Teško da ćete i na jednom otoku pronaći tako razvedenu obalu kao što je na Cresu ali je jedan deo posebno zaslužio da istražim njene uvale i rtove.
Aleksandar Bzdušok | 09.06.2021.
Kada ste već stigli u Merag na Cresu trajektom sa ostrva Krka u pravcu Osora najlakše je pronaći smer do ove potpuno jedinstvene lokacije i mesta Punta Križa.
Ovu oblast ka naselju Punta Križa vodi uzan asfaltirani put iz mesta Osora. Sa obe strane nalaze se pastirske kolibe koje su većim delom nekada bile u funkciji oivičene visokim suhozidima koje čuvaju sećanja na nekada bogate pastirske aktivnosti.
Punta Križa je staro pastirsko mesto u kojem su se ukrštali pastirski putevi (Punta Križa – tačka ukrštanja ili križanja ) a danas mesto savršenog spokoja i potpuno nesvakidašnjih aktivnosti divljači koje su se potpuno odomaćile po ovom naselju.
Iako se ova oblast nalazi na otoku Cresu, administrativno pripada Malom Lošinju.
Base kamp je ovoga puta nadrealni kamp Baldarin koji je podeljen na tekstilni deo i za one koji žele potpunu slobodu predstavljanja bez odeće.
Šator postavljen na rubu kampa do same plaže Bokinić u potpunosti mi je omogućio odličnu perspektivu i slobodu samo moje plaže, doduše uz pokojeg prolaznog gosta. U junu i septembru mesecu možete imati najlepše trenutke letovanja u Hrvatskoj bez gužve i tenzije. Naravno juni mesec mi je draži jer je sve nekako još prirodno, meštani su još uvek strpljivi, odmorni i radoznali da pomognu za razliku od izgužvanih i preumornih lica u septembru mesecu.
Odlazak kajakom u zeleno i plavo je privilegija samo retkom broju ljudi koji žele da se utope i odlutaju u krajolik savršenog mira.
U toku noći, jeleni i ostala divljač se kreću po kampu i ne retko preturaju po stvarima tražeći specifičnu hranu.
Kada se iskrcate na željenu uvalu i na obalu prepuno morske trave znate da ćete imati najudobniji dušeg za sanjarenje. Ne želite da odete dalje. Ukoliko ste obalni morski sanjar teško ćete napraviti ozbiljnu kilometražu u kajaku.
Prilikom izležavanja po plažama obavezno obratite pažnju na krpelje koji su toliko brzi i efikasni da sam „ pazario“ 2 komada na sat. Preporuka svima u ovim područjima jeste sprej za takve vrste napasnika, bar se nadam da deluju na ove mediteranske.
Nekada je Cres bio zaista veliko ostrvo dok ga Rimljani nisu podelili kanalom Kavuada kod Osora da bi danas imali dva entiteta raznolikosti koji deli Lošinj od Cresa, glamping letovanja u luksuznim safari šatorima ili flert sa divljim svinjama i jelenima po divljim obalama i mangrovima. U oba koncepta je srž da uživate na svoj način bez stresa u neviđenoj prirodi.
Kanal je premošten početkom 20 veka i funkcioniše zatvaranjem mosta dva puta dnevno što je opšta atrakcija za turiste jer se most pomera u smeru istoka, plovila slobodno prolaze sa prvenstvom južne strane jer kroz kanal može proći po širini samo jedno plovilo. Opšti aplauz sa kopnene strane za one najspretnije a najbrže koji prolaze kroz kanal, dok za vreme vetrova neophodan je dodatni nautički oprez.
Na Cresu su postojala dva lovišta i to sa jedne strane Cresa u području Visokog Sisa u gustim hrastovim šumama Tramuntani a drugi u području Punta Križe. Nakon naseljavanja jelena lopatara sa Brijuna, divlje svinje sa Kočevja i muflona i nemarom poljoprivredne zadruge u održavanju ograde lovišta, nastao je metež, neplanski beg divljači van ograda i okupacija divljih životinja po celom otoku.
Poznavajući narav vojvođanskih divljih svinja iz atara Belog Blata tako i na ovakvim specifičnim oblastima nikako nije prijatno osetiti da nešto krokće i da se šunja okolo šatora. Divlja svinja je svaštojed i za vreme velikih nestašica hrane zna napadati i duge životinje a kako Crešani tvrde veliki broj janjadi nestane u vrtlogu i meandrima prolaza između šikara. Divlja svinja u potrazi za hranom zna čak da napadne i pojede svoje mlade.
Zvukovi koji dopiru iz dubine šuma i niskog rastinja koje podsećaju na teško prohodne mangrove su jezivi. Teško je prespavati u šatoru na Cresu na mestima koja nisu predviđena i pretvorena u kampove. Divljač se navikla na ljude, u određenim trenucima dolaze u selo i čekaju meštane kako bi ih nahranili i to sam radio i ja, nakon samo dva dana kako sam se navikao na takav performans. Stari hleb sam nabavljao u Osoru i na ključnim mestima čekao jelene i uživao u njihovoj opreznoj pitomosti.
Količina jelena lopatara je na Cresu velika, oni biljke i drveće jedu sve do korena. Nekoliko kamenih staza kroz šumu omogućuju vam da istražite i fotografski zabeležite spektakl slobodne divljači koje uživaju u slatkovodnim baricama i hladovini ispod hrastovog drveća. U nekoliko navrata sam primetio i belog albino jelena koji mi nikako nije prilazio, a moj savet je ukoliko sretnete divljač ponašajte se potpuno prirodno i bez straha skoro sam siguran da će vam prići ukoliko imate neku hranu za njih.
Prilikom prolaska kroz šumu naići ćete na gomilu kamenih suhozida, ograda takozvanih gromača pa prilikom njihovog prelaska obratite pažnju da vratite eventualno srušeni kamen, apeluju meštani.
Punta Križa je oblast za koju je potrebno imati dovoljno razumevanja i prirodnosti. Dok delimo slike sa drugim ljudima, postajemo sve usamljeniji a ova mesta su istinski za osamljene ljude okrenute sebi i beskonačnoj snazi prirode koja moćno kreira ovaj prostor.
Možda samo osobe koje osećaju dovoljno prirodnu ravnotežu u primeru dana i noći , sunca i kiše, hladnoće i paklene vrućine mogu uživati život Punta Križe i otoka Cresa.
Vreme će sigurno stati ukoliko uhvatite optimalni ritam i ravnotežu ovog ostrvskog mikro sveta.
0 Comments