Bilo je i više nego dovoljno vremena da se od ranog proleća priroda nekoliko puta promeni i da već uveliko poodmaklo leto pokaže proces sazrevanja.
A. Bzdušok | 31.07.2021.
Nakon duha proleća i zbunjene prirode, ostavio sam dovoljno vremena da se stvari promene i da se ponovo pojavim u drugoj dimenziji.
Ovog puta sve ono što tada nije bilo prisutno i bilo zatvoreno sada se sve pojavilo i otvorilo.
Gardinovački rukavac sam obišao 2017 godine sa Nebojšom u trenu kada se nivo Dunava i ostalih reka podigao i kada smo nesmetano mogli da cirkulišemo kajakom kroz mangrove divljih vrba i topola.
Temperatura vode je bila i preko 26 C što je omogućilo razvoj barskih vodenih biljaka i algi u izobilju.
Veći deo kanala kroz koje je moglo da se prođe manjim čamcem, sada je bio izazov i za standardni kajak.
Pristup rukavcu je bio kao i prošlog puta, iz gardinovačkog pristana opkoljen šumom i sa neizostavnim limenim ribarskim čamcima vezanim lancima kraj same obale. Blizina Krčidenske ade i izobilje raznih životinja koje su na tom području slobodno puštene, prelivale su se i na rečne ostrvske obale u Gardinovačkom delu rukavca.
Prolazim kroz rukavce i pokušavam da budem neprimetan što mi omogućuje perspektiva iz kajaka, i osluškujem i posmatram mnoge divlje životinje koje dolaze kopnom ili preplivavaju reku.
Odrasle mangulice i njihovi prasići bezbrižno krstare priobaljem i kao odlični plivači usput rovare svojim očnjacima po blatu i pronalaze različite krtole, korenje rogoza šaša, kestenje i plodove žireva.
Kraj same obale uživaju u svom brljogu i zamamno proviruju ne mnogo zaplašeni ljudskim prisustvom u ovom vlažnom staništu nalik na močvarnu prašumu.
Siktanje sa razlogom vrlo teritorijalnih labudova, sada već sa odraslim labudićima sivo-smeđe boje pratilo me je na svakom koraku. Za koji mesec već će ličiti na roditelje i biti samostalni a svoje neugledno ali strateško vrhunski kamuflirano perje, postepeno zamenuti za belo graciozno i paradno.
Uzletište jednih od najvećih močvarnih ptica sa rasponom krila većoj od dva metara je premalo pa se strujanje vazduha dok ubrzavaju da osetiti po mom licu a tapkanje po površini mirne vode zaplašuje ostale ptice.
Toplo vreme i močvarni zadah pucao je po teško vidljivom i zaraslom horizontu dok se kroz krošnje jedva probijao po koji sunčevi zrak. Insekti su nemogući u ovom delu godine, mogu reći veoma žedni pa bez neke vrste zaštite, nemojte ni pokušavati da se upustite u ovakav vid avanture. Siguran sam da će vam presesti a nećete imati mirnu ruku za ozbiljniju fotografiju.
Stabla oko mene su jedinstvena, dovoljno velika i stara da su oko sebe napravila svoj najraznovrsniji eko sistem dok se na svakom drvetu nalazi nešto što živi u njemu ili na njemu.
Najveći deo rukavaca je zagušen močvarnim biljem i ceo ovaj sistem funkcioniše kao savršeni filter zaliha površinskih voda, dok je mulj nusprodukt a sve dok jednog trenutka ne budu ponovo poplavljen i osvežen u novoj prirodnoj ravnoteži.
Koviljsko-Petrovaradinski rit je nešto posebno a obilazak ovih jedinstvenih eko staništa iskreno preporučujem u kanuu ili kajaku sa veslima samo iz razloga što će vaše istraživanje biti u potpunosti zanimljivo a stanovnike ćete zasigurno zateći u njihovom suptilnom ponašanju.
U povratku preko Arkanja sada već otvoreni restoran „Na kraju sveta“ (u obilasku 2017 godine se renovirao ) može da bude prijatna nagrada za osveženje u jednom sasvim nenametnutom okruženju.
0 Comments