KAJAKOM KROZ ĐERDAPSKU KLISURU

Tamo gde se od mirne ravničarske reke Dunav pretvara u brzu i moćnu planinsku silu koja dubi obale, nepredvidivu i divlju počinje Đerdapska klisura.

A. Bzdušok | 03.08.2014.

Dunavska klisura se nalazi u oblasti Južnih Karpata – Transilvanijskih Alpa, između Golupca i Kladova. Dugačka je oko 100 km i najduža je klisura u Evropi. Čine je četiri klisure i četiri kotline.

       1.       Golubačka klisura

       2.       Ljupkovska kotlina

       3.       Klisura gospođin vir

       4.       Donjomilanovačka kotlina

       5.       Klisura Kazan

       6.       Oršavska kotlina

       7.       Sipska klisura

       8.       Vlaško pontijska nizija

Nacionalni park „Đerdap“ čine: tri klisure (Golubačka, Gospođin vir i kanjon Velikog i Malog kazana), tri kotline (Ljupkovska, Donjomilanovačka i Oršavska).

Nacionalni park „Đerdap“ čine: tri klisure (Golubačka, Gospođin vir i kanjon Velikog i Malog kazana), tri kotline (Ljupkovska, Donjomilanovačka i Oršavska).

U okviru Nacionalnog parka “Đerdap” nalaze se i deset rezervata prirode:

 Lepenski Vir, Veliki i Mali Štrbac sa Trajanovom tablom, Golubački grad, Bosman-Sokolovac, Čoka Njalta sa Pesačom, Bojana, Tatarski vis, Šomrda, Ciganski potok, Kanjon Boljetinske reke-Greben.

Moja avantura je počela obilaskom srednjovekovne tvrđave Golubac ili nekada zvanoj  Galambas, Galambocz, Colombazo, Columbaz, Columbarum, Taubersburg, Tawbenstein, Peristerin, Giwerdzinlik što u osnovnom prevodu uvek sadržala reč golub.

Tu se u prošlosti nalazilo rimsko utvrđenje Cippas, važan punkt na limesu, severnoj granici Rimske imperije.

Kajakom sam pristupio direktno sa parkinga nedaleko od Golubačke tvrđave sa desne strane reke koja više podseća na pristup nekoj morskoj površini a ne Dunavu koji je u tom delu širine 7 kilometara. U tom potezu veslati pored takve monumentalne građevine koja se stepenasto spušta do samog Dunava, osećate kao da veslate u orahovoj ljuski a ne u stabilnom kajaku.

Zaobilazeći stabla koja su plivala po površini i balansirajući veslima kako bi napravio neku fotografiju, prisetih se legende koja kaže da je na ovim zidinama bila upravo vezana i žrtvovana Golubana, lepa meštanka koja nije htela da pristupi haremu osmanskog zapovednika.

Zaobilazeći stabla koja su plivala po površini i balansirajući veslima kako bi napravio neku fotografiju, prisetih se legende koja kaže da je na ovim zidinama bila upravo vezana i žrtvovana Golubana, lepa meštanka koja nije htela da pristupi haremu osmanskog zapovednika.

Sam ulaz u Đerdapsku klisuru formira se negde kod ušća reke Nere gde Dunav menja smer ka jugu i tada počinje da useca Karpatske planine. U Golubačkoj klisuri Dunav se spaja iz dva rukavca koje deli Moldavsko ostrvo. Naspram sela Koronin nalazi se poznata stena Baba-kaj koja viri iz Dunava 4 metara. Pejzaž na svom putu od Golupca se dramatično menja gde se smenjuju visoke litice sa potpunom nepristupačnom obalom klisure do proširenih mesta kotlina gde sam mogao izaći iz kajaka i napraviti pauzu kako bih proteglio noge i napravio pauzu za hranu iz suve vreće.

Golubačka klisura je dugačka 13,5 km.

Đerdapska klisura se proteže od stene „Baba-kai“  tur. “pokaj se“, nasuprot srednjovekovne Golubačke tvrđave i sela Gura Văii u Rumuniji i prolazi pored rumunskog mesta Bazijaš od kojeg je geograf Jovan Cvijić smatrao da počinje Đerdapska klisura.

Ljupkovska kotlina je dugačka oko 12 km i tu je dunav širok 1200 metara. Pored brojnih potoka koji hrane Dunav sa srpske i rumunske strane, istakao bih najveću pritoku- reku Dobru pokraj koje se nalazi Stadion koji je odlično mesto za pauzu.

