već sutra imao neodložne obaveze.

Novi prijatelji iz Češke su nas svesrdno ponudili čašom hladnog okrepljujućeg piva. Kraj stola na tacni bili su mali kolačići poređani u nizu i tako iscrpljeni i gladni počastili smo se svako po jednim. Pivo je bilo savršeno i nakon pola sata krećemo do naših kajaka kako bi se što pre zapakovali. Skupili smo opremu i stavili da se prosuši na suncu i odlučili da pojedemo zalutalu jetrenu paštetu koju smo pronašli u jednom od pregrada od kajaka.

Nakon 20 minuta posle marende, Raško ne uspeva da ustane sa poda i žali se da mu je lose i da mu se vrti u glavi pa bi malo prilegao. Na prvi mah sam pomislio da ga je udarila sunčanica. Polako pakujem stvari i nosim jedan kajak do kola. Još jedan put čujem zapomaganje i u momentu shvatamo da smo pojeli pokvarenu paštetu i pokušavamo da isprovociramo želudac i da se ispovraćamo kraj kajaka hvatajući se za neko stablo drveta koje je ležalo pored nas.

Hrana iz konzerve je čest izvor botulizma, opasnog trovanja po život izazvano bakterijom Clostridium botulinum. Nikako ne mogu da pronađem mobilni telefon i pokušavam da otrčim do kamene kućice i zatražim pomoć od ekipe Čeha koja se u tom momentu ludo provodi na obali sa ogromnim naduvanim flamingosom kojeg žele da ubace u gliser.

Odjednom me noge ne slušaju, trčim levo-desno i odgurujem se od kamene kuće koja me kao magnet razvlači po svojim zidovima. Pokušavam da od veselog društva zatražim pomoć i objašnjavam im da smo se otrovali od paštete i da pozovu lekara što pre je moguće.

Umesto telefona, jedan momak i devojka mi pomažu da se vratim nazad i cela priča dobija drugi tok.

Objašnjavaju nam da je naša konzerva paštete sasvim ok a da su oni slatki kolačići dobrodošlice bili uzrok našem stanju i opasnim halucinacijama.

Mi neverujemo svojim ušima….. Oni su hteli da se mi dobro osećamo u njihovom društvu i bila im je čast!

Grabim kajake i vezujem ih na krovne nosače, osušene stvari guramo po gepeku i bežimo iz Kozije uvale dok je vidljivost makadamskog puta ulazila i izlazila kroz moje misli.

Zadnjeg dana u obilasku otoka Hvar prešli smo preko Karmanove linije na putu od Hvara do svemira i to sve u morskim kajacima samo zahvaljujući space cake zalogaju.

Za ovu avanturu koristili smo morske sit in kajake Ysak fabrike RTM iz Francuske.

To je ozbiljan expedicijski kajak konstruisan za more i talase i sa dužinom od 506 cm i širine 56 cm spada u ne tako stabilne ali veoma brze kajake.

Modele koje smo koristili je u Hi Lux verziji, sa 3 suve komore i to od 38 lit + 24 lit+ 49 lit ukupno 111 litara prostora za raznu opremu . Maksimalno opterećenje kajaka je 120 kg.