Sa činjenicom da insekt Tiski cvet živi u glinenom rečnom mulju čitave tri godine i da samo u toku par dana izlazi iz vode i leti iznad površine reke da u svom ljubavnom letu produži svoju vrstu, mogućnost se svodi da budem strpljiv i sačekam taj trenutak pa makar to bilo i pecanje od nekoliko dana.

Aleksandar Bzdušok 26.06.2022

Potpuno drugačije značenje, cvet tise (Palingenia longicauda) nije biljka, već kratkotrajna vrsta krilatog insekta. Kada cvet tise završi svoj trogodišnji život larve u rečnom glinenom sedimentu, razvija se kao odrasla jedinka duga oko 8-12 cm i sa rasponom krila oko 6 cm. Ona predstavlja živi fosil kada bi gledali njihovu evoluciju.

Larve pretežno još žive u erodirajućem rubu reke Tise i gotovo je nestala u većim delovima reka u Evropi.                                                                                                         

Avantura je započela za vikend kada se ujedno i pripremala manifestacija “ Cvetanje tise“ u Novom Bečeju nedaleko od Zrenjanina.

 U samoj marini Gradište, na Tiskom keju mesto za parking sam pronašao odmah iako je bio udarni dan ove manifestacije, i pripremio opremu za kajak. Kako sam spustio kajak sa nosača na kolima, ugledao sam potpuno crni oblak koji se uz ozbiljnije pojačanje kretao ka Bečeju i marini. Konji sa fijakerima su se uznemirili i razbežali sve sa fijakeristima, ringišpil se za minut zapakovao, roba sa štandova se pokupila za sekund i gotovo da sam ostao sam u marini sa zaglušujućom muzikom sa autodroma i fijukom vetra.

Kajak sam privezao sajlom na obali zatalasane Tise i ušao u kola pre nego što su krenuli gromovi da cepaju nebo. Nakon sat vremena, od celog nevremena ostala je samo kišica koja mi nija smetala da se vratim do kajaka i da konačno zaveslam po blago zakomešanoj reci.

Nigde nikoga. Pa zar će se „cvetanje tise“ baš desiti večeras kada baš nema nikakvih posetioca. Potpuno uveren da nema ništa od svega, oprezno veslam do brane na Tisi i nazad do Rečnog ostrva.

Oko 19 30 h osluškujem prirodu i ponovo jača kiša. Sakrivam se ispod nadstrešnice jedne vikendice gde pokušavam da saberem utiske i da se pomirim sa tim da od današnjeg dana nema ništa.

Krećem nazad odmah nakon drugog naleta nevremena, i pokušavam da uživam u zalasku sunca. Tek tek poneki insekt mi privuče pažnju u daljini ali kako se primaknem insekti nestaju ka obali i to može samo biti neki predznak, neko šaputanje i let glasnogovornika i izviđača za nešto što uskoro sledi kao neki ritual.

Sa činjenicom da insekt Tiski cvet živi u glinenom rečnom mulju čitave tri godine i da samo u toku par dana izlazi iz vode i leti iznad površine reke da u svom ljubavnom letu produži svoju vrstu, mogućnost se svodi da budem strpljiv i sačekam taj trenutak pa makar to bilo i pecanje od nekoliko dana.

Pakovanje i polazak nazad. Ostavljam broj telefona jednom čoveku na čamcu uz molbu da mi se javi ukoliko sutra bude nekakvih dešavanja. Nadolazeća nedelja mi je bila prebukirana obavezama a ovaj neuspeli izlet je ličilo na predizvlačenje Tiskog cveta. 

Sreda, četiri dana nakon moje zadnje posete i neuspešne akcije „cvetanja Tise“, zvoni mi telefon dok sam prolazio kroz nadolazeću popodnevnu gužvu u Beogradu. Dobijam informaciju da su se prvi insekti pojavili i da će večeras biti moguća akcija cvetanja.

Odlazim po kajak, trpam neophodne stvari u suvi bunker na kajaku i ponovo putujem za Novi Bečej. Ovog puta naoštren na mogući susret sa ovom vrstom fenomena.

