U našem slučaju ipak odlučujemo da se vratimo nazad kada smo shvatili da je sunce toliko omekšalo podlogu da je sa svih strana počeo sneg da klizi a izgubili smo nadu kada smo shvatili da je preporučena planinarska staza daleko na većoj visini od naše zone u kojoj smo se osećali donekle bezbedno.
Aleksandar Bzdušok | 09.02.2019.
Vikend je počeo dan ranije kada smo se uputili na ovu vremenski udaljenu neobičnu avanturu. Prenoćište pronalazimo u predivnoj brvnari u samom Nacionalnom parku Durmitor na samo par stotina metara od Ski centra. Posle dobro prespavane noći i punog tanjira uštipaka uputili smo se do Crnog Jezera i tamo već oko 5 h ujutru ostavljamo auto na sam parking bez plaćanja, u tom trenutku, ni žive duše.
Ovog puta avanturu pokrećemo sa krpljama a ne turno skijama. Krplje koristim nekoliko sezona zahvaljujući tome što sam se značajno zainteresovao za aerobni vid rekreacije na francuskim Alpima. Prethodne noći smo se raspitali o uslovima u planini i bili veoma upoznati sa trenutnim lavinskim opasnostima zbog novog snega od 20 cm preko noći.
Posmatrajući masiv Durmitora iz pravca Žabljaka, Lokvica je druga dolina sa leve strane posle Velike Kalice. Lokvica je okružena durmitorskim vrhovima Terezin Bogaz (2303m), Bandijerna (2409m) Međed (2287m) i Čvorov Bogaz (2152m).
Sneg smo prtili smenjivajući se prolazeći preko Mlinskog potoka i sa strmijim cik-cak mimoilaženjem kroz borovu šumu.
Odličan je osećaj imati kvalitetne krplje sa ugrađenim derezama. Kao preporuku početnicima mogu dati savet da se oblik kretanja sa krpljama vrlo brzo savlađuje, i da je u početku malo korak nespretan ali to se vrlo brzo sredi kroz par stotina metara.
Možete osetiti njihov benefit prilikom prolaska kroz dubok sneg a da ne propadate kao kada bi bili u običnim planinarskim dubokim čizmama.
Za svaki slučaj pored lavinske opreme poneli smo i cepin i dereze ali one su potpuno suvišne na većim temperaturama u dubokom snegu.
Hodanje po potpuno netaknutom snežnom zaleđu jeste jedinstven način da se vidi potpuno drugačija strana već dobro poznate i utabane planinarske staze. Svaki korak kroz snežno prostranstvo je vaše igralište koje može da bude svakim trenom zanimljivo a potencijalno i opasno ukoliko se ne prati preporučena staza jer lako možete propasti kroz procepe u stenama.
Zahvaljujući trek-u na GPS koji smo obojica pratili prolazeći između padina Međeda sa jedne i Čvorovog bogaza sa druge strane, uspevamo da se bez nekih većih teškoća probijemo sa blagim povećavanjem visinske razlike sve do katuna Lokvica, nezaobilaznoj planinarskoj raskrsnici.
Namera je prevashodno bila da se uspenjemo do Trojnog prevoja i stazu nije bilo teško pratiti ali u praksi je to bilo drastično drugačije. Od samih katuna na Lokvicama prolazeći sa leve strane zaobilazeći lednički cirk kako je i trek pokazivao naišli smo na poteškoće u proklizavanju i snegu koji je pod nogama zaprosto cureo.
Krećemo se po dubokom netaknutom snegu u želji da se domognemo do Trojnog prevoja (2245 mnv) i zaškrgućemo vilicom kada bi nam se prikazali stasiti Zupci (2309 mnv). Svakako nam nije bio plan da uđemo u udolinu ledničkog cirka i izgubimo na visini ali to je bila konačna opcija kao utešna nagrada.
Trojni prevoj čine tri doline, Surutka, Zeleni Vir i Lokvice, a to je pravac sa kojeg smo spremali pristup. Za strmi teren u dubokom i nestabilnom snegu i pored korišćenja i najkvalitetnijih krplji nikako nismo pronašli optimalno rešenje.
Pokušaj da sa krpljama popnemo deonicu u samom kuloaru samo potvrđuje već jasnu i poznatu praksu da sneg pod uglom većim od 30 stepeni predstavlja lak plen, jer se tih momenata na brojnim mestima već pokrenule mikro lavine, za nas dovoljno upozorenje.
Pokušaj da se krplje adaptiraju podizanjem pete čak i sa derezama bio je samo očajnički korak da se nešto pokuša u danu koji je već polako otkucavao dva sata posle podne.
Kako je dan odmicao, visoka temperatura i sunce je učinilo da je novi sneg popustio i da je mogućnost lavine bio sasvim prirodna stvar.
U našem slučaju ipak odlučujemo da se vratimo nazad kada smo shvatili da je sunce toliko omekšalo podlogu da je sa svih strana počeo sneg da klizi. Izgubili smo svakako nadu za nastavak kada smo shvatili da je preporučena planinarska staza daleko na većoj visini od naše zone u kojoj smo se osećali donekle bezbedno.
Silazimo u dolinu vodeći računa na iznenadno proklizavanje podloge uz sve mere opreza kako ne bi pokrenuli lavinu.
Nekom drugom prilikom, reče Nebojša i vidljivo prinuđen da promenimo plan i ostatak dana ostanemo da ležimo u amfiteatru i osluškujemo tišinu na otvorenoj strani valovitog ledničkog cirka, blago udaljeni od okomitih strana na ušću lavina.
Koža nam je cvrčila na suncu dok smo oblizivali hranu iz ranca.
Leti je ova staza veoma posećena i može se zateći mnoštvo šatora kraj samih katuna na Lokvicama dok su oni sada bili potpuno zavejani i bez vidljivih tragova da je neko skoro prolazio ovom stazom, računajući i to da je i sneg vejao do noćas.
Naše avanture nas uče da poštujemo prirodu i da budemo deo nje a za uzvrat ona nam prikazuje sve njene nežnosti i brutalnu snagu.
Danas smo nagrađeni strpljenjem i preko 15 km akcije na krpljama od jutra do predvečerja. I ovog puta krplje su se pokazale kao jedna korisna alatka u mom prepunom ormanu rekvizita za zimske sportove.
0 Comments