U momentu kada kročite na most koji svojim kamenitim poskocima spaja dve obale između usidrene trske i šaša, shvatate da postajete deo neobičnog velebitskog krajolika. Naime, reka Krupa u svom toku od samo 11 km satkana je vezama ogoljenih kamenih litica i čak 19 slapova prefinjenih oblika i veličina sa brojnim jezerima sa mirnijim tokom koji u pravim trenucima obuzdavaju buku u ovom neobičnom mestu koja pruža duševni mir i spokojstvo.
Aleksandar Bzdušok | 28.04.2022.
Na samo sat vremena vožnje iz Zadra na području Obrovca, blizu malog mestašca Golubić nalazi se ova čarobna mikro lokacija i spomenik kulture.
Takođe ukoliko dolazite iz Srbije preko Zagreba i autoputa za Split, potrebno je da izađete na čvoru Maslenica i istim putem se usmerite ka Obrovcu. Nakon toga put vas vodi ka desno i selu Golubić Obrovački. Kada stignete do stare škole skrećete desno lokalnim asfaltiranim putem do mesta gde možete ostaviti vozilo.
Dovoljno je dvadesetak minuta pešačenja pristojno obeleženom kamenitom stazom, koja će svakim metrom popuštati i praviti sve lepšu perspektivu fantastičnog pejzaža oko Kudinog mosta.
Kudin most je i ljubavna priča stara dva veka, dužine je 109 metara i kroz kreketanje žaba i žubor vode opisuje upornost i posvećenost jednog istorijskog momka Jovana Veselinovića zvanog Kude koji je uspeo da premosti karakterističnim suhozidom od bigrovih blokova dve obale reke kako bi osvojio ruku devojke Milije u koju je bio zaljubljen i tako preveo svatove do njene strane obale.
Ukupno 19 slapova i vodopada ulepšavaju tok Krupe a jedan od zaista dominantan i odmah prepoznatljiv Deveterac koji se nalazi tik iznad Kudinog mosta a koji se sastoji od 9 bigrenih kaskada koja u žuboru kriju beskrajne kontraste ispranih velebitskih krečnjačkih stena.
Most je neverovatnog oblika, širine samo 1,5 met isklesan i uklopljen između prelepe prirode a do danas svih dvanaest bigrovih lukova je odolelo brojnim vremenskim izazovima uz samo dva ranije urušena luka koja stradala nakon ozbiljne bujice i velikih nanosa prirodnog materijala niz reku.
Put kroz kanjon je u potpunosti prohodan za malo veštije planinarske skitnice, kroz prijatni šumoviti kraj i sa ponekom preprekom na mestima gde je zbog prolećnog topljenja snega na nekim mestima voda nešto viša.
Potrebno je i preći malu ferratu koja je sasvim simbolična kako i žablji kreket koje najavljuje nešto veliko. U suštini stvari se ne desi baš ništa u ovoj skrivenoj lepoti iza monotonije krša.
Na južnim obroncima Velebita u selu Krupa nalazi se izvorište reke Krupe koja nakon opuštenijeg toka pored manastira Krupa iz XIV veka, probija i ispira kamenjar Dalmatinske Zagore i u smiraju se uliva spokojno u reku Zrmanju kojoj predaje obilje vode. Dalje reka Zrmanja nastavlja da dubi filmski kanjon nakon kojeg se uliva u zatvoreni morski zaliv odnosno Novigradsko more.
Reka Krupa u njenom kratkom toku prima dosta pritoka i vrela, jedan koji sam uspeo da obiđem jeste i kilometarska Krnjeza. Reka Krupa svojom brzinom na trenutke menja i svoju strast.
Ipak kretanjem uzvodno nakon filmske scene brojnih slapova dolazite i do mesta u kojem ćete udahnuti duhovno i kulturno blago i zabeležiti svedočanstvo koje pleni ovim krajem.
Manastir Krupa je smešten nedaleko od izvora istoimene reke i jedan je od tri istorijska srpska manastira u Dalmaciji koji pored manastira Krke i Dragovića svedoči slovo i rukopis Jevanđelja i kodeks srpskog pravopisa.
Manastir je nastao još 1317 godine u vreme kralja Milutina i spada u najstarije u dalmatinskoj Eparhiji.
Sada već više od sedam vekova ovaj manastir u svom duhovnom svetu odoleva brojnim izazovima pod plaštom Velebita i burnih dana u kojima je teško bilo zadržati razum u težnji identiteta pravoslavnog naroda.
I konačno dolazim do mesta rađanja nešto što je izvorna snaga i srca ove živopisne rečice podno Temzine.
Između velike skupine kamenja i oblutaka u svom prirodnom čudu, voda izbija iz velebitskih stena toliko snažno da prosto nisam imao utisak da je to izvor već neka vrsta bujičnog gejzira.
U povratku obilazim detaljnije Urošev mlin koji ispred sebe ima kanal i jezerce koje smiruje bujičnu snagu Krupe i usmerava prozirnu i ledenu vodu u svoju kamenu dušu.
Fascinantan je ovaj surovi krajolik i tekuće blago koje je smaknuto od pogleda i komercijalnih najezda turista. Još uvek možete stići na neka čarobna mesta koja su manje „izvikana“ ali sa lepotom neopisiva.
Spoj Krupe i Zrmanje opisao sam u posebnom blogu ovde .
Takođe avanturu kajakom po divljem kanjonu Zrmanje možete pročitati ovde.
0 Comments