Čitava geološka dešavanja u dalekoj prošlosti vidljivo oslikavaju svoju impresivnu stranu Kornatskog arhipelaga i nenaseljenim mestima koje po drugi put posećujem, i to ne sa turističkim brodićem već istinski u prepoznatljivom stilu, sa fenomenalnim morskim kajakom.

Aleksandar Bzdušok

Dužina Kornatskih kruna su približno 7 km koliko i sami klifovi koje smo obišli sa kopnene strane, a počinju od jugozapadne strane Dugog otoka, i otoka Veliki i Mali Obručan, Mrtvač, Balun, Borovik, Mana, Veliki i Mali Rašip, Piškera, Velika i Mala Panitula, Veliki i Mali Škanj, Lavša, Kolobučar, Kasela i otoka Purara.

Sa 89 otoka i otočića Nacionalni park Kornati zaista zaslužuje respekt u svakom pogledu i destinaciju koja zahteva dosta vremena u njegovom detaljnjijem istraživanju.

Prva poseta do ovog za obične ljude dosta izolovanog područja, bio je 2011 godine takođe kajakom preko Murtera i akcenat obilaska, obalni i kopneni deo samog ostrva Kornati kao i niz manjih otoka. Takvo putovanje je prepuno utisaka i momenata u kojima smo uživali u predivnim zaklonjenim uvalama. Na tom putovanju upoznali smo se sa veoma nepredvidljivim vremenskim uslovima koje mogu da se promene kroz par sati a uporni popodnevi talasi maestrala bili su dovoljni da nam odnose energiju koju smo racionalno čuvali.

Ovaj put blizinu nepristupačne obale i odsustvo ljudi ću podeliti sa prijateljem Atanacković Nebojšom a posetu Kornatima izvodimo preko Dugog otoka odnosno Nacionalnog parka Telaščica.

Do Dugog otoka vodi nas standardna trajektna linija iz Zadra do Brbinja gde se kolima lako stiže do Salija. Naša ideja da se maksimalno obalno približimo kornatskom arhipelagu, dovela nas je do uvale Jaz gde smo sasvim odlučno pripremili sve stvari za put a kola ostavili pokraj puta bez ikakve procedure prijavljivanja.

Na samom doku smo pronašli čamac koji je bio izvan vode pa smo odlučili da prenoćimo u njemu, gde smo postavili podloške i vreće . Kako smo se smestili u čamac na počinak, načuli smo da neko stiže iz mraka kolima do samog doka. To nije bio niko drugi do samog vlasnika čamca koji je doneo sprej i šablon registarskih oznaka i počeo da farba bokove svog plovila. Opremu u čamcu nije primetio.

Ovakve stvari u sred noći nisam mogao da predvidim, pa smo ostatak noći proveli na betonskom doku kraj ostalih čamaca a prvi do nas je bio policijski patrolni brod. Komarci su bili veoma žedni, potpuno su bili imuni na sprej i maziva za insekte, tako da je noć koliko bila romantična toliko i iscrpljujuća ubodima blagorodnih krilatih čudovišta iz kruga Telaščice.

Insekti na Mediteranu ne štede na svojim dimenzijama što sam dovoljno imao da upoznam na višemesečnim kampovima skauta još za vreme otoka Mladosti (otok Obonjan) 80-tih godina prošlog veka.

Jutarnje dizanje nije teško palo i pre 6 sati smo krenuli napunjeni svom mogućom potrebnom opremom za višednevni boravak na moru. Kajaci su bili zaista teški ali pored opreme dovoljna količina pijaće vode je uvek presudna na ovakvim putovanjima koja vode kroz potpuno nepristupačne i vodom teško snadbevene prostore.

Prva okrepna stanica je Levrnaka u koju smo uveslali sa unutrašnje strane nakon koje smo zaobišli celo ostrvo i ušli u peščanu uvalu koja je sa suprotne, spoljašnje strane. Ime uvale je Lojena a samog kampa je Levrnaka. Na ovoj plaži pravimo plivačku pauzu nakon 4 sata čistog veslanja, ronimo u beskrajno čistoj vodi i ležimo na šljunkovitoj obali.  

Veslanje u popodnevnim satima je kao čitanje knjige unazad nakon već pristojne kilometraže u rukama koja se napravila u prepodnevnim satima.

Posebnu dramu na ovakvim izolovanim mestima može praviti nestašni maestral koji se pojavljuje u isto vreme i nekada se inati do 19h kada zna da popusti i dopusti lagodniju vožnju. Na otvorenom moru može biti dosta nezgodan i po pravilu jako voli da se poigra sa kajakašima i da im drži pažnju.

Na Kornatima nikako ne želite da se prevrnete iz kajaka pogotovu na otvorenim liticama Velikog Rašipa ili Baluna.

