jelovarnik sedam zaledjeih suza

JELOVARNIK. SEDAM ZALEĐENIH SUZA

Zima dolazi… ali dok nedođu i prave hladnoće nema ni idealnog penjanja po zaleđenim vodopadima. Gledajući u termometar naredni dani su idealni za preduslov kako bi se kvalitetno formirali ledopadi i otvorilo igralište za one najhrabrije penjače koji traže nezaboravno i jedinstveno iskustvo.

A. Bzdušok | 28.01.2012.

I ovog puta Raško me je na vreme obavestio da će najhladniji dan biti baš za vikend pa možemo planirati put ka kopaoničkom ledenom divu, jednom od tri najviših u Srbiji, vodopadu Jelovarnik.

Zaklonjen na nadmorskoj visini od nešto više od 1100 metara otkriven je tek 1998 g skupa sedam izvora spajaju se podno Nebeskih stolica u predivan vodopad nazvan i Sedam suza.

Do ovog prirodnog rezervata možete doći iz pravca Brusa preko Brzeća ka smeru za Blaževo.

Do ovog prirodnog rezervata možete doći iz pravca Brusa preko Brzeća ka smeru za Blaževo.

Put nije baš najbolje obeležen, stanje iz 2012 g ali je zavejanim makadamskim putem moguće doći do netaknute prirode i guste bukove šume gde su stabla visoka preko 30 metara.

Vodopadi koji se tokom niskih temperatura zalede, formiraju se na različite načine i u svojoj formi nikada nisu isti pa je svaka godina penjanja potpuno jedinstvena.

U ovoj zimskoj zemlji čuda, voda koja kaplje niz litice i kroz uske procepe smrzava se u ledene kaskade i zavese lepršavih oblika.

Do ovog prirodnog rezervata možete doći iz pravca Brusa preko Brzeća ka smeru za Blaževo.

Potrebno je dobro poznavanje leda i procena je od bitnijih detalja oko same odluke da li je stabilan ili rizičan za penjanje.

Ukoliko je zamrznuti vodopad dobro vezan za čvrstu podlogu ili stenu, čini ga sigurnim za penjanje a ukoliko je slobodno stojeći bez neke potpore u vidu đžinovske ledenice, onda je opasan, naročito ako voda prodire kroz njega i ako je temperatura popustila.

Penjanje vodopada se izvodi u vertikali, kod  Jelovarnika ima nekoliko kaskada, u kojim se čuje glasno brujanje vode.

Raško je poneo svu potrebnu opremu, a u zavisnosti od samog kvaliteta leda, pomerali smo se ka čvrstoj steni ili penjali sa osiguranjem u samom ledu.

Do ovog prirodnog rezervata možete doći iz pravca Brusa preko Brzeća ka smeru za Blaževo.

Veština penjanja uz zaleđene vodopade je vrhunac svega što se moglo naučiti kod slobodnog penjanja ali ovog puta uz specijalne alatke, obuću sa derezama i zimskom opremom koja je vodonepropusna.

Od opreme koju smo koristili, veći deo je dostupan na tržištu, sem specijalizovanih ledenih klinova.

Penjačka kaciga

Ovo je prva stvar koju morate staviti na glavu, pre bilo kakvih penjačkih aktivnosti. Prilikom penjanja dovodite vašeg partnera u osiguranju u veoma opasnu situaciju gde se vrlo često mogu obrušiti delovi leda. Takođe šlem će vas zaštiti prilikom proklizavanja i padova kada se prilikom ljuljanja i zanošenja možete dobro povrediti o ledenicu ili stenu.

Uže

Specijalno dinamičko uže sa zaštićenim jezgrom od prodora vlage dužine do 50 metara udvostručeno zbog eventualnog oštećenja od oštrih formacija leda. Tokom penjanja starija užad se zalede i postaju težak balast, jer uspešno upija spoljnu vlagu i dosta teško proklizava i postaje kruto.

Vodootporne rukavice

Neophodno ih je imati bar dva – tri para jer ma koliko bile vodootporne, vremenom popuste, dobro se zalede i tom prilikom i nemate dobar osećaj na prstima.

Cepin

Cepin za penjanje u ledu je kraći od tradicionalnih cepina, agresivnijeg izgleda, uglavnom poseduje čekic na krajevima za zabijenje klina ili specijalne kuke u led. Ergonometrijska geometrija daje dobar oslonac prilikom penjanja a rukohvat je dvopoložajan sa dobrim gripom pa omogućuje različiti hvat prilikom uspinjanja i čestog korišćenje obe ruke. Zakrivljenost drške samog cepina sprečava kontakt leda sa rukom. Posebna rupa na dršci služi za povezivanje sa ipsilon gurtnom sa kojom povezujete oba alata i kačite je na pojas, pa u slučaju pada odradi dodatno obezbeđenje ukoliko je zabijena u ledu, a naravno u slučaju da vam ispadne da je ne izgubite. Kljun samog cepina izrađen je od visoko kvalitetnih materijala, najčešće od karbona i titanijuma.

