Čarolija u bojama ispod istorijskog Trypitija. Najznačajnije arhitektonske građevine na Milosu su prepoznatljive u svetu kao “syrmata” ribarske kućice koje su urezane u stene. Prizemlje je služilo za prezimljavanje drvenih ribarskih čamaca kako bi se zaštitili tokom loših vremenskih period na ostrvu.

A. Bzdušok | 26.08.2018.

Ostrvo Milos se nalazi na 160 km od Atine, 115 km do ostrva Krita i 70 km do Santorinija. U jasnom danu bez oblačnosti sa vrha planine Profitis Ilias-a  moze se videti kompletan  arhipelag  Cyclada i planine Krita i Poloponeza.

Ostrvo se prostire u smeru istok-zapad oko 20 km i 10 km u smeru sever-jug čineći prirodnu luku deleći ostrvo na dva dela.

Uvala na mapama izgleda kao velika usta koja guta sve pred sobom sa dve strane kao čeljusti a ponajviše podseća na potkovicu.

Obala je dugačka oko 130 km sa preko 70 plaža. Nekako sam iz svog ličnog iskustva prihvatio i da je pre polaska na vožnju kajaka neophodna provera vremenskih uslova i smer i jačina vetra. Na otoku Milos je za vreme desetodnevnog letovanja duvao vetar svaki dan ali različitog smera i intenziteta.

Veći deo turista dolazi avionom preko Santorinija ili trajektom direktno iz Pireja i iznajmljuju automobile iz mnoštvo rent a car agencija.

Idealno polazište za obilazak zapadnog i severnog dela ostrva je svakako uređena Lagado plaza u Adamasu. Vožnja kajakom na toplom moru ne zahteva puno opreme u kajaku ali je špricdeka izuzetno poželjan deo opreme ukoliko imate sea kayak.

Nakon svetionika Adamas nailazim na skupinu kućica na samoj obali, mesto ze zove Skinopi gde se poviše u brdu nalaze unikatne kućice Skinopi lodge u nesvakidašnjem jedinstvenom brdskom krajoliku.

Pogled sa kajaka u duboko Egejsko more je neprocenjivo i sa puno strahopoštovanja. Stene se nižu jedna za drugom sa različitim manjim i većim otvorima kao i mnogobrojnim pećinama.

Vetar se igra sa mojim kajakom željnim istraživanja. Kapiramo jedno drugog dok se probijamo i do fotogeničnog mestašca Klima.

Upirem samom sebi prst u pravcu od sreće ka ovom jedinstvenom mestašcetu.

Čarolija u bojama ispod istorijskog Trypitija. Najznačajnije arhitektonske građevine na Milosu su prepoznatljive u svetu kao “syrmata” ribarske kućice koje su urezane u stene.

Prizemlje je služilo za prezimljavanje drvenih ribarskih čamaca kako bi se zaštitili tokom loših vremenskih perioda na ostrvu.

Tim kućicama, ribarima je mnogo olakšan servis čamaca i njegov transport u zimovnik je sveden na minimalne napore. Iznad garaže za čamce, nalaze se male garsonjere, čiji su prozori i vrata živopisno obojene a koje su služile kao letnjikovci za ribara i njegovu porodicu.

Zanimljivo je što se boja vrata od garaže slagalo sa bojem ribarskog čamca, što je verovatno uslovilo kad pretekne farbe kod zaštite čamca sa njom se farbala i drvenarija.  

 Mesto u kojem želite živeti svoj život na prvi pogled.Parkiram kajak preko morske trave I obilazim mesto I prodavnice suvenira. Veoma zanimljivo mesto za silazak sa utabanih staza koje viđamo na putovanjima. Idilične  “syrmate” je moguće iznajmiti a sadrže sve potrebno za jedan luksuzan komfor na moru sa jednim od najlepših pogleda na zalazak sunca.

Još nekoliko malih mestašca sa par syrmate kućica na plaži Areti koji deluju tako idilično uz maslinjake, lavande I majčine dušice.

Jedinstveni prirodni krajolik vulkanskih stena oblikovale su  sa talasima razne figure koje su se nizale pored obale. Jedna od zanimljivih skupina stenovitih oblika blizu plaže Plathiena je i Arkoudes i zavisno vašoj mašti možete videte ogromnog zeca od 20 metara visine, ali kada se približite steni iz drugog ugla ista prirodna skulptura podseća na razjarenog medveda.

Na ostrvu Milos zaista ćete pronaći plažu iz svojih snova i uživati nakon dugog putovanja trajektom od više od 4 sata sa tranzicijom.

Još jedna mirna ribarska luka sa šarenim  “syrmate”  garažama koje okružuju uvalu Mandrakia.

Jedno od najlepših naselja na obali koja odiše pravim ribarskim životom i šarmom. Crkva Zoodohos Pigi  na brdu iznad Mandrakije svedok je ove minimalističke raskoši.

Ova originalna skrovišta na liniji mora okružena istorijom i krajolikošću daje jedinsvenu mogućnost za istraživanje. Odstupanje od životnih navika na Cycladski način. Osvetljene i oslikane siromaštvom koje reflektuju kulturu Kiklada.