Otok Mana je zaista pun emocija i surovosti. Na samom vrhu ostrva nalaze se zanimljive ruševine koje su zaostavština blockbustera iz 1959 godine sa nazivom Uzburkano more ili Kao more besni. Naime scenu pejzaža ribarskog grčkog sela u filmu „Raubfischer in Hellas ” predstavila je tada slavna glumica Maria Schell sa Cliffom Robertsonom.

Veslanje nakon ovog čarobnog ostrva kreće se u smeru nebodera Veli Rašip sa okomitim stenama poznatog DWS penjališta.

Smer ka spoljašnjim obalama otoka Piškera sa Aci marinom za jahte oko otoka Lavša, moje drage uvale sa školjkicama i konačno utočište po drugi put u moja dva nastupa na Kornatima.

Maratonska dužina veslanja za prvi dan i puno emocija koje su lepršale oko nas zajedno sa spremnim domaćim insektima na obali Lavša.

Uvala Lavša se nalazi sa severne strane otoka i zaštićena je pretežno od svih vetrova, pa nam je osiguravala miran san u šatorima koje smo postavili tik uz samu obalu prethodno uživajući na obali ispred samog restorana Klif uz Karlovačko pivo.

Porat na Jadranskom moru označava dobro zaštićenu uvalu ali na Kornatima je simbolika vezana za sva mesta na kojima su se ugnjezdile kućice daleko od uticaja juga i bure sa daleko sigurnijim prostorom za čuvanje barki.

Sledeći dan je zabeležio veslanje iz uvale Lavše ka Piškeri  i ponovo do otoka Mane koja je ponovo pozvala Nebojšu da se vrati i da mu oprosti za nesrećno ukvašeni fotoaparat. Putovanje u kajacima koji su bili zaista teški zbog kompletne kamp opreme čini posebno nomadsko iskustvo. Sami suvi boksovi (u Ysak kajacima ih postoji tri ) imaju svoju organizaciju koja je uvek bitna kada ima malo prostora. Kada se sve uredno zapakuje, računajući na hranu, higijenu i obične potrepštine za plažu ubrzavaju i pojednostavljuju tranzicije sa otoka na otok.  

Otok Mana je fantastična za slobodno penjanje iznad duboke vode (deep water solo), i na jednoj od stena na samoj litici sa visinom i do 65 metara uživam u mojoj prvoj ljubavi, strasti za penjanjem.

Nakon Mane, vraćamo se na siguricu i to u predivnu uvalu Lojena čiji ćemo biti gosti ove noći. Zalazak sunca na obližnjem vidikovcu je spektakl. Oči su mi slane i prepune slika kristalno čiste vode koja se uzdiže stenovitom obalom.

Još davne 1889 godine izgrađeni su prvi suhozidi koji su podelili Kornat od mora do mora. Ove granice su izgrađene radi sprečavanja mešanja stoke iz jednog u drugi tabor.

Takvim zidovima ljudi su stavljali svoj pečat i potpis ličnog prostornog i ideološkog identiteta. Ovo kamenje nije vezano nikakvim sredstvom već pažljivim odabirom kamena i uklapanjem dolazilo se do veoma stabilne moćne zidine koja i danas odoleva vremenu i ljudima koji prilikom preskakanja poprilično skrnave ovakvo znojem zaliveno Kornatsko blago. Dužina vešto izgrađenih zidova koji čuvaju ograđene pašnjake se mere kilometrima a po nekim zapisima ih ima oko 300 km u području Kornata.

Spavati u uvali Lojena na Levrnaci je privilegija najbogatijih i najhrabrijih rekao bih životnom energijom i entuzijazmom. Savršen kamp kraj mora, gostoprimljivi domaćini, i nezaboravni zalazak sunca sa obližnjeg brdašca se ne opisuju ni rečima ni slikom. To ostaje urezano u sećanju ožiljkom kornatskog oštrog kamena u obliku ogrlice.

Jutro je najzahvalnije za veslanje, pa kako se malo razdanilo, već smo bili u kajaku i po bonaci ozbiljno grabili veslima ka Telaščici. Usput smo od Levrnake obišli otok Mrtvac, pa Oblučan i Velo Šilo i u pristojno vreme ali po najvećem suncu uplovili u našu poznatu uvalu Jaz.

Količina opreme koju sam lično nosio je bila za okvirno 5 dana, malo sam više poneo rekvizita za penjanje i planinarenje, kao i za ronjenje a voda za piće je bila baš knap i nedostajala je u nekim trenucima kalkulisanja dnevnog doziranja. U morskim uslovima sa teškim fizičkim radom kao što je veslanje u kajaku na 30 C telo zahteva bar 4 litre tečnosti dnevno i dobar obrok.

Nakon obilaska farme magaraca i vidikovca klifova Dugog otoka, nagradili smo se dalmatinskim odreskom i lignjama po jahtaškim cenama.

Dug je put do kuće. Zevajući u talase trajekta koji su se gubili, mislili smo o našim osvojenim otocima koji su svet sami za sebe.

Kao i mi sami.