Kajak sam smestio pored poluga zvanih „palanguni“ preko kojih se izvlače čamci i brodice na prezimljavanje i malo prošetao do male kafane da se raspitam oko same procedure ulaska u pećinu što mi je samo pomoglo da se dobro pripremim za rano ustajanje i pakleno noćno kajakarenje.
A. Bzdušok | 09.07.2017.
Otok Biševo je udaljen oko 1,5 sat veslanja od otoka Visa uz maksimalni oprez kada veslate oko 14h kada je Maestral u punoj snazi iz pravca severozapada i zapada i kada se najviše igra sa talasima brzine i do 30km /h.
Naziv Biševo proizilazi po verovanjima iz ilirskog imena Busius po svemu sudeći po nekom vlasniku otoka. To je brdoviti otok koji je površine 5,84m2 na potpuno otvorenom moru i to jugozapadno od otoka Visa. Ima samo 14 zvaničnih stanovnika a samo Modru pećinu poseti preko 100000 turista. Nisam stigao da obiđem unutrašnjost ostrva ali bih naveo naselja na otoku: Potok, Polje, Nevaja, Mezuporat i Salbunara.
Prvu pauzu sam napravio u uvalici Mezoporat u kojoj sam nakon dva dana veslanja konačno sreo nekog sličnog i to 4 sredovečna para iz Mađarske koji su kanuima već 5 dana obilazili Vis i Biševo a tu napravili pauzu za kupanje. Uvala Mezoporat je kraj same ponte na kojoj pristižu turistički brodići koji dovode turiste u Modru špilju ili Plavu pećinu (Blue Grotto).
Kajak sam smestio pored poluga zvanih „palanguni“ preko kojih se izvlače čamci i brodice na prezimljavanje i malo prošetao do male kafane da se raspitam oko same procedure ulaska u pećinu što mi je samo pomoglo da se dobro pripremim za rano ustajanje i pakleno noćno kajakarenje.
Nastavak obilaska ovog bisernog ostrva je bio ka severozapadu ostrva i obilazak prelepe peščane uvalice – plaže Salbunara.
Biševo je otok koji obiluje autohtonim biljnim i životinjskim svetom zbog svoje izolovanosti. U ovoj maloj uvalici sam prespavao večnost i doživeo jedno putovanje kroz život, ali obrnutim redom, kroz dubok san, zrelu starost, godine kojim sada pripadam i ranu mladost zaključno sa mojim rođenjem.
Posle kilometara mora koje sam u kajaku preveslao, voda je lekovito delovala na celo telo.
Oko mene su rasle agave visoke i po nekoliko metara i koje su specifične i po tome što se za njeno cvetanje čeka po nekoliko desetina godina a kada dođe dan da procveta u svom najraskošnijem izdanju ona umire ostavljajući potomstvo iz kojeg ponovo bukne život.
Sledeća uvala je već bila Porat koja je velika javna plaža i na kojoj sam odlučio i da prenoćim u šatoru. Sačekao sam noć, povukao se uz sam kraj plaže i podigao šator. Od komaraca nije moglo napolju da se živi zbog same guste vegetacije. Ostatak noći proveo u obavljanju lične higijene, večeri iz suve vreće, uživao u društvenoj distanci i ugodnom spavanju na peščanoj podlozi.
Plaža Porat je okrenuta prema zapadu i ušuškana od jakih vetrova i pored same plaže nalazi se mali bar sa ribljim restoranom. The Irish Times je ovu plažu u svojoj reportaži objavljenoj 2011. godine predstavio plažu Porat među 7 najlepših svetskih plaža.
Od obilne rose koja je padala tokom noći odeća koja mi je ostala da se suši je bila potpuno mokra. Oblačim se i u 4 ujutru po samom mraku krećem u obilazak Modre pećine, koja se nalazi na istočnoj strani u uvali Balun a po informacijama koje sam prikupio jedino verovatno da uđem sa kajakom u ovu svetski poznatu pećinu je da poranim pre 6h što se i ostvarilo.
Svetlosno zagađenje je minimalno pa su zvezde toliko sjajne i uočljive da mi je veslanje uz bonacu bilo pravo uživanje .
Ulazak u pećinu je zaista dovoljno širok da može da prođe manji čamac, a jedinstveno je to što retko ko tamo ulazi sa svojim plovilom pa je za mene ovo bila prava privilegija.
Pećina je dugačka oko 24 metara ima dva ulaza, jedan manji koji je proširen još u 19 veku i kroz koji sam prošao kajakom od 5 metara a drugi prolaz je podvodni sa južne strane koji je mnogo širi i kroz koju se može preroniti na drugu stranu i kroz koju ulazi svetlost, odbija se od dna pećine.
Prošlo je dva sata od ulaska u pećinu i uživanja u mističnim prvim zracima sunca i modrom plavetnilu koja se širila po pećini i srebrnim obrisima predmeta koji su bili u vodi.
Na vreme sam odlučio da izađem iz nje i umalo se nisam susreo sa malim turističkim čamcem na vesla kojeg predvodi agencija a koje sam svakako i hteo da izbegnem.
Još jedna pećina za to jutro, poznata Medvidina pećina ili Medveđa pećina koja se nalazi na južnom vrhu otoka u uvali Trešjavac koji je uglavnom sastavljen od krečnjaka pa obiluje brojnim otvorima i manjim pećinama.
Ulaz u pećinu je uočljiv i visine je preko 20 metara i neophodna je čeona lampa.
Dužine Medveđe pećine je oko 160 metara i širine 14 metara i ime je dobila po sredozemnoj medvedici.
Na samom početku je velika dvorana koja se pri kraju sužava da je praktično nemoguće okrenuti kajak.
Na samom kraju se nalazi šljunkovita plaža i sa nje je jedino moguće da se vratite veslajući unazad.
Zvukovi koji se usled žuljanja talasa stvaraju unutar pećine najviše podsećaju na medveda kako reži. Uobičajeno je kada ste sami na ovakvim mestima da se dešavaju paranormalne situacije pa sam od akumuliranog umora i višednevnog izlaganja sunca nesmotreno udario glavom u stenu pa mi je sa glave spala čeona lampa. Za izlaz iz pećine koristio sam blic od fotoaparata.
Po nekim predanjima nekada davno sredozemna medvedica je na tom mestu krila svoje mladunce, hranila ih oko 2 meseca dok se ne osamostale. Danas u ovom potezu više nema ni jedne ovakve životinje za koju su ribari smatrali da je velika štetočina jer je cepala ribarske mreže i bila veoma proždrljiva (dnevno može da pojede i do 20 kg ribe ) i uglavnom se nalazila na mestima sa puno hrane udaljena od ljudi.
Na Biševu postoji 10 pećina i to pokazuje koliko je ova destinacija za veslanje kajaka savršena. Uz sve to spavanje na pustim plažama nemojte da vas brine jer nema otrovnih životinja ni insekata.
Biševo je pravi netaknuti dragulj prirode. To je čudestan svet koji pluta morem sa svojom posadom iako zapravo ne ide nigde.
Ostrvo Biševo mi je udahnulo i probudilo vibracije poezije obojene u azurne nijanse.
0 Comments