KORNATI. DVA KAUBOJA SA VESLIMA

KORNATI. DVA KAUBOJA SA VESLIMA

Poslednjeg dana stvaranja Bog je poželeo okruniti svoje delo i stvorio je Kornate od suza, zvezda i daha…George Bernard Shaw

A. Bzdušok | 31.08.2013.

Kornatski arhipelag se nalazi u srednjoj Dalmaciji južno od Zadra.

Sadrži oko 125 ostrva i ostrvaca i od 1980 godine je proglašen nacionalnim parkom. Najveće ostrvo je Kornat koji se prostire na 32,44 m2 . Kornatski arhipelag nema stalnih naselja.

Sadrži oko 125 ostrva i ostrvaca i od 1980 godine je proglašen nacionalnim parkom. Najveće ostrvo je Kornat koji se prostire na 32,44 m2 . Kornatski arhipelag nema stalnih naselja.

 

Otok Mana sa filmskim gradom

Postoji nekoliko načina kako bi ga mogli posetiti a mi smo ga  “napali“ sa ostrva Murtera gde smo ostavili auto i kajacima se ukrcali na brodić koji snadbeva nekoliko restorana na Kornatima.

Takođe naredni put odlazeći na Kornate sam iskoristio trajekt  iz Zadra do Dugog otoka do mesta Sali i onda je to bila tačka polaska .

Murter je odličan za bazni kamp gde se može ostaviti auto i u luci pronaći brodić u jutarnjim satima koji vozi robu, hranu i piće za Kornate. Ukoliko ste imali sreće za 15 eur po osobi se možete prebaciti na ostrvo Kornat sve sa opremom i kajakom, što je nama i pošlo za rukom. Tog dana je bila i godišnjica stravične nesreće na Kornatima u kojoj je usled požara poginulo 12 vatrogasaca gaseći taj otok.

Približavajući se otoku Kornat na brdu videli su se krstovi od suhozida koju su stradalim kolegama vatrogasci sazidali u pomen te velike nesreće.

Približavajući se otoku Kornat na brdu videli su se krstovi od suhozida koju su stradalim kolegama vatrogasci sazidali u pomen te velike nesreće.

Oprema za kajake je već bila minimalizovana za to putovanje a ostatak stvari je ostao u kolima na parkingu na Murteru.

Iskrcali smo se ispred konobe Soleta u Vrsima. Tu se i najveći deo povorke iskcao kako bi se uputio uz planinu ka „Kornatsim križovima“.

Iskrcali smo se ispred konobe Soleta u Vrsima. Tu se i najveći deo povorke iskcao kako bi se uputio uz planinu ka „Kornatsim križovima“.

Iskrcali smo se ispred konobe Soleta u Vrsima. Tu se i najveći deo povorke iskcao kako bi se uputio uz planinu ka „Kornatsim križovima“.

Pripremajući se za putovanje obezbedio sam i ozbiljniju mapu otoka sa obeleženim zonama stroge zaštite (otočići Purara, Mrtenjak, Kolobučar , Mali i Veliki Obručan ) gde je turistima zabranjen pristup.

Kornati su se kroz ceo srednji vek nazivao imenima kao što su Insulae Sanctae Mariae, Stomorin otok i slično, upravo po ovoj crkvi (crkva Svete Marije).

Veslajući uz obalu imali smo prilike da u potpunosti doživimo surovost ovog područja. Pauzu smo napravili da obiđemo Crkvicu Gospe od Tarca izgrađenoj na mestu starohrišćanske crkve iz 16 veka.

Veslajući uz obalu imali smo prilike da u potpunosti doživimo surovost ovog područja. Pauzu smo napravili da obiđemo Crkvicu Gospe od Tarca izgrađenoj na mestu starohrišćanske crkve iz 16 veka.

Veslajući uz obalu imali smo prilike da u potpunosti doživimo surovost ovog područja. Pauzu smo napravili da obiđemo Crkvicu Gospe od Tarca izgrađenoj na mestu starohrišćanske crkve iz 16 veka.

Nesto poviše crkvice iz vremena Bizanta nalazi se  i tvrđava Tureta iz 6 veka koja je nekada imala stratešku vojnu funkciju sa koje su štitili brodove koji su prolazili Jadranskim morem. Prečanje po zidinama tvrđave daju pravo osveženje kako bi se malo rasteretili i protegnuli od višesatnog sedenja u kajacima.

