Silazim do usamljenog slatkovodnog jezera Lokve Diviška koja podseća na leteći tanjir koji se spustio na Mesečevu površinu, sa ciljem da sa kanalisanim i parcelisanim suhozidima usmere ka sebi sve što joj se nađe na tom putu.
A. Bzdušok | 08.01.2022.
Januar na moru je izazov sam po sebi. Ovog puta iz Slovenije sa turno akcije na Zelenici pošao sam na morsku kajak avanturu na veoma blizom otoku Krku gledajući situaciju gde sam se nalazio.
Na Krk dolazim u kasnim večernjim satima i na žalost nisam unapred ugovorio smeštaj, pa sam za tu noć odlučio da prespavam u kolima dok je napolju bila jedna od najhladnih noći koje sam doživeo na Mediteranskoj obali.
Jutro je svanulo sa -9 C i po malo nagužvan koristim situaciju da se upoznam sa vremenskom situacijom pa odlazim do lučice u Vrbniku i razgovaram sa ribarom koji se upravo pakovao za isplovljavanje i novi radni dan.
Bura je neminovna, koja je već bila na otvorenijem moru ali je više brinula situacija da je vetar bio toliko u pojačanju da se u kajak moglo samo do 12h i to bi bilo već po malo rizično, pa odlučujem da na brzinu iskreiram plan „b“.
To je podrazumevalo da pripremim ranac i pešice obiđem istočni deo obale koji se pruža od Vrbnika pa na jugoistok preko Male i Vele luke pa do mesta Baške.
Vrbnik je naselje na istočnoj obali otoka Krka prirodno odvojen od kopnene Hrvatske Vinodolskim kanalom, preko još uvek nezavršenog Krčkog mosta. Iz Vrbnika se preko mora mogu videti gradovi Crikvenica i Novi Vinodolski.
Na mapi sam pronašao makadamski put koji koristi samo služba koja održava šumsko gazdinstvo kao i lovočuvari, pa sam tim putem i stigao do početne tačke koja mi je dosta uštedela vremena.
Vegetacijom veoma škrti prostor presecaju suhozidne pastirske baštine u vidu kilometarskih zidova koji odvajaju mrgare tj torove u ovom slučaju kao sabirnik za ovce.
U „mrgarima“ su se obavljali tradicionalni poslovi sortiranja i prebrojavanja, kao i striganje i muža ovaca.
Ova monumentalna graditeljska remek dela mogu se pronaci i na nekim drugim ostrvima, viđao sam ih na Cresu i Lošinju, kao i mnoštvo suhozida u Kornatskom arhipelagu.
Višeprostorni suhozidni torovi (mrgari) kao monumentalna pastirska arhitektura ima svoj ulaz u zidu (lȃz) koji je zatvoren drvenim ili čeličnim vratima, vezanim žicom ili konopcem. Uredno odvezujem i zavezujem konopce na vratima i trudim se da ne gazim po zidovima jer su veoma nestabilne strukture. Sam suhozid je povezan isključivo odgovarajućim oblikom kamena.
Kroz borovu šumicu uredno oivičenu suhozidom stižem do vrha Diviška (471m) na samom jugozapadu otoka. Vetar sa Velebita delom je bio pod snegom i probijao me kroz nekoliko slojeva odeće pa sam se trudio da fotografisanje bude u zavetrini bez preteranog eksponiranja na vrhu.
Na samo par metara od mene 20-tak beloglavih supova me je opkružilo i pratilo svaki korak, pa sam zaključio da je u blizini i njihovo stanište. Sa vrha Diviška pogled doseže prema kontinentalnom delu Hrvatskog primorja i može se odlično orijentisati gde su gradovi Crikvenica, Senj i Novi Vinodolski.
