Na samo 45 minuta kolima, par kilometara nakon Fruške Gore i nekoliko kilometara od hrvatske granice nalazi se osamljeni Neštin, mesto sa čijeg vidikovaca možete uživati u predivnoj igri Dunava.
A. Bzdušok | 08.08.2021.
Namera mi je da obiđem adice i rukavce koje pravi Dunav prilikom njegovog račvanja i avanture van njegovog korita.
U samom Neštinu putem prolazim pored pravoslavnog hrama Svetih vračeva Kozme i Damjana i nastavljam ka obali rukavca gde mi je namera da spustim kajak.
Izviđam pravu lokaciju za to ali vrlo brzo odustajem, kada sam shvatio da su me napali krvožedni komarci u takvom broju da prosto nisam mogao da se odbranim ili da ih ignorišem. Vratio sam se nazad do jedine dobro snadbevene prodavnice i kupim sredstvo protiv komaraca. Ta odluka me je kasnija spasila i produžila uživanje za koju sam se pripremio.
Prvi deo rukavca je miran sa površinom kao ogledalo, i u kojem su se ogledala stabla vrbe i topole. Dunavska voda prolazi kroz rukavac i na veći deo mesta nije dublji od 50 cm a negde tek toliko da može da se provuče samo kajak. Mnoštvo malih rukavaca seku gusto zarasla živopisna ostrvca.
Ade su rečna ostrvca koja se za vreme visokih vodostaja ne vide ali izranjaju kada se voda povuče i pojavljuju se kao peščani sprudovi. Danas je Dunav dosta visok pa se i veći deo manjih ostrvaca i sprudova krio ispod površine vode.
Izmešu Bačke Palanke i Neština nalaze se nekoliko ostrvceta. Izmešu ostalih tu je ostrvo neobičnog imena – Govneš, Zeleni sprud, Velika ada i Neštinska ada koja mi je današnji cilj.
Na ostvima su pretežno napravljene sojenice na betonskim stubovima, kako bi se odupreli Dunavu kada pređe crvenu liniju i u njihovim blagodetima uživaju ljubitelji reke i pecanja.
Ka Susečkom rukavcu prema otvorenom Dunavu, formiraju se peščani sprudovi a na jednom mestu u potpuno divljem izdanju, Dunav se poigravao sa mojim kajakom toliko besno i razjareno, da sam imao osećaj da više nemam kontrolu nad plovilom.
Kod takozvanog čuvenog kamena „ Livadica“ i dunavskim „ustima“ kamen me je sažvakanog ispljunuo u sledeći kanal koji je prolazio pored niza vrlo pristojnih vikend kućica. Celim tokom pratila su me srušena stabla i svremena na vreme Dunav se u vidu vrtloga besno širio ka obali i upozoravao da je u tom delu ili dno jako duboko ili je isuviše plitko.
Sa ukupno 588 km koliki je Dunavski tok kroz Srbiju prošao sam mnogobrojnim kanalima i rukavcima i ne mogu ga porediti sa morskim kajakaštvom. Dobro poznajem miris tresišta dok veslam ili koračam kroz mrtvaje i vodene tokove.
U nozdrvima godinama žvaćem raspadnutu prirodu i veslam kroz neobični zadah tepiha mrvih biljaka. Čudno je zavlačiti se tamo po šumskim močvarama gde se sve raspada i miriše na smrt.
Dunav u svojim talasima nosi posebnu esenciju koju nisam pronašao na drugim rekama.
Uzvodno veslanje po glavnom koritu Dunava je manje zanimljivo nego istraživanje manjih tokova i rukavaca. Zahvaljujući visokom vodostaju danas sam uspeo da se zavlačim i po šumovitim livadama i osluškivao ptice.
Malo zamršen način da stignete do Bačke Palanke kroz dupli prolazak hrvatsko-srpske granice dosta komplikuje i usporava razvoj ovog kraja u trgovinskom pogledu. Procedure su dosta razdvojile ove regione i učinile ga zapećkom a meštani dobro razumeju pronalaženja što jednostavnijeg načina funkcionisanja.
Obilazak švapske crkve u Banoštora . Ovu Rimokatoličku crkvu Sv. Rudolfa je izgradio grof Rudolf Kotek iz Futoga 1913 g i do njenih ruševina je lako prići sa glavnog puta.
Povratak preko Fruške gore ka Novom Sadu dodatno svakom putovanju da još jednu prijatnu završnicu.
Veoma cenim usporeniji ritam vojvođanskih naselja i životnim oduškom koji ona pruža kao utočište prebrzog gradskog života u suludoj jurnjavi za egzistencijom. Neštinu možda treba samo malo da se oživi ali da sačuva svoj duh nečega drugačijeg.
0 Comments