Pašnjake na ostrvima presecaju suhozidi koji su sprečavali prelazak ovaca iz jednog poseda na drugi i dugački su stotinama metara. Ukupna dužina na Kornatima je preko 70 km takvih zidova. Prolazeći pored njih sami pričaju o sudbini ljudi koji su ih gradili i otimali od prirode da bi mogli da naprave od nepristupačnog krajolika u kakvo-takvo mesto za život. 

Recepture načina izvođenja suve gradnje tj. suhozida Hrvatska je registrovala sa ostalim zemljama u Unescu kao Reprezentativna lista nematerijalnih kulturnih dobara.

Veslajući se južnom stranom otoka susrećemo se sa  upečatljivim gorostaskim klifovima. Impozantni su na ostrvu Mani i Rašipu. Vredi ih obići i sa mora i kopna. Nastavci klifova pod morem dosežu i do dubina preko 100 metara.

Veslajući se južnom stranom otoka susrećemo se sa  upečatljivim gorostaskim klifovima. Impozantni su na ostrvu Mani i Rašipu. Vredi ih obići i sa mora i kopna. Nastavci klifova pod morem dosežu i do dubina preko 100 metara.

Te litice se mogu videti u području od Istre do Dalmacije a nastale su usled velikog tektonskog procepa.

Otok Mana je ostavio za mene veliki utisak sa malom plažom na kojoj smo mogli izneti kajake. Na vrhu otoka Mana nalazi se i ostavština „grčkog grada“ izgrađenog za potrebe nemačko-jugoslovenskog filma Uzburkano more „As the Sea Rages „ iz 1959 godine. Amfiteatar na Mani se proteže 1350 metara i dah zastaje na sam pogled u otvoreno more.

Otok Mana je ostavio za mene veliki utisak sa malom plažom na kojoj smo mogli izneti kajake. Na vrhu otoka Mana nalazi se i ostavština „grčkog grada“ izgrađenog za potrebe nemačko-jugoslovenskog filma Uzburkano more „As the Sea Rages „ iz 1959 godine. Amfiteatar na Mani se proteže 1350 metara i dah zastaje na sam pogled u otvoreno more.

Okomite litice su i mesto gde se gnezde sivi soko, ušara i gavran..

Kompletno kopneno područje Kornatskog arhipelaga je u privatnoj svojini pa ukoliko se i krećete po ostrvima, najbolje je da se kretaćete po obeleženim mestima i putićima a nikako po zidovima.

U zoni nacionalnog parka strogo je zabranjen lov i ribolov tako da smo samo ronili i razgledali u beskrajno čistoj vodi. Nisam stekao utisak da sam mogao nešto i da ulovim pa i da sam pokušao, tako da hrana iz kajaka svakao je odlična i već podgrejana.

Nikako ne mogu da zaboravim kada mi je od vlage i temperature hleb „tonus“ proklijao u kajaku kada sam takođe krstario kajakom po Korčuli sa Raškom.

U želji da se pronađe najbolji vidikovac, došli smo do situacije da je svaki lep za sebe i otvara “đerdane“ u različitom izdanju. Popeti se na neki vrh dodatno troši i ovako okrnjenu energiju usled veslanja po nemilosrdnoj temperaturi.

U želji da se pronađe najbolji vidikovac, došli smo do situacije da je svaki lep za sebe i otvara “đerdane“ u različitom izdanju. Popeti se na neki vrh dodatno troši i ovako okrnjenu energiju usled veslanja po nemilosrdnoj temperaturi.

Otok Piškera je takođe nenaseljeni otok čija je površina tek oko 2,88 m2. Na njemu se nalazi i Aci marina koja je i jedina civilizacijska grupacija objekata gde smo odmorili zaštićeni od pojačanog vetra maestrala.

Otok Piškera je takođe nenaseljeni otok čija je površina tek oko 2,88 m2. Na njemu se nalazi i Aci marina koja je i jedina civilizacijska grupacija objekata gde smo odmorili zaštićeni od pojačanog vetra maestrala.

Otok Piškera je takođe nenaseljeni otok čija je površina tek oko 2,88 m2. Na njemu se nalazi i Aci marina koja je i jedina civilizacijska grupacija objekata gde smo odmorili zaštićeni od pojačanog vetra maestrala.