Jedan od najstarijih rezervata na svetu, ornitološki rezervat Kuntrep se nalazi u strmom odsečenom obalnom pojasu od rta Glavine do uvale Mala luka. U tom čarobnom pejzažu nalazi se i kanjon Triget jedan od najzanimljivijih i najdubljih ostrvskih kanjona. Pruža se od vrha Diviška sve do obale mora i uvale Jasenova, vodeći alpinističkim stazama i klisurama negde i visine od 200 metara.
Panoramski pogled na planine Učke i Gorskog kotara koje često planinari i nazivaju Grobničkim Alpima sa belim stenovitim vrhovima sada mestičavo i pokriveni svežim snegom.
Silazim do usamljenog slatkovodnog jezera Lokve Diviška koja podseća na leteći tanjir koji se spustio na Mesečevu površinu, sa ciljem da sa kanalisanim i parcelisanim suhozidima usmere ka sebi sve što joj se nađe na tom putu. Ukupno zapažam 5 parcela koji se spajaju u toj lokvi gde se odvija sva drama jasno ofarbanih i obeleženih ovaca.
Na otoku Krku je ovčarstvo utkano u vekovnu tradiciju a jagnjetina koja se uzgaja je jedinstvena u kulinarskom svetu. Stada se iz generacije u generaciju kreću slobodno i hrane lekovitim biljem i travom koja morska bura bukvalno dosoljava jakim naletima vetrova sa mora.
Tog jutra voda u lokvi je bila zaleđena tankom koricom leda koju je vetar uzburkao i razlomio pa se u ovoj staklenastoj površini ogledalo kameno bespuće i gromače koje su vodile ka Mesečevom platou kako je i nazvan jedan od najatraktivnijih turistički prikaza u ovom delu otoka Krka.
Istraživajući okoliš preko Sedla ka Veloj i Maloj Luci susrećem Dalibora iz Beške, poznatog kuvara, koji odlučno pravi ceo krug iz Beške preko Mesečevog platoa pa obalom nazad preko uvala Gnilove, Konjske i Dubne opet do Baške.
Vela i Mala luka su takođe područje arheoloških nalazišta i ovaj lokalitet krije antičko utvrđeno naselje Korintija.
Staza je jasno obeležena gledajući stazu od mora ka kopnu a samo obeležavanje staza je prepušteno češkim ekipama koje su uredno označili sve staze na otoku Krku zanimljivim šarenim markacijama.
Naši putevi se razilaze u kanjonu koji vodi direktno ka prelepoj Veloj i Maloj Luci a ja odlučujem da se vratim do kola i napravim preostalu logističku taktiku da se prebacim do Baške i odatle stazom stignem do Mesečevog platoa, meni krajnje destinacije, a nekom početne za ovakav kratak januarski dan.
Parking ispred same crkve Svetog Ivana i uređena izletnička staza kroz borovu šumicu sa „5 lakat krivina“ sve do kapije koja izlaz iz pitome šumice naglo vodi kroz beskonačni kamenjarski pašnjak.
Početak staze je pored ostataka crkve svetog Duha.
Staza je pogodna i za uspon biciklom pa je iskreno preporučujem svim nivoima fizičke spremnosti.
Noge su mi već umorne i saplićem sve češće preko razbacanog kamenja koje mi se samo postavlja tokom celog obilaska ovog lunarnog predela.
Nedelja jutro i nigde nikoga, ali to mi i odgovara da istraživanje nastavim po samom mestu Beška.
Smeštaj u apartmanu kod gospođe Karoline čiji pogled sa terase pleni morskom sanjarenju dok obližnja župna crkva svete Trojice nikako ne propušta satnicu na svom zvoniku iz 18 veka.
Smokva koja je nikla između betonskih stepeništa.
Baška na otoku Krku je nešto posebno, nešto što traži od tebe da je istražiš na najznimljiviji način.
Možda je potrebno usporiti korak i vreme pa živeti jednu umetnički nadahnutu nedelju nakon iscrpljujuće maratonske subote.
Šetajući se pored jedne od najdužih jadranskih šljunkovitih plaža potpuno sam siguran da mi se telo zahvaljuje a misli potpuno slažu.
0 Comments