Glamurozno obučeni posetioci. Tajanstvene maske koje potpuno sakrivaju lice. Dekadentne i opasne siluete pod plaštom. Privlačne osobe koje mistično zavode i pozivaju na vaš zadnji ples. Da li ima nešto zabavnije preobući se u neku osobu koja ni malo ne podseća na vas ?

A. Bzdušok | 14.02.2015.

Još ranih 90-tih godina bilo je neizbežno učestvovati na dobro organizovanim sada već tradicionalnim maskembalima od kojih mi je posebno ostao u srcu decembarski u KST (klub studenata tehnike). Na tom mestu sam doživeo i osetio svu upornost i maštovitost mladih ljudi da se na najrazličitije načine pripreme i predstave u svetu zadate teme koja je svake godine bila drugačija.

Na ovakvim društvenim događajima stičete moć kreacije a kroz fantastičnu avanturu prepuštate se u nešto što niste vi.

Pokazati svoju kreativnost među ljudima koji su već vekovima tradicionalno pod maskama nije ni malo lako.

U gradu sa najhladnijim Jadranskim morem koje nije dalmatinski plavo, protkano nizom mostova koji povezuju 118 ostrva nalazi se Venecija koja ima jednu od najdužih tradicija proslava pod maskama.

Ovog puta nas četvoro maskiranih pokušavamo da spasemo Veneciju od propadanja i zadržavamo je smehom da prestane da tone.

Svaka višednevna eskurzija započinje u kolima pa se odlučujemo da idemo mojim pasatom kako bi mogli da mrvimo naše poslastice i sendviče sa pohovanim belim mesom i slušamo nasnimljenu muziku celim dosadnim autoputem kroz Hrvatsku.

Najveći deo posetioca povezuju maskembal sa venecijanskom renesansom u Italiji ali tradicija počiva još iz drevnog Egipta kao poganska svetkovina a opraštanje i odustajanje od prekomernog konzumiranja mesa i alkohola je bila suština velikog broja događaja. Mnogo je različitih razloga prvobitnog korišćenja i doživljavanja nošenja maski koje povezujemo sa zabavom gde su ljudi pogađali identitet osobe pa do same anonimnosti i mističnosti.

Raskošne kostimizirane proslave u Veneciji uz muziku i ples se održavaju još od početka sedamnaestog veka iako su počeci nastali u XII veku. Zbog čestih zabrana smatra se da je od 1979 godine postao značajna svetska manifestacija koja traje nešto više od dve nedelje.

Maske koju većina učesnika nose su izrađene od papir mašea, tehnike spajanja usitnjenog papira i tračica tkanine različitih boja natopljene voskom ili lepilom. Drama na ulicama se povećava kako se približavamo kroz uski lavirint ljudi koji prate smer ka trgu svetog Marka.

Ovaj grad je bio inspirativno žarište mnogih umetnika i slikara, a u nama ova vrsta drame kuva i svakim trenutkom nas sve više loži .

Tumaranje kroz grad uskih ulica bez automobila rekom ljudi sa hirovitim maskama preko uskih kamenih mostova oivičene raznovrsnim prodavnicama skupocene garderobe i namenskih gradskih ukrasnih poklončića.

Poznati miris ustajale močvare para naše misli dok se guramo i zapinjemo o previše bahate neodevene turiste i krilate maskirane spodobe. 

Nekoliko vrsta maski prepoznajemo koje se često ponavljaju i to :

Bautta je tradicionalna venecijanska pozlaćena maska koja pokriva celo lice, nema otvor za usta i delimično ili potpuno pokriva lice . Sastoji se iz 4 dela: volto je maska za lice, tabarro je crni ogrtač, zendala ili kapuljača i tricorno ili šešir.

Moretta je crna ovalna maska koju nose isključivo žene. Tradicionalna Moretta maska nije imala pertlicu za povez već se pridržavala zubima za dugmence sa unutrašnje strane. Samim tim što su dame bile ćutljive bile su i mistrioznije i privlačnije.

Larva ili poznata volto maska je pretežno bele boje izrađena od voska i tkanine, nosi se uz trokraki šešir i ogrtač. Veoma anonimna tradicionalna venecijanska maska omogućuje slobodu druženja, koketiranja i plesa, sakriva celo lice a sama reč „larva“ potiče od latinske reči koja označava duh .

Gnaga je maska gornjeg dela lica i podseća na izgled mačke a pretežno je nose osobe homoseksualne opredeljenosti. U ranijoj istoriji je bilo dozvoljeno u karnevalskim prilikama nošenje ovakve maske koja je otvarala slobodarski um da muškarac postane ženska osoba i upliva slobodno u taj svet koji im je u tom vremenu bio teško dostupan za izražavanje njihove seksualne orijentacije.

Doktorska maska

Brutalna maska koja u početku nije imala nikakvu vezu sa karnevalom ali itekako inspiritativna za one koji žele da prikažu teška vremena zaraznih bolesti koje su harale svetom. Tvorac ove maske je francuski doktor Charles de L’Orme a ima oblik kljuna koji se ispunjavao aromatičnim biljem zbog mirisa raspadajućih leševa u vremenu kuge. Prorezi za oči su bili zastakljeni a odeća prekrivena voskom kako bi dobro dihtovala sa maskom i da ne bi došlo do dodira sa zaraženim.

Tu su i ostale maske koje su karakteristične za Italiju u njenim epohama kao maske Commedia dell’Arte, maske različitih vojskovođa, ratnika, osvajača, svetskih vladara….

Najviše dešavanja je na Trgu svetog Marka izgrađenog na temeljima drvenih dalmatinskih balvana utisnutih u močvarno morsko tlo.

Dok mi golubovi otimaju pripremljeni sendvič iz ruku, fotografi nas postrojavaju i regulišu postavku za dobar kadar.

Veliku gužvu po trgovima menjamo za još veću gužvu po kanalima gde osvajamo za 60 eur stilizovanu gondolu i smeštamo se udobno na strateške pozicije kako bi istraživali zavodljive kanale. Gondola je zaista nešto tradicionalno za ovaj grad i ukoliko niste dobro razumeli pravu suštinu, Venecija i karneval se ipak posmatra najbolje iz fotelje sa vode.

Gondole su ukras ovog grada, vekovima korištene kao glavni prevoz po lagunama, dugačke su deset metara izrađuju se ručno od najmanje 8 vrsta drveta. Izduženi gvozdeni ukrasni veliki kljun inače kontra teg na gondoli predstavlja mletački duždev šešir, lučni prorez predstavlja most Rialto a čelični češalj sa 6 zubaca gradske četvrti.

 Samo telo gondole je asimetrično savijena u levo kako bi jedan veslač mogao da je usmerava u pravcu.

I bogati plemići i vojskovođe se umore od lutanja pa tako i mi se polako povlačimo u stvarni život. Niko nas nije osudio za naše slobodno ponašanje i glasan smeh, ali to je i šarm ovog prazničnog karnevala koji u pozadini želi da najviše ukaže na katastrofu koja se usled globalnog zagrevanja priprema ovom gradu.

Aqua alta ili visoki talas je sve češći i vrlo često je do grla „nevesti Jadrana“ i niko se tome ne raduje.

Od 18h smo već na liniji fronta u Japanskom suši restoranu u Mestreu. Za samo 18 eur po osobi skinute su sve maske jer imamo zagarantovano ispiranje želuca od prejedanja na švedskom stolu. Uz Tsingtao kinesko pivo lomimo sveže ispržene škampe dok se čeka nova tura.

Uživamo u danima u kojima bi svako mogao biti nešto a nešto bi mogao vrlo lako biti niko.