Ljupkovska kotlina je dugačka oko 12 km i tu je dunav širok 1200 metara. Pored brojnih potoka koji hrane Dunav sa srpske i rumunske strane, istakao bih najveću pritoku- reku Dobru pokraj koje se nalazi Stadion koji je odlično mesto za pauzu.

To mesto je poznato po jednoj od usputnih konačišta jedne od najstarijih kajak, kanu regata „Tur internacional Danubien”  od nemačkog grada Ingolštata do ušća Dunava u Crno more duge 2515 km .

U klisuri Gospođin vir koji povezuje Ljupkovsku kotlinu nalaze se impozantne litice visoke nekoliko stotina metara gde je Dunav širok samo 210 metara a nakon nje se ulazi u Donjomitrovačku kotlinu gde se Dunav širi preko 2 km.

Gospođin Vir kako ime kaže, nazvan je zbog velikog broja virova po čemu je i dobio ime dugačak je oko 13 km a dubina je između 300 i 500 metara. Virovi na Dunavskom dnu pravi velika udubljenja u koritu praveći prirodne lonce koji negde dosežu dubinu i do 80 metara. Jedan od najpoznatijih vrtloga na Đerdapu se zvao Girigari. Klisuru okružuju sa jedne strane planina Šomrda -Srbija, a sa druge strane Treskavac u Rumuniji.

Takođe u Gospođin viru se nalaze i ostaci preistorijskog naselja Lepenski Vir sa ostacima ljudske kulture pre osamhiljada godina. Imao sam dovoljno vremena da obiđem to nalazište i napravim nekoliko fotografija impresivnih skulptura ribolikih ljudskih glava i jelena.

Takođe u Gospođin viru se nalaze i ostaci preistorijskog naselja Lepenski Vir sa ostacima ljudske kulture pre osamhiljada godina. Imao sam dovoljno vremena da obiđem to nalazište i napravim nekoliko fotografija impresivnih skulptura ribolikih ljudskih glava i jelena.

Takođe u Gospođin viru se nalaze i ostaci preistorijskog naselja Lepenski Vir sa ostacima ljudske kulture pre osamhiljada godina. Imao sam dovoljno vremena da obiđem to nalazište i napravim nekoliko fotografija impresivnih skulptura ribolikih ljudskih glava i jelena.

Takođe u Gospođin viru se nalaze i ostaci preistorijskog naselja Lepenski Vir sa ostacima ljudske kulture pre osamhiljada godina. Imao sam dovoljno vremena da obiđem to nalazište i napravim nekoliko fotografija impresivnih skulptura ribolikih ljudskih glava i jelena.

Takođe u Gospođin viru se nalaze i ostaci preistorijskog naselja Lepenski Vir sa ostacima ljudske kulture pre osamhiljada godina. Imao sam dovoljno vremena da obiđem to nalazište i napravim nekoliko fotografija impresivnih skulptura ribolikih ljudskih glava i jelena.

Donjomilanovačka kotlina

Nizvodno Dunav se širi u Donjomilanovačku kotlinu koja dužine 19 km od samog Grebena do početka Kazana 19 km dok je širina Dunava u nekim delovima i 2 km.

Ispod sela Golubinje nastaje najlepši deo klisure poznat pod imenom Veliki kazan. Vertikalne stene visine 300 metara nad Dunavom i mnogobrojni virovi koji usecaju Dunav do dubine i do 90 metara u meni izaziva svestan ali kontrolisani strah. Doživljavam pravi zemljotres na vodi koji se na nekoliko mesta veoma ozbiljno igra sa mojim kajakom, dok pokušavam da zaboravim da sam na mestu na kojem sigurno ne želim da se prevrnem jer je pristup obali praktično nemoguć.  

 Sa leve strane Dunava na rumunskoj strani obale nailazim na Ponićovu pećinu (Pestera Ponicova) koja je poznata i kao pećina Gura Apei ili pećina slepih miševa, jedna od najvećih pećinskih sistema u Dunavskoj klisuri.

 Sa leve strane Dunava na rumunskoj strani obale nailazim na Ponićovu pećinu (Pestera Ponicova) koja je poznata i kao pećina Gura Apei ili pećina slepih miševa, jedna od najvećih pećinskih sistema u Dunavskoj klisuri.

Na samom izlazu iz velikog kazana, nailazi se na suženje koje se zove Gvozdena vrata i na tom mestu sa rumunske strane kraj same obale je manastir Mraconia sa crkvom posvećenom Sv. Iliji. Ostaci originalnog manastira iz 1453 godine se nalazi na dnu Dunava kada je prilikom izgradnje hidrocentrale Đerdap 1 potopljen.