Otok Piškera je takođe nenaseljeni otok čija je površina tek oko 2,88 m2. Na njemu se nalazi i Aci marina koja je i jedina civilizacijska grupacija objekata gde smo odmorili zaštićeni od pojačanog vetra maestrala.

Otok Piškera je takođe nenaseljeni otok čija je površina tek oko 2,88 m2. Na njemu se nalazi i Aci marina koja je i jedina civilizacijska grupacija objekata gde smo odmorili zaštićeni od pojačanog vetra maestrala.

Ispred restorana Klif odmarali smo i uživali u hladovini zajedno sa nekoliko mačaka koje su bile zainteresovane za nas pošto smo se ozbiljno osećali na znoj pomešanu sa maslinovim uljem.

Prenoćili smo na samoj obali daleko od svakodnevnih misli, sa ženskom hulahop čarapama na glavi, kako bi se koliko toliko sačuvali od svih insekata koji su na ovakvim mestima kapitalni.

Prenoćili smo na samoj obali daleko od svakodnevnih misli, sa ženskom hulahop čarapama na glavi, kako bi se koliko toliko sačuvali od svih insekata koji su na ovakvim mestima kapitalni.

Sledeći dan je prošao u znaku obilaska unatrašnjih delova otoka.

Sledeći dan je prošao u znaku obilaska unatrašnjih delova otoka.

Sledeći dan je prošao u znaku obilaska unatrašnjih delova otoka.

Posle napornog veslanja odlučili smo da se smestimo u mirnoj uvali Lavša, gde se se mogu pronaći ostaci solane iz polovine 14 veka. U prirodnom okruženju između vinograda, postavili smo šatore i svratili do konobe Idro kod koga smo večerali i popili po pivo.

Posle napornog veslanja odlučili smo da se smestimo u mirnoj uvali Lavša, gde se se mogu pronaći ostaci solane iz polovine 14 veka. U prirodnom okruženju između vinograda, postavili smo šatore i svratili do konobe Idro kod koga smo večerali i popili po pivo.

Posle napornog veslanja odlučili smo da se smestimo u mirnoj uvali Lavša, gde se se mogu pronaći ostaci solane iz polovine 14 veka. U prirodnom okruženju između vinograda, postavili smo šatore i svratili do konobe Idro kod koga smo večerali i popili po pivo.

Posle napornog veslanja odlučili smo da se smestimo u mirnoj uvali Lavša, gde se se mogu pronaći ostaci solane iz polovine 14 veka. U prirodnom okruženju između vinograda, postavili smo šatore i svratili do konobe Idro kod koga smo večerali i popili po pivo.

Sutra dan obilazeći otok Lavšu tačno iza uvale gde smo prenoćili  nalazila se mala plaža koju krase male školjkice umesto peska. Na samoj plaži u borovoj šumici se nalazi ušuškano mesto na kojem se može postaviti šator i prespavati. Predivno mesto i malo nam je bilo žao što nismo ovo mesto ranije pronašli kako bi tu prenoćili.

Kako dan odmiče tako se oko 11 h pojavljuje vetar Maestral i samim tim i  pojačavaju talasi koji imaju vrhunac do 16h pa u tom periodu bolje biti u nekoj uvalici i zavetrini. Nakon 18h Maestral se smiruje pa se do smrkavanja može odveslati do nekog mesta za mirniji boravak tokom noći.

Kako dan odmiče tako se oko 11 h pojavljuje vetar Maestral i samim tim i  pojačavaju talasi koji imaju vrhunac do 16h pa u tom periodu bolje biti u nekoj uvalici i zavetrini. Nakon 18h Maestral se smiruje pa se do smrkavanja može odveslati do nekog mesta za mirniji boravak tokom noći.

Kako dan odmiče tako se oko 11 h pojavljuje vetar Maestral i samim tim i  pojačavaju talasi koji imaju vrhunac do 16h pa u tom periodu bolje biti u nekoj uvalici i zavetrini. Nakon 18h Maestral se smiruje pa se do smrkavanja može odveslati do nekog mesta za mirniji boravak tokom noći.

Odlučujemo da napravimo pauzu na jedinom mogućem mestu koju smo pronašli jer je sama obala negostoljubiva i stene veoma oštre za izlazak. Svakog trenutka takva stena može vam oštetiti kajak što bi za ovo putovanje bio kraj.