Ovaj prirodni fenomen je usko povezan i sa kvalitetom i čistoćom reke, a zagađenje u potpunosti uništava ovog insekta kojeg više na tom području više nema.

Mesto razvoja ovog insekta je glinoviti supstrat na strmijim obalama priobalnog korita. Takođe nastanjuju se u područjima gde reka postiže malo veću brzinu kako na tim mestima ne bi nanosila taloge mulja i sprečio oksigenizaciju. Larve u analizama tla nalaze se na dubini od jednog do par metara reke uronjene u glineni zid korita reke na oko 20-30 cm sa rupicama koje imaju ulaz i izlaz koje kopaju svojim lopaticama.

U Novi Bečej stižem skoro pred sam zalazak sunca i odmah uskačem u kajak, pozdravljam sada već poznanika koji mi je javio da je danas termin za ovu svadbenu manifestaciju tiskih insekata.

Na samo 20 zaveslaja uviđam prve primerke insekata i prepoznajem razlike muških primeraka u odnosu na ženske.

Dva para krila muških insekata su svetlo smeđe boje a kod ženki je sivkasta i one su krupnije. Dugački repovi omogućuju balans i lakši let muških primeraka dok ženke imaju kraći rep i brže lete.

Zanimljivo je da se nakon Rečnog ostrva na Bačkoj strani pojavio veći roj insekata, daleko se više inteziviralo rojenje pa su mi insekti upadali u kajak i po kajaku, mrsili se i lepili po kosi.

Miris slatkog feromona je svuda oko mene.

U vreme kada se odrasle jedinke mužjaka okupljaju oko ženke, stvaraju na površini vode oblik koji jako podseća na cvet.

Muški primerci se ne hrane iznad površine već svoje crevne kanale pumpaju vazduhom kako bi sebi olakšali let i nakon par sati seksualnog zadovoljstva umiru.

Ženski primerci nakon oplodnje preleću i lete nekoliko kilometara uz reku i tamo na najpovoljnijem mestu ispuštaju svoja oplođena jajašca u obliku sočiva koja pronalaze svoje mesto na dnu reke gde će se razvijati narednih godina, i nakon tog iznemolog preleta takođe umiru kao i njihovi mužjaci.

Broj jajašca koja prenose ženke je blizu 8000 komada i koja se zakopavaju u dno reke gde se hrane otpadnim organskim materijama.

Emocionalno zadovoljstvo. Kratak i strastveni život. Uzletanje, bračni ples, parenje, polaganje jaja, umiranje. Sve traje toliko brzo, svega par sati.

Insekti lete nasumično, fokusiraju se na ovaj čarobni i haotični ples dok su za druge veoma ukusan delikates računajući tu na ribe, ptice i žabe u prikrajku koje se slade u tim trenucima histerije.

Zanimljivo je da mnogo činioca utiču na termin izlazaka tiskog cveta iz mulja reke. Neki od njih su temperatura vode i vazduha kao i odsustvo vetra  atermen je približno sredina juna što se poklopilo sa mojom avanturom. Može trajati i nekoliko dana sa manjim ili većim intenzitetom.

Dok veslam oko mene je mnoštvo nepomičnih insekata koji podsećaju na pobacane cvetne tepihe.

Nepomični ili uz blage poslednje trzaje ogledaju se po mirnoj površini vode reke Tise koja je njihova grobnica.

Ovaj svadbeni cirkus ima i ekološku ulogu i jedan prirodni lanac ishrane koji donosi korist lokalnim ekosistemima.

Pokušavam da razasute insekte pokupim iz kajaka gde mi se uporno penju po nogama i golicaju me do ludila. Fotografišem ih i snimam po neki detalj. U daljini se loži roštilj i beli dim polako prekriva obalu i projektovanu senku drveća na levoj obali.

Mnogo sam puta uložio svoje slobodno vreme kako bi bio na reci i veslao. Poznajem je i po mirisu jer se nikada ne štedim a emocije su stvari koje telo pamti. Ekološki gledano, reka se menja i ovi trenuci će za koju godinu biti retki, čak i u svetu.

Radujem se što se ovo dešava u mom okruženju, gde danas nema puno prostora za beg i povezivanje sa netaknutom prirodom.