Na samom izlazu iz velikog kazana, nailazi se na suženje koje se zove Gvozdena vrata i na tom mestu sa rumunske strane kraj same obale je manastir Mraconia sa crkvom posvećenom Sv. Iliji. Ostaci originalnog manastira iz 1453 godine se nalazi na dnu Dunava kada je prilikom izgradnje hidrocentrale Đerdap 1 potopljen.

Tamo gde Dunav pravi ozbiljne virove usled velike razlike u njegovoj širini, u blizini kotlova nalazi se ovaj takozvani Podvodni manastir.

Na ulasku u Kazan primećujem  balonsku stanicu Varnicu čija je velika lopta na polugi služila kao semafor na vodi podizanjem i spuštanjem omogućavala nesmetan prolazak brodova u njihovom mimoilaženju.

Na ulasku u Kazan primećujem  balonsku stanicu Varnicu čija je velika lopta na polugi služila kao semafor na vodi podizanjem i spuštanjem omogućavala nesmetan prolazak brodova u njihovom mimoilaženju.

Iz Velikog kazana se ulazi u Mali kazan, koji je širok oko 300 metara okružen strmim liticama i koji se završava u uvali Hajdučka vodenica sa desne strane Dunava. Nalazi u središtu kanjona Donje klisure, ispod litica Malog Štrpca (623 m), na nekih 12 km od Tekije, a 35 km od Lepenskog vira.

Sa juga Kazan opasuje planina Miroč, a sa severa Munci Almažujuj. 

Sa desne strane nailazim na Trajanovu tablu ili Tabula Traiana ispisan na latinskom i posvećenje  rimskom caru Trajanu čiji lik je isklesan na steni koja se nalazi u Đerdapskoj klisuri na izlasku iz malog kazana sa rumunske strane.

Sa desne strane nailazim na Trajanovu tablu ili Tabula Traiana ispisan na latinskom i posvećenje  rimskom caru Trajanu čiji lik je isklesan na steni koja se nalazi u Đerdapskoj klisuri na izlasku iz malog kazana sa rumunske strane.

Sa desne strane nailazim na Trajanovu tablu ili Tabula Traiana ispisan na latinskom i posvećenje  rimskom caru Trajanu čiji lik je isklesan na steni koja se nalazi u Đerdapskoj klisuri na izlasku iz malog kazana sa rumunske strane.

Tokom izgradnje hidrocentrale Trajanovu tablu su morali izmestiti višlje 50 metara kako ne bi bila potopljena i vidljiva je samo sa vode. Datira iz vremena cara Trajana i ratovanja sa Dačanima u periodu 100-103 godine.

Do skulpture cara Trajana sam se u potpunosti približio kajakom I niko me nije pitao ništa, ipak sam veslao rezervisano jer su to međunarodne vode i nisam izlazio na kopno. Ovaj kameni lik po veličini treći u svetu je finansirao istoričar Josif Konstantin Dragan I okrenut je ka mestu gde se nalazi Trajanova tabla.

Do skulpture cara Trajana sam se u potpunosti približio kajakom I niko me nije pitao ništa, ipak sam veslao rezervisano jer su to međunarodne vode i nisam izlazio na kopno. Ovaj kameni lik po veličini treći u svetu je finansirao istoričar Josif Konstantin Dragan I okrenut je ka mestu gde se nalazi Trajanova tabla.

Do skulpture cara Trajana sam se u potpunosti približio kajakom I niko me nije pitao ništa, ipak sam veslao rezervisano jer su to međunarodne vode i nisam izlazio na kopno. Ovaj kameni lik po veličini treći u svetu je finansirao istoričar Josif Konstantin Dragan I okrenut je ka mestu gde se nalazi Trajanova tabla.

Završetak moje avanture bio je u poslednjoj kotlini nazvanoj Orašovska sa širinom Dunava i preko 1400 metara. Kajak sam nesmetano izneo iz vode kod kafića – restorana  Plaža” kraj  sela Tekija i tu napravito privremen kamp. Zatim autostopom sam se organizovao za povratak po kola koja su ostala daleko na parkingu Golubačke tvrđave.

Aleksandar Bzdušok
Aleksandar Bzdušok
Avanturista, istraživač izgubljenih i pronađenih sećanja

Članci iz istih kategorija:

0 Comments

Pin It on Pinterest

Share This