Pored lunarnog Sarakinika, plaže neverovatne prirodne raznolikosti, istočno ka Pollonji na samo nekoliko metara  uz samu obalu može se videti kako iz vode izranjaju dva dela broda koji se tu razbio o stenje. Ova sadašnja ronilačka turistička atrakcija  izgrađena je 1966 i menjala je nekoliko naziva ali je jedan i vidljiv na samo trupu broda Dubai Star.

 Zadnji naziv broda je bio Sicily. Dostupnost ovog broda za ronjenje i snorkeling je izuzetna, ali se zbog prisutnosti velikog broja turista preporučuje se zaron u jutarnjim satima dok još nema puno brodova i turista.

Brod se nasukao 2003 godine na stene i oluja ga je prepolovila na dva vidljiva dela. Meštani su odlučili da brod ipak ostane na tom mestu kao jedna od neobičnih i zanimljivih ronilačkih destinacija.

Zbog otvorenosti i pojave ozbiljnih talasa nisam iskušao ronjenje po olupini iako mi je u kajaku uvek sva oprema za ronjenje na dah računajući i tegove sa neoprenskim odelom.

Apsolutno zapanjujući dragulj na samo 2 km od Milosa je zapravo Glaronissia, vulkanski fenomen koji se izvojeno u vidu tri ostrva i nalaze na severoistočnoj strani ostrva. Takva lepota andezitnih stubova od bazalta i riolita se može sresti samo jos na Tasmaniji.

Prosto sam zatečen takvoj originalnoj lepoti i surovosti ovog „ostrva galebova“ kako Glaronissiu još i nazivaju. Nizovi kamenih cevi poistovećuju na orgulje a kamene pečurke svih oblika koje su nikle pre million godina ovo mesto čini posebnim.

Papafragas pećine i uvala je posebna za sve koji žele da istražuju niz otvora izdubljenih u vulkanskoj steni. Sa vrha stene je impozantan pogled na okomitu liticu kroz koju se sa mora može ući na usku peščanu plažicu.

Prirodna uvala sa crkvicom sveti Sostis odiše svim dobrim vibracijama koje možete uneti u sebe na ovakvim putovanjima.

Nakon raznolike avanture sa severne strane otoka Milos usledio je i obilazak istočne strane koja je bila čista suprotnost. Raznolikost psihodeličnih crvenih boja stena sa šljunkom koji podseća na raznobojne staklene klikere daje karakteristike plaža Voudija i Kastanasa.

Plaža Paliorema pruža pravu istorijsku istraživačku vrednost na putovanju. Nekada su na tom mestu bili aktivni rudnici sumpora u kojem su radili veliki broj stanovnika Milosa. Živi muzej ljudske patnje kroz istoriju i napuštenih zgrada kraj same obale bez bilo kakvih turističkih sadržaja misleći na restorane i kafiće. Potpuna samoća napuštenog rudarskog grada zvanog Thiorihio.

Isti slučaj i sa fantastičnim mestom i divljom plažom Thiorichia prepunoj rudarske aktivnosti početkom 20 veka.

Agia Kiriaki je urbana plaza sa koje možete razviti plan obilaska južne strane otoka Milos. Izrazita vulkanska aktivnost može se osetiti plivanjem u blizini ove plaže sa varijabilnom toplo-svežijom vodom iz podvodnih izvora a miris sumpora nije toliko izrazit koliko se vide mali mehurići koji izlaze sa dna obale.

Juzna strana je priča za sebe i najlepše kupanje možete ostvariti ako imate informaciju kada treba biti sa južne ili severne strane potkovice Milosa.

Sa južne strane bih samo spomenuo peščanu plažu Firiplaka, zatim specifičnu plazu Tsigrado na koju se silazi sa stene drvenim merdevinama naravno ako ne dolazite morskim putem.

Na jugozapadnom vrhu otoka nalazi se poznata uvala Kleftiko ili jazbina razbojnika.

To mesto je nekada bilo skrovište gusara sa nizom složenih pećinskih sistema i kristalno čistom vodom sa peščanim dnom. Na to spektakularno mesto takozvano “morski Meteori” može se stići samo morskim putem i nikada nećete biti usamljeni jer je to najpopularnije stajalište za sve turiste koje posete ostrvo Milos.

Obala Milosa ima oko 160 pećina različitih dužina i od nekih sa velikim ulazom do onih koji zahtevaju provlačenjenje između stena i korišćenje čeone lampe.

Kajak avanturu sam završio na jugozapadnoj strani. Izrazito jaki vetrovi i promene vremena krajem avgusta nisu mi dali da potpuno obiđem zapadnu stranu i za mene manje interesantnu unutrašnju stranu “zlatne” potkovice.

Za taj poduhvat moraću sačekati neku drugu priliku.

Ovo ostrvo me je svojom raznolikošću osvojilo i ispunilo emocijama.

Za ovu avanturu odabrao sam kajak RTM kajak Verso koji poseduje dva nepropusna prostora sa prednje i zadnje strane kajaka koji je izrađen od troslojnog sendvič polietilena.

Dužina kajaka je 400 cm

Širina kajaka je 64 cm

Težina praznog kajaka je 23 kg a nosivost je do 150 kg.