Jutro je osvanulo sa već pripremljenom Nebojšinom idejom da automobil ostavimo prethodni dan na parkingu na Šarbanu koji će nas čekati nakon celodnevnog planinarskog izleta po Nacionalnom parku.
Aleksandar Bzdušok | 25.09.2021.
Ova pešačka avantura započela je na izvorištu vrela Mlinski potok, duboko u smrekovoj šumi nedaleko od Durmitora. Put kroz šumu je sasvim prohodan i obeležen a neophodno je pratiti oznake smera ka Zminje jezeru.
Zminje jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1520 m i okružena je šumom i gustom vegetacijom, pa se ovo gorsko oko ogleda i na okolne vrhove i Crvenu gredu.
Nakon jezera uspinjemo se do prostranog platoa Donje Ališnice gde pravimo prvu pauzu za marendu a zatim se preko Velike Ališnice upućujemo na panoramski plato i greben Planinice.
Staza je potpuno opuštena, livadska, sa jasno utabanom stazom koja nam omogućuje da razgovaramo o nama poznatim temama.
Pogled na Škrčko jezero iz sasvim druge perspektive i trenuci za akumuliranje energije na jesenjem suncu.
Ne baš tako lak pristup silaska sa Planinice do Škrškog jezera sa dvosatnim tabananjem po krušljivoj stazi i siparu uz savlađivanje visinske razlike doprineo je da se osećamo odlično u vrlo opreznom kupanju u jezeru koje nam je prenapregnuta kolena i stopala vratila u neko momačko resetovanje.
Postoji i zaobilazni put koji vodi preko Botuna ali mi biramo oštriju markiranu stazu sa kontinuiranim pogledom na Škrčko jezero.
Dan sasvim pristojno izmiče kontroli i opušteni mod menjamo u aktivni, pa drugi deo popodneva koristimo da se kraj planinarskog doma kod Škrčkih jezera na visini od 1723 m.n.v natankujemo vodom iz izvora i upustimo u kontinuirano penjanje po stenama i kamenju.
Uspon sam teže podneo, duša mi je kroz nos izlazila, a mišići su se potpuno zakiselili. Sve do travnatog platoa nisam dolazio do optimalnog ritma.
Predeli hipnotišu i mame pa koristim priliku da oštrim pogled “da nešto ostane i za oči ” a ne da samo koristim foto aparat. Sa izlaskom na Prutaš u potpunosti pružam korak i sklanjam sumornu zavesu sa očiju.
Septembarsko sunce se nakosilo i dan se primakao kraju, osećaj je pobednički kako se polako preko Škrčkog ždrijela spuštamo ka parkingu na Šarbanu. Noge su mi se potpuno odšrafile i same idu dok telo ostaje na steni kraj Prutaša.
Klovnovski osmeh na našim licima.
Stvarno originalna Durmitorska slikovita tura koju je pored Nebojše i mene pohodili i Ljubiša i Slaviša.
Drugari, hvala na divnom izletu, bio je ovo inspirativan dan !
0 Comments