Bože kako volim zvezde, zvuk tišine i iluziju koju hrani moje srce avanturiste i lutalice. Tako sam mali pored ovih vrhova koji su toliko stari.
A. Bzdušok | 13.03.2020.
Jutro je mračno, budi nas Nebojšina euforična trka za izlaskom sunca i škripa drvenih stepeništa u brvnari Family farm u čijim apartmanima smo već nekoliko godina unazad uživali u pucketanju vatre kraj kamin peći.
Pakujemo se i gutamo po neku priganjicu od sinoćne gozbe koju nam je pripremila Elena i Rade naši domaćini.
Ponekad mi pobegne nehotični smeh, dok se posmatram u ogledalu sa izgužvanim licem pa i trenutka dok pokušavam da zakopčam ranac i pronađem štapove koje sam već zapakovao prethodnog dana u gepeku.
Današnji turno uspon je rezervisan za greben koji pored vrha Šljemena (2455 mnv) krasi i Istočni vrh ( 2445 mnv) i Milošev tok (2426 mnv ).
Početni deo je zahvaljujući svom jednostanom položaju, sam parking skijališta na Savinom kuku gde nas preko međustanice put vodi kroz šumu kroz sam alpinistički zimski kamp.
U zaleđenom delu staze gde je izložen greben zavijajućeg durmitorskog vetra, postavljam dereze na skije kako bi sprečio nepotrebno proklizavanje. Dan je sunčan i bez oblaka i odlično napredujemo istočnim grebenom sa visinskom razlikom od 600 metara.
Vetar je gotovo očistio sneg na većem delu grebena, pa je penjanje bilo sasvim izvesno i bez nekih tehničkih problema. Napokon izlazimo i do ublažene visoravni samog grebena i prolazeći preko Istočnog vrha upućujemo se na vrh Šljemena.
Veliki nanosi snega upozoravaju nas da držimo sigurnu distancu od samog grebena jer se sneg povija preko stvarne linije grebena i nikako ne daje osećaj sigurnosti.
Našem penjanju se priključio i Marko Nikolić a standardna turnu ekipu koja se penje i fotografiše su Boris, Đorđe i Nebojša.
Odlična vidljivost, savršeno vreme ali ne baš idealni sneg koji je pod uticajem već razrađenog popodnevnog sunca obezbeđuje nam pažljivi spust niz Mlječni do. U nekim trenucima imam osećaj da prilikom zaustavljanja ponese i pola planine snega sa sobom.
Prilika koja se ne propušta i zanimljiv povratak do naše brvnare pošteno nas je načeo po teškom i vlažnom snegu u podnožju.
Osmeh nikako da siđe sa lica dok se pakujemo na prolećnom suncu i sušimo kože za penjanje i stvari po ogradi. Dok izuvamo pancerice koje isparavaju smežurana stopala preoblačimo u svečane cipele za put nazad.
Nisam ni znao da je ova avantura zadnja „legalna“ avantura pre uvoženja karantina zbog Covida. Naime uspešno smo izbegli boravak u karantinu kod kuće od 15 dana usled povratka iz Crne Gore jer već od noćas za prelazak granice važe neka nova pravila.
0 Comments