Buđenje u bungalovu Zoka-Petra oko 5 izjura obezbedio mi je cvrkut i pesma crnog kosa, koji me je rasanio uz žubor vode sa improvizovanog korita gde se hladilo pivo i limenke sokova vodom sprovedenom cevima iz potoka.
Aleksandar Bzdušok 27.april 2022
Nedaleko od mesta Zlot blizu grada Bora nalazi se najdublji i najduži kanjon u istočnoj Srbiji. Lazarev kanjon je svojim nepristupačnim delovima, prirodnim kamenim mostovima u dužini od približno 10 km presečen Zlotskom rekom.
Zlotska reka izvire na istočnim stranama Velikog krša na Kučajskim planinama prvo sa imenom Rogožina a kasnije krči svoj put kroz krečnjačke stene Kučaja stvarajući klisuru odakle je i poznata pod nazivom Beljevina. Lazareva reka nastaje iz vrela kod same Lazareve pećine odnosno Zlotskog vrela spaja se sa pritokom Beljavinom gradeći ozbiljniji tok pod nazivom Zlotska reka. Ona protiče kroz mesto Zlot savršeno čista zbog izostanka industrijskih zagađivača i stanište je rečne pastrmke.
Veliki broj pećina koje nisu u potpunosti istražene, daju ovim predelima posebnu enigmu i popularnost u istraživačkim i prirodnjačkim krugovima.
Predeo Kovej koji sam posetio je potpuno odvojen od planine Malinik, u vidu planinskog platoa sa pitomim travnatim igralištem. Preko njega se može nastaviti ka glavnom grebenu ili ka prašumi Polome, staništu stoletnih stabala maliničke bukve.
Već je noć pala kada sam za Uskrs stigao do imanja Zorana i Sladjane Mustecić koji su me poslužili bogatom vlaškom večerom. Noć sam proveo potpuno sam u bungalovu koji se nalazi kraj najlepših vidikovaca na Lazarev kanjon. Put do samog imanja gotovo da je teško savladati sa nižim automobilom, zbog veoma loših deonica sa visokom stenovitom podlogom kao i rupama koje ova preduzimljiva porodica krpi nakon svih vremenskih neprilika i duge zime kada je prohodnost gotovo nemoguća.
Buđenje u bungalovu Zoka-Petra oko 5 izjura obezbedio mi je cvrkut i pesma crnog kosa, koji me je rasanio uz žubor vode sa improvizovanog korita gde se hladilo pivo i limenke sokova vodom sprovedenom cevima iz potoka. Pomalo ošamućen i osamljen, sedam na drveni panj i uživam u trenutku koji liči na neku scenu iz raja na 740 m.n.v.
Nedaleko od bungalova, divokoze uporno i posvećeno kopaju nešto u zemlji. Odsustvo mobilnog signala i struje da napunim telefon za razliku od noćas više mi nije smetalo toliko.
Cvrkut ptica mi nagoveštava o prvim zracima sunca u krošnjama drveća Kovej Mustecić etno oaze sa najlepšim vidikovcima u ovom kraju. Pogleda ima više, i sve zavisi od vaše mašte i spretnosti da otkrijete neki put koji vodi do nove scene ka Lazarevom kanjonu, nekadašnjem skloništu homoljskih hajduka.
Vidikovci se nižu a pogledi i perspektive ka stenovitim klisurama, Malinik prašumi i kanjona sa Lazarevom rekom i njenim slivovima višestrukom ponornicom Mikulj, sa zapada rečica Demižlok i južno od Demižloka reka Vej, domovinom Natalijine ramonde, cvetu simbolično poznatom još od kraja prvog svetskog rata.
Od skoro ponovo zaživela drvena pastirska pojata sada ima i pratećih objekata u vidu odvojenog toaleta i tuševa i dela u kojem se može smestiti i poveća grupa turista za stolom na kojem bi se služili domaći specijaliteti iz kuhinje na otvorenom i jela iz „bograč“ kazana ili zemljanog sača.
Livada koja je tog trenutka bila sveže pokošena pruža se na dole od samih vidikovaca, okružena šumskim putem, prošarano uredno zasađenim šljivikom.
Nikakva posebna veština ne treba kako bi se obišli svi panoramski vidikovci, malo posebne pažnje potrebno je u jutarnjim satima zbog rose i to samo na pojedinim mestima. Vidikovci su nazvani i posebnim imenima: Acin bor, Petrina stena koja je dobila ime po njegovoj ćerci, vidikovac Vrkanu more, Fujaroga, Bukva…
Mnoštvo prostora za postavku šatora i kampovanje čini ovaj prostor posebno zanimljivim za planinare i vikend porodične izletnike.
U povratku poželjno je posetiti Lazarevu pećinu na samo 4 km od vrhunskih vidikovaca Kovej koja je otvorena od početka maja meseca a je riznica arheoloških i paleontoloških otkrića. Uređene dužine od 900 metara od ispitanih 10 km je značajno opravdani lokalitet za turističku destinaciju, u kojoj se može osetiti pripadnost prostora i naselja još iz bakarnog doba sa mnoštvom fosilnih ostataka koji datiraju iz raznih epoha pa do novije istorije naroda sa naših prostora koji su boravili u pećini skrivajući se od najezde Turaka.
Iz sasvim druge perspektive obilazim i dva vidikovca sa suprotne strane sa pogledom takođe na Lazerev kanjon ali i na vidikovce Kovej Mustecić.
0 Comments