Zelenica je zaista po mišljenju prijatelja iz Iglu Sporta iz Ljubljane pravi izbor za utabavanje osveženog snega od sinoć. Ovog puta turno avanturu ovu popularnu destinaciju ću obići i odraditi sa najnivijim modelom Jones splitboarda .
A. Bzdušok | 06.01.2022.
Sam položaj Zelenice na severnoj strani Bogunjišćice (2.060m) omogućuje da se dobar deo jutra nalazi u zasenjenom suncu i samim tim sneg ostaje optimalan i za penjanje i lagani free ride njenim obroncima.
Parking sa desne strane pre samog graničnog prelaza Ljubelj između Slovenije i Austrije je besplatan dok se sa leve strane kod restorana uredno plaća. Naravno, bio sam među prvim ali ne tako retkim posetiteljima ovog jutarnjeg radnog dana u Sloveniji koji su želeli da iskoriste sveži snezni pokrivač.
Ova danas neaktivna skijaška staza je posedovala žičaru koja je do kolibe na Zelenici radila do 2012 god kada je ovo mesto postalo isključivo mesto za istinske ljubitelje turno skijanja i planinarenja.
Staza kreće odmah od parkinga preko otvorenog prevoja Ljubelj dosta blagom uzbrdicom dok se nakon srednje nekadašnje stanice žičare Zelenica postepeno uspon povećava.
Novi sneg lagano prtim sa još nekoliko turno skijaša. Uz malo poteškoća prilikom kick turna po delimično dubokom snegu i češćim proklizavanjem jer se noćašnji sneg nije nikako vezao za stari napredovali smo servisno-spasilačkom stazom koja nas prati prvo do zavejane kolibe Vrtača i sve do planinarskog doma na Zelenici (1.536m) .
Staza kojom smo se kretali nije izgledala toliko lavinozna kao što je izgledala leva strane obronaka Begunjščice (Šentanski plaz).
Dok se penjem u mislima mi se vrti reč balans. Imam dosta sreće što imam dobar posao koji mi omogućuje u periodu kada nije sezona da se domognem ovakvih čarobnih mesta. Podjednako mi je bitno da uskladim sve tekuće obaveze i da potrefim dane koji nisu baš sa lošim vremenskim uslovima, jer svaka moja teža aktivnost koju zamislim bila bi još ekstremnija ukoliko bi to radio delimično nekontrolisano i bez dobre pripreme.
Iako sam u solidnoj kondiciji pored mene prolaze dosta brži penjači sa vrlo malim rančevima i čini mi se da su došli ovde pre posla, da odrade jedan spust i da stignu pre podne i u kancelariju. Očekujem da će napraviti neku kraću pauzu pa da ću ih stići, ali do toga nije došlo.
Na samom prevoju ipak ne ulazim u planinarski dom da se okrepim već nastavljam dalje do same linije gde su se ukazali i pomaljali sunčevi zraci i tamo pravim pauzu za sendvič i čaj iz termosa.
Planinarski dom na Zelenici je renoviran pre nekoliko godina i radi tokom cele godine i odličan je izbor za smeštaj planinara i turno skijaša.
Pogled na sunčanu udolinu oivičena šumom, usmerava me na nastavak po već ugaženoj stazi po staroj skijaškoj stazi Triangel (1.704m ) i sedlu blizu koje se nalazi omanja meteorološka stanica.
Obožavam snowboarding, samoću i planinske vrhove. Prirodno je bilo da se nakon dosta penjanja u Francuskoj sa krpljama a na leđima sa daskom, preporodim jednim sasvim optimalnim i racionalnim univerzalnim rešenjem u vidu splitboarda na čije daske montiram kože i po potrebi dereze.
Trenutno vozim Jones Solution splitboard 166 wide sa Karakorum prime vezovima. Poprilično ushićen u samom usponu produžavam uživanje na samom grebenu Ljubeljščica ili takozvanom vrhu Triangl (naziv vrha je preuzet od naziva obližnje žičare), polako sklapam dasku zahvaljujući se spektakularnom poklonu i prizoru koju mi je poklonio greben Begunjiščice i Košute, Zelenica i greben Ljubeljščice.
Moja procena je da se spustim ipak kroz šumski i opasniji levi obranak staze a ne niz regularnu stazu Triangel šte me je dodatno namučilo u kasnijoj fazi kada sam shvatio da me daska ne sluša. Uvidom u opremu, shvatio sam da mi je pukla sajla od Boa® Fit sistema zatezača koji mi je čizmu ubacio u walk opciju pa sam pod težinom ranca imao situaciju da sam se nekoliko puta dobro ukopao u lavinozni sveži sneg koji je cureo pod mojom daskom.
Zaista sam želeo da mi spust traje što duže i bezbednije pa stajem da se nadišem i koncentrišem od stvaranja balansa (prethodno sam ga samo spominjao ). Osećam se kao dete koje se igra u snegu i ludim od sreće.
Zadnjih godina uglavnom sam orijentisan da se samo uskijavam u ski centrima a da zatim ostatak zime provodim na turno skijama i u čistoj netaknutoj prirodi, bez tehničkih pomagala u vidu žičara. Zadovoljan sam što sam vremenom družeći se sa prirodom izašao iz tesnog odela, koristeći u svemu moje aerobne sposobnosti koje sam stekao dugogodišnjim sportom, i konačno pretočio u ovako nešto kreativno kao što je planinarsko penjanje sa daskama odnosno backcountry.
Turno skijanje me je nateralo da verujem u sebe, u opremu, kao i da steknem neprocenjivo specifično samopouzdanje.
Spust se završava gotovo na parkingu gde pakujem opremom okružen novim penjačima kao i onim koji se pakuju od završenog spusta. Zanimljivo im je što imam kajak na krovu auta ali vrlo brzo kapiraju da mi je to sledeća aktivnost nakon ove prelepe ski turno destinacije.
Visinska razlika od 646 metara je sasvim primamljiv i dovoljan za par sati penjanja i spusta.
Startna pozicija sa parkinga: Ljubelj 1058 m
Najviša tačka : Vrh Ljubeljščica – Triangl 1704 m
0 Comments