Odlučujemo da napravimo pauzu na jedinom mogućem mestu koju smo pronašli jer je sama obala negostoljubiva i stene veoma oštre za izlazak. Svakog trenutka takva stena može vam oštetiti kajak što bi za ovo putovanje bio kraj.

Odlučujemo da napravimo pauzu na jedinom mogućem mestu koju smo pronašli jer je sama obala negostoljubiva i stene veoma oštre za izlazak. Svakog trenutka takva stena može vam oštetiti kajak što bi za ovo putovanje bio kraj.

 

Kada zaspiš na Kornatima, kao da si umro

Kajaci su nam dosta teški jer se oprema za više dana nalazila u njima a i nosili smo više pijaće vode za svaki slučaj.

U ovim uslovima voda vredi više od zlata.

Uvala Koromačna je bila sledeća stanica za pauzu koju smo iskoristili za popodnevnu dremku.

Uvala Koromačna je bila sledeća stanica za pauzu koju smo iskoristili za popodnevnu dremku.

Uvala Koromačna je bila sledeća stanica za pauzu koju smo iskoristili za popodnevnu dremku.

Uvala Koromačna je bila sledeća stanica za pauzu koju smo iskoristili za popodnevnu dremku.

 Vetar je bio toliko jak da smo na kraju odlučili tu i da prespavamo, na stenama kraj mora. Svratili smo do restorana Koromačina koji je bio nekih 200 metara udaljen od naših kajaka, i uz piće se lepo ispričali sa vlasnikom konobe čije priče o „ ludim Česima ” i njihovim kobnim avanturama sa Kornata su nas potpuno refrešovale.

Gotovo da nema mesta na moru gde nisam imao situaciju da meštani pričaju o češkim urbanim legendama i njihovim interesantnim avanturama i epskom spašavanju počevši o planinarenju na Velebitu do preplivavanja od ostrva do ostrva.

Gotovo da nema mesta na moru gde nisam imao situaciju da meštani pričaju o češkim urbanim legendama i njihovim interesantnim avanturama i epskom spašavanju počevši o planinarenju na Velebitu do preplivavanja od ostrva do ostrva.

U ranu zoru sa čeonim lampama krenuli smo ka Murteru i dobrih 3 sata veslali do luke.

U ranu zoru sa čeonim lampama krenuli smo ka Murteru i dobrih 3 sata veslali do luke.

U ranu zoru sa čeonim lampama krenuli smo ka Murteru i dobrih 3 sata veslali do luke.

U ranu zoru sa čeonim lampama krenuli smo ka Murteru i dobrih 3 sata veslali do luke.

U ranu zoru sa čeonim lampama krenuli smo ka Murteru i dobrih 3 sata veslali do luke.

U ranu zoru sa čeonim lampama krenuli smo ka Murteru i dobrih 3 sata veslali do luke.

U ranu zoru sa čeonim lampama krenuli smo ka Murteru i dobrih 3 sata veslali do luke.

 Prilikom povratka u toku smene noći i jutra, uspeo sam da se okrenem i prevrnem iz kajaka na potpuno misteriozan način u sred Murterskog mora na 10 km od obale. Ulazak u kajak po standardnoj proceduri uz izvlačenje vode iz kajaka i naskakanju u isti.

Pakovanje i sušenje opreme je standardni ritual koji nas prati. Meštani nisu obraćali pažnju na nas, komotno smo se raširili po rivi a kasnije nas je čekao zaslužen ručak u konobi Tunga Re u samom starom gradu.

Pakovanje i sušenje opreme je standardni ritual koji nas prati. Meštani nisu obraćali pažnju na nas, komotno smo se raširili po rivi a kasnije nas je čekao zaslužen ručak u konobi Tunga Re u samom starom gradu.

Pakovanje i sušenje opreme je standardni ritual koji nas prati. Meštani nisu obraćali pažnju na nas, komotno smo se raširili po rivi a kasnije nas je čekao zaslužen ručak u konobi Tunga Re u samom starom gradu.

Malo dana za ovakav ozbiljan zalogaj, rekoh u sebi.

Kornati vidimo se uskoro opet…

Aleksandar Bzdušok
Aleksandar Bzdušok
Avanturista, istraživač izgubljenih i pronađenih sećanja

Članci iz istih kategorija:

0 Comments

Pin It on Pinterest

Share This