Dereze

Kada su u pitanju zaleđeni vodopadi, koriste se dereze sa dva zašiljena šiljka, jer je on najveći oslonac i ključna stabilnost u osloncu na ledu. Težina tela je na nogama i pravilnim korišćenjem dereza u osi tela omogućujete uspešno kretanje. Mogu biti automatske ili poluautomatske, i obe vrste daju odličnu sigurnost, iako sam se lično uverio da mi je sigurnija poluautomatska varijanta zbog samih vrsta cipela koje koristim i mogućnosti da ih upotrebljavam kao univerzalne.

Obuća

Stabilnost samog penjanja na ledu daje obuća i ključna je za ozbiljnije vertikalno penjanje na ledu. Osnovno penjanje po manje zahtevnim smerovima može poslužiti čvrsta kvalitetna planininarska čizma.

Penjači koji imaju nameru da penju teže smerove u ledu, potrebno je da koriste plastične planinarske čizme, najčešće su to lagane čizme koje se mogu koristiti i za skijaške turno akcije. Potrebno je obratiti pažnju da čizme budu kompatibilne sa derezama i obuća sa čvrstim đonom su značajno u prednosti zbog eventualnog ispadanja dereza.

Led je neverovatna sredina koja se menja kako dan odmiče i potrebno je veliko iskustvo oko postavljanja međuosiguranja. Najčešće se koriste dva užeta za slučaj pada i dobro ušrafljeni ledeni klinovi koje smo mi koristili. Klinove za led koristimo na odgovarajući način uvrtanjem u led pod pravim uglom gde se on sjedinjuje odnosno penetrira, a višak leda izlazi kroz samu šupljinu od klina. Na krajevima samog klina se nalazi patent na koji se kači komplet i ručica koja nam omogućuje uvrtanje klina u led.

Klinovi se postavljaju dijagonalno i na razmacima od 80 cm.

Razlika u samoj širini klinova utiče na vrstu leda, uži klinovi lakše prolaze kroz tvrdi led a širi kroz mekši vodenasti led ali bitna odlika je da moraju budu naoštreni pre upotrebe.

Predhodno savlađivanje tehnike penjanja može se pre bilo kakvih izlazaka na ledene vodopade ostvariti u kontrolisanim uslovima, a najlakše kroz uvežbavanje na dry tooling-u sa posebno uređenim smerovima na veštačkoj ili prirodnoj steni uz pomoć dereza i cepina. Prethodna znanja i uvežbavanje tehnike su neophodne jer se u surovim uslovima na samom vodopadu nema vremena za puno uvežbavanja na greškama.

Do ovog prirodnog rezervata možete doći iz pravca Brusa preko Brzeća ka smeru za Blaževo.

U ovakvom inherentno rizičnom sportu morate imati poverenje u vašeg partnera koji vas osigurava a on mora biti dobro osiguran i pomeren od zone eventualnog pada ledenih ostataka. Led se kruni, drobi i leti prilikom zabijanja cepina pa je krajnje neophodno nositi i zaštitne naočare.

U metru visine tehnika penjanja se svodi kao paralelno zabijanje cepina u širini ramena ili nešto većoj iznad glave, oslanjanje na ruke i rotiranje tela do mere da se može dereza nesmetano zabiti u led. Zatim rotiranje u drugu stranu i zabijanje druge noge u led, ponekad ponovljeni udarac nogom dok se ne oseti siguran oslonac. Dalji postupak penjanja se odvija ciklično. Led pršti po licu i gotovo kao iglice se zarivaju u lice.  

Raško je obavio sva potrebna osiguranja pa smo i uže vezali za drvo te imali i mogućnost da se više puta uvežbavamo uz dodatnu sigurnost kroz top rope.

Povratak niz vodopad kroz abzail je potrebno raditi oprezno gotovo bez poskoka i naglih cimanja, po mogućstvu simulirati ispenjavanje unazad kako bi se povećavalo trenje i smanjio rizik od proklizavanja.

Smrznuti prsti, kora leda na odeći koju menjamo više puta i jedan savršen ekstremni dan.

Legenda iz kopaoničkog kraja kaže da ako devojka odvede mladića do vodopada on će je oženiti ili ako svoju želju kažeš dovoljno glasno okrenut ka vodopadu, ona će se ispuniti. Možda je to samo legenda ali pored toga Raško i ja samo bolje učvršćujemo naš nerazdvojni drugarski sentiment u svakoj novoj neobičnoj avanturi.

Noćenje za simboličan novac pronalazimo u Hotelu Brzeće, uz subotnju svadbu koja je trajala duboko u noć, roštiljanje stonog fudbala i po koju limenku piva.

U Srbiji se pored Jelovarnika možete penjati i kada se zaledi Vodoskakalo, Gostilj, Mileševski, Piljski i mnogi drugi vodopadi.

Aleksandar Bzdušok
Aleksandar Bzdušok
Avanturista, istraživač izgubljenih i pronađenih sećanja

Članci iz istih kategorija:

0 Comments

Pin It on Pinterest

Share This