Šetalište dinosaurusa je primamljivo a ostrvo je sa svih strana pristupačno za izlazak sa kajakom. Ne postoje šljunkovite ili peščane uvalice, samo delimično ravne ploče i oštre stene.
Aleksandar Bzdušok 29.1.2024.
Danas je poznata činjenica da se na našoj teritoriji Vojvodine nekada nalazilo veliko vodeno prostranstvo pod nazivom Panonsko more i da je postajalo preko 30 miliona godina kao deo praokeana Tetrisa. Ono je zauzimalo i delove Hrvatske, Mađarske, Češke, Ukrajne i Slovenije. Neke životinje koje su naseljavale ove predele bili su mamuti a to govore ostaci i fosili koji su pronađeni na području Kostolca i Kikinde nakon miliona godina. Svakako Panonska nizija nije mesto gde su koračali dinosaurusi i ne treba ih tu tražiti.
Tako sam je nakon 66 miliona godina od razornog udara asteroida blizu meksičkog poluostrva Jukatan odlučio da posetim nedavna otkrića sa kraja 20 veka na našim prostorima. Ovi relativno novi dokazi o postojanju dinosaurusa jesu i niz nalazišta tragova dinosaurusa u stenama kraj obale Jadranskog mora.
Nešto manje od 9 časova bilo mi je potrebno da iz uspavanog grada Zrenjanina stignem do Istarskog poluotoka Premantura i otoka Fenoliga.
Zagolicati maštu nije teško ukoliko živite život avanturiste. Mnogo toga se može pronaći u literaturi o misterioznom nestanku dinosaurusa ali sam susret sa tragovima koji su i dalje vidljivi na obali mora, budi posebne receptore za istraživačko uživanje vezane za detaljima iz prošlosti koje danas zanima gotovo zanemarljiv broj entuzijasta.
Otočić Fenoliga postao je poznat nakon otkrića 146 otisaka dinosaurusa teoropoda, sauropoda i ornitopoda od strane slovenačkih geologa i biologa 1975 godine. Sa svojom pozicijom kraj Kamenjaka gde su takođe otkriveni tragovi kao i na rtu Grakalovcu stari su približno 90 miliona godina.
Nalazišta otisaka dinosaurusa su pretežno na priobalnim lokacijama što svakako pogoduje mojim pomorskim skitarijama.
Paleontološka vrednost ovih lokacija je ogromna, a pogled u prošlost je dostupna svima koji su radoznali. Otisci dinosaurusa sam bez nekih prethodnih uputstava pronašao sa južne strane otoka.
Troprsti dvonožni i četvoronožni otisci sa ovalnim oblikom mogu se videti vrlo jasno, a nastali su u nekada krečnjačkom – muljevitom tlu. Ovi predeli, jasno je nisu bili ni nalik današnjem izgledu a ni toliko u blizini mora.
Nastavak je bio malo živahniji i talasi su počeli da se inteziviraju kako sam krenuo oko otoka Porer.
Svetionik Porer je izgrađen 1833. godine na malom otočiću od svega 80 metara pozicijom nedaleko od južnog rta Istre i mesta Premantura.
Veslanje od ovog najisturenijeg dela Istre ka otočiću Fenoliga i Porer trebalo bi da bude oprezno i prilagođeno vremenskim uslovima zbog intezivnog sudaranja morskih struja i ozbiljnim talasima.
Povratak ka poluostrvu Kamenjak i osveženje u hladu Safari bara koji još nije otvorio svoja vrata gostima. Ipak mart mesec nije period tako intezivnih poseta ovim predelima. Kamp Stupice koji je idealan za početak istraživanja takođe se otvara tek sredinom aprila. Čak je i ulaz u Park Kamenjak besplatan. Ostatak dana uživam na plažama Njive i malenoj uvalici Radovica.
U delu Premanture koji je ujedno i jedinstveni park i čudo prirodne arhitekture nije dozvoljeno kampovanje, a obilazak dugačkog razvedenog dela Donjeg Kamenjaka je posebno iskustvo.
0 Comments