Mistični otok Mljet je teško opisati rečima dok su usta prepuna maslina sa gorkim košticama.
Aleksandar Bzdušok | 24.08.2021
Životno važne stvari su često bile usmerene na uspeh a nekada i na neke teško dostupne prioritete. Vrlo često zbog tako visokih ciljeva, ostajao sam zakovan u planovima koji su bili pripremani za višegodišnji period. To me je naučilo da odluke pravim brzo i to na dnevnom nivou, a sada to koristim i u slučaju priprema za avanturu u prirodi jer sam u ograničenom vremenu zainteresovan da iskoristim naredni dan na najbolji mogući način. Izleti sa kajakom po otvorenom moru zahtevaju kompromis a praćenje prognoze je od strateških zadataka.
Takav balans se i desio narednog dana.
Nakon savršene noći u apartmanu Stermaši u Saplunari uprkos kasnije popodnevnoj dobroj prognozi odlučili smo da kišovit početak dana provedemo u atmosferi Nacionalnog parka.
Područje Mljeta je ujedno i jedan od 8 nacionalnih parkova a najstariji je na Mediteranu. Prostire se na severozapadnom delu otoka a uprava NP je proglašena još od 1960 g a okolni morski pojas sa priobaljem pripao je Nacionalnom parku od 1997g .
Ostrvo Mljet gaji neobičan mir i spokojstvo kojeg nije promenio masovni turizam u primeru ne taleko dalekog Dubrovnika. Pored jedinog hotela koji se nalazi u Pomeni, najveći deo turista su smešteni u apartmanskim smeštajima ali i u 3 jedinstvena auto kampa u Kozaricama, Ropi i Babinom polju, koji se ne nalaze kraj mora ali ipak nedaleko od obale u okruženju za prave ljubitelje prirode.
Parking u samom Nacionalnom parku je besplatan a ulaznica je 150 kuna po osobi uključujući dodatni sadržaj za koji mi nismo posebno zainteresovani ( vožnja električnim brodom ).
Brz manevar u samom ispakivanju kajaka sa nosača i odabiru stvari za dnevnu avanturu prošao je potpuno rutinski i nenametljivo. Već smo bili u Velikom jezeru a kao magnet nas je privuklo ostrvo Sveta Marija koja se nalazi na sred jezera na severozapadnom delu Nacionalnog parka. Na ostrvu se nalazi benediktinski samostan sa crkvom sv. Marije izrađen u periodu od 1177. do 1198. godine. Sama građevina je posebno zanimljiva jer poseduje odbrambenu kulu i renesansni vrt a sa crkvom čini ovaj sklop kao kulturološki i istorijski artefakt. Šetnja ka vrhu otoka stazicom sa kamenim klupama, koju obrastaju maslinjaci između mnogih objekata koji imaju smisao kada se uzme u obzir usklađivanje sa prirodom.
Veslanje po kiši uvek donosi radost, kajaci klize kao po ulju a mi se fokusiramo na grmljavinu i mogućnost da nas udari grom preko aluminijumskog vesla.
Mokri smo, bez majica, pevamo pošteđeni svih svetskih patnji i briga.
Malo jezero koje se nalazi severozapadnom delu Velikog jezera povezano je uzanim i dugim kanalom kroz koji zavisno o plimi i oseci protiče voda uz brza strujanja.
Pravimo ugođaj sa „whitewater“ deonicom dužine 30 metara i sa kajakom po nekoliko puta svako ponaosob prolazi uz zadovoljstvo i nagradu što smo živi a tako ludi.
Ovo adrenalinsko mesto se zove Mali most i jedno je od omiljenih kupališta jer je voda mnogo toplija u odnosu na ostala mesta na Mljetu. Voda u Malom jezeru se slabije izmenjuje osveženom morskom vodom pa je čini savršenim rezervatom plemenitih periski ( Pinna nobilis ), endemom Sredozemnog mora i najvećom školjkom na Jadranu. Zakonom zaštićena od izlova i trgovine, periska se može i zapaziti kroz prizmu površine bistrog jezera zakopanoj šiljatim delom u peščani sediment.
Na suprotnom kraju Velikog jezera, nakon brze neverine koja je protutnjala preko nas i šume alepskog bora, odlučujemo da se otisnemo na otvoreno more koje deli na prvi pogled iz kajaka slabije uočljiv kanal i mesto Soline.
U samom kanalu pre samog proširenja nalazi se Veliki most koji je u istoriji i poznat kao most koji je JNA srušio 1958 g kako bi Tito ličnim brodom uplovio do samostana na otočiću Sv. Marija. Sada je to novi pešački most izgrađen 2016 g i koji je konačno spojio kružno šetalište u samom Nacionalnom parku dužine od 11 km i omogućio meštanima da imaju lakšu komunikaciju sa ostatkom delova jezera.
Soline je zaseok ispod samog brda Montokuca kraj same obale a poznato po mestu gde su benediktanci ispunjavali prirodne bazene sa morskom vodom i isušivali ih i time sakupljali so.
Šume sredozemnih borova i zelenila menjamo za kamenito rajsko ostrvo Utrnji Škoj. Izležavanje na ravnim pločama ovog slikovitog ostrva i pogledi u daljinu ka Solinskim vratima daje osećaj pobede i slobode.
Nastavak umesto u velikoj uvali Blace sledi u skrivenoj uvali Gonoturskoj ispod Solinske glavice koja nam je natkrivena borovom šumom dala posebno uživanje u kristalno čistoj vodi. Smeće od plastičnih flaša nije nadjačala i pokvarila duboko plavetnilo, cvrkut ptica i savršeni mir ufilovan svakom od nas svojoj samoći.
Pristanište u Nacionalnom parku Mljet nas je sažvakane i ispijene od sunca i soli ispratio sa obostranim zadovoljstvom.
Za kraj savršenog dana koristimo da se uspenjemo na brdašce Montokuc kako bi ispunili oči pogledima ka Lastovu, Korčuli i Visu i sačekali neponovljiv zalazak sunca sa drvene kućice na samom vrhu.
Pod budnim okom dežurnog protivpožarnog u samoj kućici hvatamo poslednje zrake sunca.
Mrak koji je brzo natkrio nepregledne borove šume ispod nas mnogima sugeriše na kraj dana, kraj avanture, kraj životnog ciklusa. Sumrak zavezuje naš ispunjeni dan predstavljajući se i na početku i na kraju. On je samo mekani raspršujući sjaj sive boje, obećanje dana i noći da moraju biti zajedno.
Mistični otok Mljet je teško opisati rečima dok su usta prepuna maslina sa gorkim košticama.
0 Comments